Đurđevdan me podseća na tetkinu slavu, Bijelo dugme, drugaricu koja na pešačkom prelazu peva istoimenu pesmu melodijom Vidovdana i rođendan Silvije Monrós Stojaković. Silvia me podseća na narandžastu boju, belo vino, vožnju bicikla i Donju Lastvu. Čuburka iz Argentine, kako je često zovu, upisala se u legendu prevodom Kortasarovih Školica, njen magnum opus, veličanstven primer prevođenja kao oblika umetnosti. Ipak, na B strani njenih uradaka nalaze se jednako važna imena svetske književnosti čija je dela prevodila u jednom ili drugom smeru: Laza Kostić, Njegoš, Jovan Dučić. Zaslužna je za prevod gromade od osamsto stranica, Sećanja ćelijaša o zatvorskim danima i saborcima bivšeg urugvajskog predsednika, Pepea Muhike (koji je, po njenim rečima, proveo trinaest godina, šest meseci i nedelju dana ne po zatvorskim ćelijama, nego po kasarnskim podrumima), a Peru Zupca temeljno je potresla svojim prepevom Mostarskih kiša.
Do sada je jedino Silvia predložila da se leksikonu doda još jedno pitanje, Sećate li se kakve prevodilačke zgode; u nadiranju sećanja podelila je sa mnom trenutak u kabini, kad se uvaženi gost u Sava Centru zahvaljuje ljubaznim domaćinima prelepog glavnog grada Čehoslovačke. Podsetila je da nakon raspada one Juge koja je u mnogo čemu prednjačila po stručnosti a u odnosu na druge zemlje koje joj nisu to mogle oprostiti, ona i njena kabinska cimerka su i dalje pokrivale dobar deo tzv. regiona, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Njeno iskustvo u simultanom prevođenju datira iz vremena nesvrstavanja, kako kaže, kada su Jugosloveni zajedno sa tehnikom, bili najbolji Key Staff odmah posle kolega iz Ujedinjenih Nacija, zajedno sa kolegama sa Kube, koji su najbrže dolazili do najnovijih službenih rečnika ONU.
Na leksikonska pitanja odgovorila je koncizno i kratko; čini mi se da joj se nije dopala moja zamisao da napiše svoje prevodilačke memoare, ali kakvi bi to samo zapisi bili.
Sa kojih jezika prevodite?
Prvenstveno sa i na španski.
Kojom vrstom prevođenja se bavite?
Recimo, književnim. Kao simultani prevodilac proputovala sam pola sveta, a po potrebi radim i konsekutivu, ali simultano je nekako uljudnije jer, kad za kakvim zvaničnim ručkom radim konsekutivu, dok jedan govori, drugi jede, i obratno. A prevodilac treba sve vreme da radi…
Šta vas najviše raduje u procesu prevođenja, a šta najčešće predstavlja poteškoću?
Najviše me raduje kad isprva pomislim, e, pa još ovu gromadu da preživim, a onda se ispostavlja da sam i tu gromadu preživela. Na početku posla ne smem ni da pogledam broj stranica, još manje da mislim na rokove. A onda se i tu ispostavlja da sam uspešno preživela i sopstvene rekorde još jednom oborila.
Prevodilac kojeg posebno cenite?
Pismenog, potkovanog, istančanog; u čijem ćete radu uživati, a u taj rad se možete i pouzdati.
Kakva merila treba da ispunjava dobar prevodilac?
Široko znanje i udubljenost i predanost poslu.
Najveći prevodilački izazov do sada?
Hulio Kortasar, Havijer Marijas, Masedonio Fernandes; naši pesnici na španskom, od Laze Kostića i Dučića preko Njegoša do najsavremenijih pesnika…
Koje biste delo ili pisca želeli da prevedete?
Pa već me čeka najprevođenija katalonska književnica, Marse Rudureda, čiji sam prekrasan a obimom neveliki roman Dijamantski trg još ranije prevodila…
Sa kojim problemima se danas najčešće susreću prevodioci?
Sa digitalizacijom Srbije.
Kada bi vas mlađi kolega pitao za savet, šta biste mu poručili, kako postati i ostati vrstan prevodilac?
Mene niko nikad neće ništa pitati, ionako sam uvek najmlađa!
Da li smatrate da lektori i prevodioci treba blisko da sarađuju?
Bez dobrog lektora nema ni valjanog domaćeg pisca…
Šta vam je prevođenje donelo?
Donelo mi je mnogo nazaboravnih putovanja i druženja sa kolegama, a donelo mi je i toliko knjiga, da mi one stoje u tri reda na svakoj polici, pa i po podu, a kad mi neka od tih knjiga zatreba pa ne mogu više da je nađem, ja otrčim da kupim još jedan primerak ukoliko nije u međuvremenu rasprodata…
diz que diz 