Da preguramo dan poput petka trinaestog potrebne su nam sve cake, trikovi i dobra znamenja na koja možemo da naiđemo. Ovom prilikom predstavljamo vam sujeverja deset umetnika i pisaca koji su (uglavnom) uspevali da izbegnu nezgode.
Čarls Dikens – Spavao okrenut ka severu
Čarls Dikens (1812 – 1870) stalno je sa sobom nosio kompas i uvek je spavao okrenut ka severu; verovao je da mu to pospešuje kreativnost i pomaže pri pisanju.
Odri Hepbern – Srećni broj pedeset i pet
Legenda velikih i malih ekrana, humanitarka i modna ikona, Odri Hepbern (1929 – 1993) bila je opsednuta brojem pedeset i pet. Poznato je da je tražila da njena šminkernica nosi taj broj; to je bio broj njene šminkernice kada je snimala sada već filmske klasike „Praznik u Rimu“ i „Doručak kod Tifanija“.
Doktor Sus – Nosio šešir kada je patio od kreativne blokade
Pisac i ilustrator Teodor Sus Gajzel (1904 – 1991), poznatiji kao Doktor Sus (Dr Seuss) je imao pozamašnu kolekciju od gotovo tri stotine šešira. Kad god bi patio od kreativne blokade, Doktor Sus bi posetio svoj skriveni ormar i birao šešir koji bi nosio dok ne oseti nadahnuće.
Ela Ficdžerald – Isto mesto na pozornici
Američka džez pevačica Ela Ficdžerald (1917 – 1996) patila je od treme. Džez istoričar i muzičar Džon Čilton, koji je bio član njenog pratećeg benda, zabeležio je da je Ela ponavljala niz pokreta na istom mestu na bini pre svakog nastupa. Činilo se da obavlja ritual koji ju je, kako Čilton veruje, smirivao da bi mogla da nastupi.
Gustav Maler – Nesrećni broj devet
Austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler (1860 – 1911) oklevao je da upotrebi broj prilikom imenovanja svoje devete simfonije i nazvao ju je Das Lied von der Erde. Razlog za to je činjenica da je nekoliko kompozitora, uključujući i Betovena i Šuberta, umrlo nakon pisanja svoje devete simfonije. Prema rečima njegove supruge, Maler je imao srčani poremećaj i verovao je da može da prevari smrt ako ne nazove svoju simfoniju „devetom“.
Isabel Aljende – Datum početka
Spisateljica čileansko-američkog porekla Isabel Aljende započela je svoj prvi roman osmog januara 1981. Roman je započela kao pismo svom dedi koji je bio na samrti da bi se ono na kraju pretvorilo u knjigu „Kuća duhova“. Aljende sada svaku svoju knjigu započinje osmog januara. U početku je to bilo iz lojalnosti prema svojoj prvoj knjizi, ali sada kaže da to radi da bi se osamila budući da svi znaju da ne treba da je uznemiravaju tog dana.
Džejms Džojs – Srećni broj dva
Irski romanopisac Džejms Džojs (1882 – 1941) bio je zabrinut zbog slabog prijema svog epskog romana „Uliks“ na kojem je toliko vredno radio. Izabrao je da objavi to remek-delo na svoj rođendan drugog februara 1922. Tog dana su dva primerka romana stigla u Pariz vozom, jedan za Džojsa i jedan za knjižaru koja je objavljivala njegova dela, „Šekspir i kompanija“ (Shakespeare and Company). Srećni broj dva je dobro poslužio Džojsa: „Uliks“ je danas klasik.
Ludvig van Betoven – Brojao zrna kafe
Vrhunski kompozitor Ludvig van Betoven (1770 – 1827) ustajao je u zoru i odmah se bacao na posao. Prema rečima njegovog sekretara, kafa je bila najbitnija stavka u njegovoj ishrani i pripremao ju je veoma metodično – izdvajao je tačno šezdeset zrna kafe za svaku šolju. Ta rutina je pomogla stvaranje devet simfonija, trideset i dve sonate za klavir i jedne opere.
Pablo Pikaso – Čuvao svoju „suštinu“
Španski umetnik Pablo Pikaso (1881 – 1973) nikada nije bacao svoju staru odeću, kosu nakon šišanja i nokte koje bi odsekao strahujući da bi time izgubio deo svoje „suštine“.
Salvador Dali – Drvo sa španske olupine
Španski nadrealistički slikar Salvador Dali (1904 – 1989) smatrao je za sebe da je izrazito sujeveran i stalno je nosio sa sobom parčence drveta sa španske olupine da otera zle duhove. Čuven po svom temperamentu, jednom se umalo nije ugušio kada je pokušao da održi predavanje u ronilačkom odelu sa staklenom kacigom.
***
Pročitaj u originalu: https://www.theparisreview.org/blog/2018/04/13/ten-superstitions-of-writers-and-artists/
Autorka teksta: Elen Vajnstajn
Preveo sa engleskog: Filip Ivković
diz que diz 