Bjung-Čul Han: „Sada svi eksploatišu sami sebe misleći da se ostvaruju“

Južnokorejski filozof Bjung-Čul Han, uvaženi izučavalac hiperkonzumerističkog društva, pojašnjava u Barseloni svoje kritike „pakla istosti“.

Kule bliznakinje, istovetne zgrade koje se ogledaju jedna u drugoj, jedan sistem zatvoren u sebe, koje nameću isto, a isključuju drugačije, one koje su bile meta napada koji je napravio jaz u globalnom sistemu istog. Ili ljudi koji praktikuju binge watching (neprekidno gledanje serija), posmatrajući samo ono što im se dopada: iznova, umnožavajući isto, nikada drugačije ili drugo… To su dve moćne slike koje koristi filozof Bjung-Čul Han (Seul, 1959), jedan od najprepoznatljivijih izučavaoca zla koja su zadesila hiperkonzumeristička i neoliberalna društva nakon pada Berlinskog zida. Knjige poput „Premoreno društvo“, „Psihopolitika“ ili „Proteravanje različitog“ sumiraju njegov čvrst intelektualni diskurs, koji uvek razvija u vidu mreže: sve povezuje, kao što čini sa svojim veoma otvorenim šakama i dugim prstima koji se spajaju dok na glavi vezuje repić.

„U orvelovskoj 1984. društvo je bilo svesno da se njime dominira. Danas nemamo ni tu svest o dominaciji“, upozorio je juče u barselonskom Centru za saveremenu kulturu profesor Han, koji je obrazovanje stekao u Nemačkoj gde živi. Tom prilikom je govorio o proterivanju različitosti i predstavio svoju specifičnu kosmoviziju, izgrađenu na tezi da se pojedinci danas autoeksploatišu i osećaju strah od drugog i različitog, živeći pritom u „pustinji, paklu istog“.

Autentičnost. Prema Hanu, ljudi se predstavljaju kao autentični zato što „svi žele da budu drugačiji od ostalih“, što dalje tera čoveka da „se sam stvara“. A danas je nemoguće biti autentičan jer „iz te volje da se bude drugačiji proističe isto“. Rezultat: sistem samo dozvoljava da se naprave „komercijalizovane razlike“.

Samoizrabljivanje. Prema mišljenju ovog filozofa, prešlo se sa „morati uraditi“ na „moći uraditi“ nešto. „Živimo sa teskobom da ne možemo uvek sve da uradimo“, i ako ne uspemo, sami smo krivi. „Sada čovek izrabljuje sam sebe, umišljajući da se ostvaruje; to je podmukla logika neoliberalizma koja vrhunac dostiže u sindromu pregorelog radnika“. A posledica je još gora: „Sada nema protiv koga da se usmeri revolucija, nema drugih od kojih proističe represija“. To je „otuđenje od samog sebe“, što se fizički manifestuje anoreksijom ili prevelikim unosom hrane ili proizvoda za konzumaciju i slobodno vreme.

Big data. Makropodaci čine misli nepotrebnim jer ako je sve brojivo, sve je isto… Nalazimo se na vrhuncu dataizma: čovek više nije svoj suveren nego je rezultat jedne algoritamske operacije koja dominira njime, a da toga nije svestan; vidimo to u Kini i izdavanju viza na osnovu podataka kojima rukovodi država ili u tehnici facijalnog prepoznavanja. Da li će se pobuna dogoditi kada prestanemo da delimo podatke ili prestanemo da budemo na društvenim mrežama? „Ne možemo da odbijemo da pružimo podatke: testera takođe može da preseče glavu… Treba se prilagoditi sistemu: elektronske knjige su napravljene kako bih ih ja čitao, ne kako bi mene čitali preko algoritama… Ili će algoritmi od sad praviti ljude? U SAD smo videli uticaj Fejsbuka na izbore… Potrebna nam je digitalna povelja koja će povratiti ljudsko dostojanstvo, kao i da razmislimo o osnovnom dohotku za profesionalce koji će proždrati nove tehnologije.“

Komunikacija. „Bez prisustva drugog, komunikacija se pretvara u razmenu informacija: odnosi se zamenjuju vezama i na taj način se samo povezujemo sa istima; digitalna komunikacija se samo vidi, izgubili smo sva čula; nalazimo se u fazi oslabljene komunikacije kao nikad pre: globalna komunikacija i komunikacija lajkova posreduje samo među onima koji su međusobno isti: isto ne boli!

Bašta. „Ja sam drugačiji, okružen sam analognim aparatima: imao sam dva klavira od 400 kg i tri godine sam gajio tajnu baštu koja mi je pružila konktakt sa realnošću: bojama, mirisima, osećajima… Dozvolila mi je da primetim drugost zemlje: zemlja je imala težinu, sve sam radio rukama; digitalno nema težinu, ne miriše, ne pruža otpor, pređeš prstom i to je to… To je ukidanje realnosti; moja sledeća knjiga biće: Pohvala zemlji. Tajna bašta. Zemlja je više od cifri i brojki.“

Narcizam. Han tvrdi da je „biti posmatran danas centralni aspekt postojanja u svetu“. Problem leži u tome što je „narcis slep kada treba da posmatra drugog“, a bez tog drugog „čovek ne može sam da stvori osećanje samopouzdanja“. Narcizam je stigao i do onoga što bi trebalo da mu je lek – umetnosti: „Pretvorena je u narcizam, na usluzi je konzumaciji, plaćaju se neopravdane budalaštine zbog toga, već je postala žrtva sistema; da se otuđuje od njega, bila bi novi narativ, ali nije.“

Drugi. Ovo je suština njegovih skorašnjih razmišljanja. „Što više osobe liče jedna na drugu, sve se više povećava proizvodnja; to je trenutna logika; kapitalu je potrebno da svi budemo isti, čak i turisti; neoliberalizam ne bi funkcionisao da smo mi kao osobe drugačiji“. Zbog toga predlaže „da se vratimo originalnoj životinji koja ne konzumira, ni ne komunicira nerazumno; nemam konkretna rešenja, ali možda će se na kraju sistem urušiti u sebe… U svakom slučaju, živimo u dobu radikalnog konformizma: univerzitet ima klijente i samo stvara radnike, ne oblikuje duhovno; svet je na granici svojih mogućnosti; možda tako dođe do kratkog spoja i mi povratimo tu originalnu životinju.“

Izbeglice. Han je vrlo jasan: sa trenutnim neoliberalnim sistemom „ne oseća se strah ili gađenje prema izbeglicama nego su oni viđeni kao teret, uz prezir ili zavist“; dokaz je to što će zapadni svet posle svega da provede leto u njihovim zemljama.

Vreme. Potrebna je revolucija upotrebe vremena, tvrdi filozof, profesor u Berlinu. „Trenutno ubrzanje smanjuje mogućnost opstanka: potrebno nam je lično vreme koje nam produktivni sistem ne pruža; zahtevamo vreme za zabavu, što znači stati, ne raditi ništa produktivno, ali ono ne sme da se pomeša sa vremenom za oporavak kako bismo nastavili da radimo; radno vreme je izgubljeno vreme, ono nije vreme za nas.“

***

Pročitaj u originaluhttps://elpais.com/cultura/2018/02/07/actualidad/1517989873_086219.html
Autor teksta: Karles Heli

Prevela sa španskog: Slobodanka Boba Dabić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s