Žuninjo Pernambukano je čudna zverka u fudbalu. Poslednjih godina bivši igrač Liona, Vaska de Game i brazilske reprezentacije koristi društvene mreže kako bi branio svoje levičarske stavove.
Tokom proteklih izbora, Žuninjo je objavio spotove za kampanju bivšeg predsednika Lule. U jednom od njih glumi pomoćnog sudiju (VAR) kako bi objasnio da Lula nije osuđen, uprkos odlukama bivšeg sudije Seržija Mora.
U intervjuu za DW Brazil, bivši reprezentativac je prvi put razgovarao sa medijima u vezi sa ovogodišnjim izborima. Objasnio je da je njegov proces politizacije počeo pri kraju karijere, sa pripremama za Svetsko prvenstvo u Brazilu. Iako je svojevremeno bio kritički nastrojen prema politici Radničke partije, Žuninjo kaže da se pokajao.
„Naše polazne tačke ne smeju da budu tako nepravedne u Brazilu. I toga se elite plaše”, tvrdi on. „Ljudi pre svega moraju imati dostojanstvo”.
Dolaskom Žaira Bolsonara na vlast 2018. godine, Žuninjo je počeo da se oglašava češće na mrežama. Bivši reprezentativac kaže da je ogorčen zbog predrasuda sa kojima se bivši predsednik izražava o narodu sa severoistoka.
„Revolt tinja u meni već neko vreme. Sa takvim predsednikom nemoguće je ne osetiti se tako. Bolsonaro je na stotine puta govorio sa predrasudama, kao da pa on sâm ima neki minimum inteligencije”, oštro odgovara on.
Takav borbeni stav uznemirio je bolsonarizam. Žuninjo priča iz prve ruke kako je, kada su bivši reprezentativac i njegova porodica bili van Brazila, senator Flavio Bolsonaro otišao do njegove kuće u Riju de Žanejru kako bi mu odneo knjigu o predsedniku.
„Bacio sam knjigu čim sam stigao. Kakva drskost Flavija Bolsonara. Kako je znao gde stanujem? To je samo potvrdilo ono što sam već mislio o bolsonarizmu”, kaže on.
Time što je zauzeo Lulinu stranu na izborima, bivši reprezentativac se suprotstavio Nejmaru, trenutno najvećem brazilskom igraču. Broj 10 brazilske reprezentacije i igrač PSŽ-a izrazio je podršku Bolsonaru još u prvom krugu. Nedelju dana pred presudni drugi krug, rekao je u jednom prenosu uživo sa predsednikom da će mu posvetiti prvi gol na Svetskom prvenstvu u Kataru.
„Mislim da Nejmar tako razmišlja: nikome nisam naudio i stigao sam dokle sam stigao zbog svog talenta, svog rada. Ima pravo da tako misli, ali zaboravlja ono glavno: da je bio siromašan”, primećuje Žuninjo.
„Od onog trenutka kada počneš da živiš među elitom, oni počinju da vladaju tvojim razmišljanjem”, tvrdi on.
Za Žuninja Pernambukana stav zvezde reprezentacije odraz je otuđenja u fudbalu koje se primećuje i u drugim zanimanjima.
„Bili smo okruženi isključivo ljudima koji su nam govorili da se bavimo igrom. Tvoj mozak ostaje samo u tome, razumeš se samo u fudbal. Kao i doktori u Brazilu. Malo njih je sposobno da govori o politici”, smatra on.
Postao si neobičan slučaj u fudbalu time što otvoreno braniš svoje političke stavove. Na ovim izborima podržao si Lulu i snimio spotove za kampanju Radničke partije. Šta te je podstaklo na tu odluku?
Zauzeo sam stranu, ljudsku stranu. Oduvek sam se divio Luli. Iskreno govoreći, ogorčen sam što sam isprva verovao u operaciju Lava Žato (istraga o pranju novca u koje su navodno bili umešani čelnici države i Petrobrasa), pod uticajem velikih medija. Ako jednog dana budem u prilici, želim da se, kao i Felipe Neto, i ja izvinim Dilmi. Samo sam lajkovao jednu objavu usmerenu protiv nje, ali mislim da nisam bio u pravu. Pristao sam da snimim spotove za kampanju jer sam uvideo da tako mogu da doprinesem.
U kući mi ništa ne fali. Moje ćerke imaju dobro obrazovanje, učile su u dobrim školama i na fakultetima. Šta me košta da pomognem nekome u nuždi? Baš zbog toga, zbog te ljudskosti. S obzirom na to da sam javna ličnost i da me toliko ljudi prati, osetio sam se dužnim. Imaš ljude koji te prate i koji hoće da te čuju. Kako sam mogao da ih odbijem u takvom času? Upravo sam iz zadovoljstva to učinio, kako bih pokušao nekako da pomognem.
Pored podrške Luli, branio si različite agende povezane sa levicom. Kako si se identifikovao sa tom ideologijom?
Naše polazne tačke ne mogu da budu tako nepravedne u Brazilu. Toga se elite isto boje. Ako date priliku velikom broju ljudi, oni bi mogli da steknu bolje obrazovanje od ovih koji su priliku imali od starta.
Ponekad zauste da kažu da ne treba davati socijalnu pomoć, već pružiti obrazovanje. Ali kako da se obrazuje čovek koji nema dostojanstvo, koji ne može da se prehrani? U Brazilu pre svega mora biti dostojanstva za ljude.
Bolsonaro je tvrdio da je Lula bio okružen dilerima u Kompleksu do Alemao (jedan od najvećih kompleksa favela u Brazilu). U njegovoj glavi, svako ko tamo živi mora da je bandit. Kada kritikujemo kako se sprovode policijske operacije u favelama, kažu nam da se zalažemo za trgovinu drogom. Ne, zalažem se za to da se borimo protiv trgovine drogom na granici. Dakle, nakon što je droga već stigla, ti bi da uđeš u naselje da razmenuješ vatru i ubijaš decu koja nemaju veze sa time?
Bogataš osuđuje siromaha srećnog što je kupio novi televizor ili zato što sanja da ima klima uređaj, pošto spava pod jakom vrelinom leti. Bogataš smatra da to nije ništa, jer on toga ima napretek. Kada Lula kaže da će za vikend biti roštilja i piva, on to govori jer bogati vikendom imaju obilje mogućnosti za zabavu. Siromašni pak, ako uopšte budu mogli da kupe sebi koje pivce i roštilj, doživeće jedan lepši vikend. Svaki čovek ima svoje snove i želje.
Jesi li pretrpeo neku vrstu odmazde zbog svojih uverenja?
Kada je postalo jasno kako bolsonarizam razmišlja, kako uskraćuju poštovanje prema bližnjem i ceo taj Bolsonarov homofobični diskurs, hteo sam tu da zauzmem stav i pokažem da me ne zanima broj pratilaca. Rekao sam, ako razmišljate poput Bolsonara, ne treba da me pratite.
Bio sam van Brazila i, na moje iznenađenje, nekoliko dana kasnije, čovek koji stanuje sa mnom pozvao nas je telefonom i rekao da je svratio [senator i sin predsednika] Flavio Bolsonaro. Rekao je da je došao da donese knjigu kako bih ja uvideo ko je zaista njegov otac. Bacio sam knjigu čim sam stigao. Kakva drskost Flavija Bolsonara. Kako je znao gde stanujem? Time se potvrdilo ono što mislim o bolsonarizmu.
Nakon rezultata prvog kruga izbora, predsednik Bolsonaro pripisao je Lulin uspeh na severoistoku nepismenosti u toj regiji. Šta ti misliš o toj izjavi?
Revolt tinja u meni već neko vreme. Sa takvim predsednikom, nemoguće je ne osetiti se tako. Bolsonaro se stotinu puta izražavao sa predrasudama, kao da pa on sâm ima neki minimum inteligencije. Bolsonaro nikada ne bi bio predsednik da nije bilo državnog udara.
Da ima minimum inteligencije, formirao bi vladu za sve. Makar bi diskurs bio drugačiji, i mogao bi danas da prednjači, možda uz pomoć velikih medija. Ali tolika je neznalica da mu neće poći za rukom.
Kada čujem to, mislim na ljude koji glasaju za njega. Kako neko sa severoistoka može da glasa za njega nakon što izgovorio tako nešto? Nekad je to neprepoznavanje klase. To je lik iz srednje klase kojeg je sramota da kaže da je siromašan, koji poput mene, i poput mnogih drugih, nema političko obrazovanje. Odriče se svog porekla, sramota ga je. Isti je kao i igrač koji podržava Bolsonara. Svi smo mi bili siromašni.
Kako si reagovao na Nejmarovu odluku da podrži Bolsonara na izborima?
Zastanem i pomislim šta se to sa mnom desilo kako bih razumeo zašto jedan dobrostojeći ili bivši igrač podržava Bolsonara. Kad siromahu krene u životu, ne želi da bude ponovo siromašan. Kada počneš da igraš fudbal na visokom nivou, počinješ da potpisuješ bolje ugovore, da imaš više novca, tvoj život se menja.
Ideš da živiš na bolje mesto, jer želiš, kao i svaki čovek, da imaš bolji život. Potom stičeš nove prijatelje i upoznaješ ljude iz drugog staleža, koji te prihvataju samo zato što imaš izvestan ugled. U suštini, isto te smatraju govnetom i siromašnim, iako ti se život promenio.
U Brazilu pogotovo život postaje još lakši. Ako treba da zakažeš pregled kod doktora, neko će te propustiti jer zna tog i tog. Neko će ti uvek rešiti neki problem, bilo pravni ili lični. Tvoj život postaje glamurozan, počinješ da upoznaješ slavne ličnosti. Sve to doprinosi tome da igrač počne da menja malo svoje razmišljanje. Kada počneš da se približavaš eliti i oni te prihvate, kažu ti sledeće: zar nisi ti uspeo u životu? Onda moraju i drugi. A nije tako, mi smo izuzeci. Naravno da su zasluge naše, prošli smo kroz drvlje i kamenje kako bismo stigli do ovde.
Borba je nepravedna, ali oni nam to utuve u glavu. Mislim da Nejmar ovako razmišlja: nikome nisam naudio i stigao sam dokle sam stigao zbog svog talenta, svog rada. Ima pravo da tako misli, ali zaboravlja ono glavno: da je bio siromašan. Zaboravlja kroz šta je sve prošao i koliko njegovih kolega nije uspelo da se probije. Ne zato što oni nisu bili dobri, već zato što nisu imali podršku kao on. Onog trenutka kad počneš da živiš među elitom, oni počnu da vladaju tvojim razmišljanjem.
Zašto je takvo zauzimanje stava i dalje neobično u fudbalu?
Bili smo okruženi isključivo ljudima koji su nam govorili da se bavimo igrom. Tvoj mozak ostaje samo u tome, razumeš se samo u fudbal. Kao i doktori u Brazilu. Malo njih je sposobno da govori o politici. Većina doktora podržava Bolsonara. Tako čovek može da bude veliki hirurg, ali ljudska nula, nula da razume društvo. To se dešava u svim klasama.
U fudbalu postoji još jedna osobenost, a to su pastori koji se približe igračima, prisustvuju treningu, igraju ulogu koju trener ne igra, koju država ne igra za siromašne. Daju psihološku utehu. Igrač je ljudsko biće. Ne oseća on manje pritisak zbog toga što zarađuje 200 hiljada reala mesečno. Šta radi pastor? On ti pruži zagrljaj, radi posao psihologa. Nisam odgojen kao evangelik, ali verujem u Boga i poštujem jednako sve religije.
Od trenutka kada mladić pod pritiskom i pun sumnji primi tu utehu kroz Bibliju, pastor osvaja sportistu i njegovu porodicu. Vlasnik kluba se priključuje, jer ne želi da sportistu izgubi. Večina igrača koje poznajem i koji su vatreni bolsonaristi pod uticajem su pastora. Ta podrška ne počinje u politici, već se sa politikom završava.
Napadač reprezentacije, Rišarlison, privukao je pažnju svojim stavovima u važnim društvenim debatama, kao što je rasizam. Da li osećaš promenu u novoj generaciji sportista?
Rišarlison je mnogo plemenit lik, kao i Vinisijus Žunior. Oni su sportisti koji će da se pobune, koje interesuje suština pitanja. Rišarlison se već postavio levo, ne zaboravlja odakle je došao. Mnogo mu se divim, izuzetno ga poštujem, i smatram ga velikim igračem, glavnom karikom reprezentacije zbog njegove versatilnosti u napadu. Takvi slučajevi daju nadu, srećan sam zbog toga. Treba vremena, ali do promena dođe.
Sportistima tokom karijere bude na udaru mentalno zdravlje. Potrebna im je pratnja psiholoških stručnjaka koji razumeju sport. Tu ne računam Evropljane, jer oni imaju bolje obrazovanje od nas. Otišao sam da uradim jedan test sa 17 godina i nisam imao ni kopačke. Koji Evropljanin prolazi kroz ovo? Oni se obrazuju na demokratskiji način.
Naše obrazovanje se odvijalo na onoj granici između toga da li ćeš uspeti ili ne, neverovatan jedan pritisak. Kada sam bio mlađi i kada bih išao da dam intervju, morao sam da razmislim o čemu bih mogao da pričam. Nekad si morao da kažeš nešto kako bi udovoljio sagovorniku, čak i ako nisi zauzimao tu stranu. Tako je to bilo ranije. Fudbal me je takođe obrazovao.
Možda će jednog dana biti prirodno da sportista zauzme stav sa slobodom. Da makar može da pomisli: sve ono kroz što sam prošao bilo je toliko užasno, da ne mogu da navijam da još neko kroz to prolazi. Borimo se za ono osnovno, da ljudi imaju pravednije polazišne tačke.
***
Intervju vodio: Žoao Pedro Soares
Prevela sa portugalskog: Tamara Nikolić
Hvala na pomoći: Mladenu Ćiriću
Link: https://www.dw.com/pt-br/juninho-pernambucano-neymar-esquece-que-foi-pobre/a-63595605
diz que diz 