Naslovna fotografija preuzeta sa stranice Rukostvorine
Serija intervjua Primeti prevodioca otpočela je sa namerom da se skrene pažnja na figuru prevodioca, čiji rad neretko prođe neopažen i pripisuje se isključivo autoru dela. Međutim, postoji neko ko se u filmofilskim grupama spominje gotovo rame uz rame sa samim filmom, neko čiji se rad izuzetno ceni i kome se gledaoci neretko zahvaljuju na sjajno obavljenom poslu, a to je nedvosmislena legenda titlovanja kod nas i u regionu, čovek čiji rad govori u njegovo ime, Bambula. Kada je Ernad Fakić (kome se ovom prilikom zahvaljujem) pomenuo da je kontakirao sa Bambulom nekom prilikom putem sajta titlovi.com, palo mi je na pamet da bih i ja mogla isto da učinim i da ga zamolim da mi odgovori na nekoliko pitanja u okviru razgovora sa prevodiocima, s tim da njega ne treba posebno primećivati, čovek je institucija.
Iako bih volela da je bio izdašniji u korespondenciji, svakako izuzetno cenim što je odvojio vremena da se javi i što mi je uzvratio odgovorom u rekordnom roku. Iako se potpisao imenom na kraju mejla, zamolio je da razgovor ostane anoniman, pa sam iskoristila priliku da upravo time otpočnemo priču.
Pitala sam ga na početku zašto mu je važno da očuva anonimnost i da li zna da se spekuliše o njegovom identitetu.
Što se tiče mog identita, nije to neka velika misterija, iz Vranja sam. U pitanju je jedna osoba, muškarac, pošto je bilo polemika da li sam muško ili žensko.
Što se tiče nadimka, u pitanju je porodični nadimak.
Potom me je zanimalo šta ga je podstaklo da počne da se bavi titlovanjem i koliko trenutno ima filmova iza sebe.
Da objavim svoj prvi prevod podstakla me je ljubav prema filmovima. Pored toga imao sam dosta slobodnog vremena koje sam želeo da iskoristim
na koristan način. Inače u to vreme, u Vranju nije bilo bioskopa, i na neki način sam hteo da prvenstveno pomognem svojim sugrađanima da odgledaju neke filmove novijeg datuma, pa makar to bilo i na internetu kad nije moglo drugačije.
Malo po malo, prevođenje mi se podvuklo pod kožu. Dosad sam preveo oko 400 filmova.
A kako tehnički izgleda proces, da li bi mogao da nas sprovede kroz realizaciju?
Što se tiče tehničkog dela, uglavnom koristim tri programa. Prvo pomoću programa subtitle merger smanjim broj linija teksta.
To se radi kako bi se lakše pratio titl na ekranu. Posle dolazi subtitle workshop, pomoću koga prevodim titl. Nakon što završim prevođenje titla,
sredim tehničke greške i odgledam prevedeni titl uz film dvaput. Na kraju koristim programčić titlYU pomoću koga proveravam da li ima tipfelera i slično.
Sa dugogodišnjim stažom prevođenja interesovalo me je da li mu je prevod nekog filma ostao u posebno dragom sećanju.
Na sve prevode sam podjednako ponosan jer svakom prevodu pristupam na isti način, trudim se da maksimalno dobro to odradim. Međutim, mogu da kažem da mi je najdraži onaj prvi koji sam odradio a to je Rise Of The Planet Of The Apes. Inače, obožavam naučnu fantastiku i akciju.
Kako je komedija neretko najizazovniji žanr za prevođenje, zamolila sam ga da mi da primer nekog svog uratka na koji je ponosan, ali se suzdržao od pojedinosti.
Najteže je naravno prevoditi komedije, i svaka komedija je izazovna na svoj način zbog nekih fraza koje je teško preneti na srpski. Rešim to, ali uz dosta razmišljanja.
Da li su njegovu posvećenost zapazile televizije ili striming platforme?
Dobijao sam ponude za profesionalno prevođenje za televiziju. Da li bih prihvatio ponudu? Sve zavisi od ponuđenih uslova.
I za kraj sam ga pitala da li je svestan svoje internet slave i šta bi poručio obožavaocima njegovog rada.
Svakome prija kad pročita nešto lepo o sebi. Meni je to samo podsticaj da budem bolji.
A ljudima bih poručio da pomažu drugima i da ne budu sebični.
diz que diz 