Portorikanski pevač predstavlja u dugometražnom filmu, ispunjenom pritužbama, svoj novi umetnički projekat: putovanje u potrazi za muzikom svojih predaka.
Residente (Residente) više ne peva sa grupom Calle 13 (čuveni portorikanski hiphop duo), ali nastavlja da stvara rime ispunjene protestom. Sada njegova muzika prelazi u dokumetarac, a osim na albumu naći će se i u knjizi, gde predstavlja svoj novi umetnički projekat: prevod notnog sistema svoje genetske istorije. DNK analizom otkrio je poreklo svojih predaka i želeo je da zarazi svoju muziku ličnom antropološkom istorijom. Dve godine rada i putovanja kroz četiri kontinenta, kako bi dokazao da smo mešavina „sada kada je u trendu biti čiste rase“, ukazuje pevač.
Rene Peres Hoglar (René Pérez Joglar, Puerto Rico, 1978) otkriva sebe u dokumentarcu Residente. Priča o tome kako je uvek bio impulsivan tip i sa poremećajem pažnje, koji ga ponekad obuzme, što priznaje da mu se dešavalo kada je započeo solo karijeru. „Govorim bez razmišljanja i to mi je donelo mnogo problema“, tvrdi on. U njemu započinje putovanje kako bi upoznao zemlju svojih predaka. To je obilazak zemalja koje su zatvorene zbog ožiljaka od rata, kontinenata na kojima je vidljiva eksploatacija najsiromašnijih, i gradova kojima preti apokalipsa usled velikog zagađenja koje ih okružuje.
Takođe postoji saosećanje sa nepoznatim, solidarnost među članovima jedne zajednice i mnogo velikodušnosti u ovom dugometražnom filmu koji je premijerno prikazan na festivalu South by Southwest u Ostinu, u Teksasu. To je njegov pogled, uvek pun pritužbi na „bezosećajni i nasilni svet koji proživljava težak period ratova i rasnih problema, koji će se verovatno promeniti“, tvrdi Residente na jednoj konferenciji za novinare u Meksiku.
Trejler filma:
Seli se u Sibir kako bi ukomponovao svoje pesme sa pesmama jedne zajednice lovaca. Takođe, spaja svoje strofe sa muzikom Moskovskog simfonijskog orkestra, zatim odlazi u Kinu da isto učini sa Pekinškom operom. Ta DNK analiza vodi ga u zemlju potresenu sukobima i punu otvorenih rana. Putuje u Južnu Osetiju, a potom se seli u Jermeniju, mesto obeleženo genocidom. „Kažu da rat ne plače, da se ne smeje, ne oseća, zato rat uvek gubi“, priča u dokumentarcu.
Skreće pažnju na sukob i masakr u ovim kavkaskim zemljama, da bi se potom preseliio u Afriku gde kritikuje zlostavljanja tokom kolonizacije. Putuje u Burkinu Faso, Nigeriju i Ganu, i snima sa tuareškim muzičarem numeru kojom brani jednakost. Tamo kritikuje kolonijalnu eksploataciju i način na koji terorizam zloupotrebljava siromaštvo i bedu.
Putuje Azijom, Evropom i Afrikom i svoj put završava u rodnom Portoriku. Pravi pregled istorije poslednjih vekova na ostrvu kako bi se pobunio što je njegova zemlja već pet vekova „gažena i porobljena“ kolonija, dodaje on. Daje glas onima koji se bore za nezavisnost i ukazuje na zlo koje progoni ovu teritoriju koja je trenutno Slobodna pridružena država SAD. „Portorikanci koji se bore su kao borbeni petlovi, smatraju za rivale one koji prelaze granice svoje teritorije“, ukazuje on.
Ovo je dokumentarac u kojem takođe izdvaja nekoliko minuta za kritiku muzičke industrije koja, kako tvrdi, više voli da pravi jednostavne teme koje zaposedaju radio. „Diskografske kuće promovišu ovu vrstu muzike zato što je laka i ne moraju da čekaju dve godine kako bi umetnik predstavio svoj album. Na taj način svaka četiri meseca mogu da objave nešto novo. Nivo muzike je opao“, upozorava.
Residente se susreće sa svojom prošlošću u ovom dugometražnom filmu u kojem mu putovanje omogućava da priča o ratu, eksploataciji i kolonijalizmu. Ovo je dokumentarac koji je ispunjen pritužbama protiv društva koje „nije primetilo da smo svi braća. Svi dolazimo iz Afrike“. To je konačni dokaz da je Rene, bez Calle 13, ostao uvek isti.
***
Pročitaj u originalu: https://cultura.elpais.com/cultura/2017/04/07/actualidad/1491522774_845532.html
Autor teksta: Viktor Uson
Prevela sa španskog: Slobodanka Boba Dabić
diz que diz 