Crtež Džona Koltrejna koji ilustruje matematiku muzike

U mnogim javnim predavanjima, kao i u svojoj knjizi Džez fizike, fizičar i saksofonista Stivon Alegzander tvrdi da su Albert Ajnštajn i Džon Koltrejn imali mnogo toga zajedničkog. Alegzander nam posebno skreće pažnju na takozvani „Koltrejnov krug” koji podseća na ono što bi svaki muzičar prepoznao kao „Krug petina”, ali sa Koltrejnovim vlastitim inovacijama. Koltrejn je dao crtež saksofonisti i profesoru Jusefu Latifu 1967. koji ga je potom uvrstio u svoj čuveni tekst, Repozitorijum skala i melodijskih obrazaca. Tamo gde Latif vidi Koltrejnovu muziku kao duhovno putovanje koje obuhvata bogate tradicije autofiziovidovite* muzike, Alegzander vidi isti geometrijski princip iza Ajnštajnove kvantne teorije.

*Aluzija na album Jusefa Latifa Autophysiopsychic (1977)

Koltrejnov krug
Koltrejnov krug (slika preuzeta sa sajta: http://www.openculture.com)

Oba opisa deluju sasvim na mestu. Muzičar i bloger Roel Holander pamti da je „Telonijus Monk jednom rekao da su svi muzičari podsvesno matematičari. Muzičari poput Džona Koltrejna su, pak, vrlo svesni matematike u muzici i svesno je primenjuju u svom opusu.”

Koltrejn je takođe bio veoma upućen u Ajnštajnov rad i rado je često pričao o njemu. Muzičar Dejvid Amram se seća kako mu je genije iza albuma Giant Steps rekao da on pokušava nešto slično da postigne u muzici.

Holander pažljivo raščlanjuje Koltrejnovu matematiku u dva teorijski izuzetno potkovana eseja, gde u jednom iznosi opšti osvrt na Koltrejnovu Muziku i Geometriju, dok u drugom posebnu pažnju posvećuje njegovom Krugu Tona. Sam Koltrejn retko je govorio javno o intenzivnom teoretskom radu iza njegovih najpoznatijih kompozicija, verovatno zato što je radije hteo da one govore same za sebe. Više je voleo da se izražava filozofski i mistično, podjednako crpeći iz fascinacije i naukom i raznovrsnim duhovnim tradicijama. Koltrejnov poetski način izražavanja pruža izvođačima njegove muzike širok dijapazon perspektiva posmatranja Kruga, kako je džez muzičar Kori Mvamba otkrio kada je neformalno anketirao nekolicinu drugih svirača na Fejsbuku. Klarinetista Arun Goš je, recimo, u Koltrejnovim matematičkim principima video muzički sistem koji je stupao u dodir sa Božanskim. Reč je o sistemu, kako on smatra, koji mu deluje veoma islamski.

Latif se složio sa tim, a malo je onih koji su razumeli Koltrejnov metod bolje od njega. Godinama je blisko sarađivao sa Koltrejnom. Od njegove smrti 2013. godine pamti se kao Koltrejnu ravan i čak u svojstvu mentora muzičarima, posebno zbog njegove otvorenosti prema teoriji i muzici širom sveta. Latif je čak tvrdio da je Koltrejnovo pozno remek-delo A Love Supreme moglo da bude naslovljeno Allah Supreme, da nije bilo straha od političkog zazora. Ovakva izjava može da se smatra spornom, ali ono što vidimo u velikom odzivu na Koltrejnovu muzičku teoriju, tako dobro sažetu u gornjem crtežu, jeste da je prepoznavanje tih muzičkih struktura, kako piše Latif, njemu predstavljalo kako naučno otkriće, tako i religijsko iskustvo. Za njega su to bili intuitivni procesi koji su se ostvarivali, piše Latif, u umu muzičara kroz apstrakciju iskustva.

 

***

Pročitaj u originaluhttp://www.openculture.com/2017/04/the-tone-circle-john-coltrane-drew-to-illustrate-the-theory-behind-his-most-famous-compositions-1967.html
Autor teksta: Džoš Džouns

Prevela sa engleskog: Tamara Nikolić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s