Književnost Murakamija koja se prožima kroz video-igre

U aprilu 2017. godine izašla je video-igra koja se odvija u imaginarnom svetu Harukija Murakamija. I nije jedina.

Tu je udovac koji kuva u boksericama i majici dok voda vri i čuje se kukavica iz sata. To je jedan od Muškaraca bez žene. Tu je i sportista koji sada provodi dane u invalidskim kolicima sedeći pored mora bez jedne noge i ima onu tugu trkača koja je poznata čitaocima romana O čemu pričam kada pričam o trčanju. Može se naći vojnik koji je skrenuo sa uma zbog Drugog svetskog rata, kao Satoro Nukara u Kafki na obali. To je svet Harukija Murakamija. I to je video-igrica.

Književnost i video-igre nikada nisu delovali kao saveznici. Međutim, svi ti ostaci univerzuma koje je stvorio japanski pisac u svojim romanima, pričama i esejima, okupljaju se u Memorandi koja je izašla u januaru 2017. Dostupna je za onlajn preuzimanje za 15 dolara. Jedna je od prvih, ali ne i jedina interaktivna avantura koja je u bliskoj vezi sa knjigama.

Vizuelni stil je lep, a muzika posebna. Oni prenose neku daleku i gotovo mističnu atmosferu, istu draž koju u svoje delo unosi ovaj večni kandidat za Nobelovu nagradu za književnost: ukrštanje modernog i milenijumskog tona i precizna mešavina Istoka i Zapada kojom je okupio toliko fanova. Iako je prošle godine autor Tokio Bluza ponovo doživeo da mu otmu švedsku nagradu, sada može da pronađe utehu u ovom neočekivanom priznanju.

Delić scenografije Memorande.

Video-igre su se razvile tokom poslednje decenije, ne samo u odnosu na njihovu grafiku, rezoluciju i estetiku. Već neko vreme su više od pukog tetrisa, zmijica i polu-pikselizovanog čovečuljka koji spašava princezu iz zamka. Najočiglednije promene bile su u njihovoj priči. „Mnoge igre su vrste književnosti. Postoje igre u kojima je prisustvo reči neizostavno i druge čiji je žanr zasnovan direktno na tekstu”, objašnjava Alehandra Bruno, spisateljica sadržaja, dizajnerka i scenaristkinja specijalizovana za narativni dizajn.

Glavna junakinja Memorande je mlada Mizuki, bleda i iscrpljena devojka melanholičnog glasa koja zaboravlja svoje ime, kao i devojka iz neobične priče Majmun iz Šinagave (Shinagawa Monkey), koja zatvara zbirku priča Blind Willow, Sleeping Woman. Ne seća se ni drugih stvari kao što su brojevi i adrese. Misterija koju treba otkriti u ovoj grafičkoj avanturi sadržana je u jednom pitanju: da li ona zaista gubi pamćenje? Da bi se to saznalo, potrebno je kretati se uz nedovoljne podatke, koristiti nadrealistički zdrav razum i poznavati Murakamijevo delo, jedan univerzum pun šuma i plaža prepunih mačaka i likova koji najneobičnije stvari doživljavaju kao svakidašnje.

„Stekla sam utisak da igra počiva na okruženju i originalnosti likova”, kaže Alehandra Bruno. Da bi se napredovalo u igrici i da bi se razotkrivale situacije, potrebno je u svakoj sceni naći pravilan način da se odreaguje i pravog sagovornika. Srž cele priče jeste na centralnom trgu, prepunom nedoslednih, ali istovremeno prelepih detalja, koji mogu da pomognu igraču da napreduje u igri. Podseća na mitsku sagu, kao u igrici Monkey Island, ali je egzistencijalna i polu-depresivna, čist orijentalni magični realizam u video-igrici.

Skup stvari koje se moraju kombinovati da bi se prešlo iz jednog transcedentalnog iskustva u drugo ponekad deluje nemoguće. Postoje putevi koji samo vode u male, paralelne priče koje ne razrešavaju misteriju. Na primer, u situaciji kada se traži slon, kao čovek iz priče u njegovoj knjizi Slon Nestaje (1993). Na kraju krajeva, ljudi i stvari su predstavljeni kroz snove, i mada to može zvučati zbunjujuće, to je zapravo najjasniji deo avanture koju su osmislili Murakamijevi fanovi.

„Narativne video-igre imaju mnogo toga zajedničkog sa književnošću: organizaciju glavne priče i paralelnih tokova radnje, građenje likova, mesta i ritma i ostalo. Ali u igri ćeš pripovedati imajući na umu interakciju, nelinearnost, vreme i zahteve igre”, objašnjava Alehandra Bruno, koja dodaje i da Memoranda nije prva igrica ove vrste i ističe – kao primer drugih interaktivnih fikcija na ekranu koje odaju počast književnicima – seriju baziranu na delu Edgara Alana Poa, Dark Tales.

Nekoliko pisaca ima jednu ili više adaptacija svojih radova u pikselizovanom svetu, kao na primer Veliki Getsbi Skota Ficdžeralda i Neuromanser Vilijema Gibsona, kao i priča Zvuk Groma (A Sound of Thunder), Reja Bredberija.

Autori kojima se kreatori igrica najčešće vraćaju jesu Tolkin, sa stotinama priča iz Srednje Zemlje, Artur Konan Dojl, sa najmanje dvadeset avantura koje uključuju Šerloka Holmsa i Stiven King sa desetinama igrica zasnovanim na njegovim romanima.

I dalje Memoranda.

Odavno je gejmerska industrija počela da nudi nešto manje linearno. U početku su se pridržavali priča koje su stvarane za ekranizaciju blokbastera, ali sve je više igrica koje imaju književne reference ili su zasnovane na knjigama ili njihovim autorima.

Alehandra Bruno, koja je ujedno predavačicu u Image Campus-u, gde predaje naraciju i pisanje scenarija, dodaje: „Reči u jednom književnom delu su evocirajuće. S druge strane, video-igre su audio-vizuelne i uglavnom se baziraju na prostoru. Za razliku od knjige, igra je mesto istraživanja na kom se igrač pomera kako bi ispunio određene zamisli.”

Ne izgleda tako i nije isto, ali igrice i književnost su veliki saveznici.

Drugi naslovi

Ima mnogo naslova vezanih za univerzume raznih autora i raznoliki su. Ima i onih zastrašujućih, kao što je Lovkraft (Zov Ktulua), renesansni Dante Aligijeri (Pakao), zadivljujući Luis Kerol (McGee verzija Alise u zemlji čuda), misteriozna Agata Kristi (ABC Ubistva), pa sve do kralja tehno trilera – Toma Klensija (Rainbow Six). Poznata je i video-igra Franc Kafka, avantura  zasnovana na delima Metamorfoza i Zamak.

***

Pročitaj u originalu: https://www.clarin.com/cultura/literatura-metio-videojuegos_0_SJ8O7Pnne.html
Autor teksta: Danijela Pasik

Prevela sa španskog: Marija Vlajković

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s