Roišin Marfi: Irska je divno mesto gde možeš da odskačeš od drugih

Svetski poznata pop zvezda alternativne muzike koja je inspirisala Lejdi Gagu, Rošin Marfi, govori sa Berijem Iganom o svojoj čudnovatosti, o svojim neobičnim roditeljima, o vršnjačkom nasilju u školi i o tome kako su joj se ostvarili snovi nakon što je upoznala Sebastijana Propercija i sa njim osnovala porodicu.

Detinjstvo Rošin Marfi, kao i njen naçin odevanja na koncertima rasprodatim širom sveta, jesu pomalo nerealni. Jedna od najvećih zvezda na prostoru Ujedinjenog Kraljevstva seća se svog oca Majkla dok ju je dozivao da siđe i vidi šta ima u kolima. Kada je sišla, imala je šta da vidi. „Pozadi u kolima, nalazio se poni. Moja majka je stajala na ulici i plakala i rekla: ‘Šta ćemo da radimo sa jebenim ponijem?’ Mora da ga je kupio u pabu.’ To je bila ludost sa kojom je morala da se suoči. Ali sada kada se prisećam, bilo je sjajno“ – govori Rošin Marfi.

„Koliko dugo je opstao poni?“

„Tri dana najviše.“

Velika, stara kuća u Arklou, u okrugu Viklou, gde je Roišin živela sa roditeljima švercerima i starijim bratom Šonom, bila je puna smeha i ljubavi. Njena majka se bavila prodajom antikviteta i stvari poput držača za kišobrane u obliku slonovskog stopala, haube za sušenje kose iz frizerskih salona i zubarske stolice, bile su normalna stvar. Jednog popodneva, njen otac je doneo pilotsku kabinu iz bombarderskog aviona iz Drugog svetskog rada, koju je pronašao na planini. Roišin je zapala za oko žvaka zalepljena na jedno od pilotskih kontrolnih dugmadi. Odmah joj je prošlo kroz glavu kako je čovek koji je žvakao tu žvaku tragično poginuo u nesrećnoj kabini koja se sada nalazi u njenoj dnevnoj sobi.

„Kabina je mirisala na smrt“, rekla je. „Nisam bila luda za njom, pa sam se obradovala kad su je prodali.“

Moji roditelji su takođe prodali dve kutije cigareta Dutch Masters u Britanskoj kući za aukciju. (Te cigarete su se prodavale u Americi od 1912.godine i poznate su po tome što ih krasi Rembrantova slika – Da Staalmeesters).

„Gde su ih našli?“

„Otac ih je pronašao u dvorištu“, kaže Roišin sa svojim irskim akcentom koji nije izgubila iako od svoje dvanaeste godine živi u Engleskoj. Tri godine kasnije, njeni roditelji su se razišli i preselili se iz Irske u Mančester, ostavljajući petnaestogodišnju ćerku samu u Mančesteru, na njeno insistiranje. Uvek snalažljiva, Roišin je iskoristila stambene pogodnosti i dobila svoj stan u kući jedne stare žene i odmah ga je ispunila ekscentričnim nameštajem, gde je dovodila ljude sličnog ukusa.

Jedne noći, otac ju je probudio iz grčevitog sna. „Ne ideš sutra u školu“, rekao je desetogodišnjoj kćerki. „Vodim te u Dablin…“ Sledećeg jutra je održao reč, stavio ju je u kamion pun olova za otpad, „a zatim smo krenuli u mesto u Dablinu gde je isporučivao olovo. Mora da je zaradio mnogo, budući da me je odveo u radnju Brow Thomas i rekao ’Izaberi šta god želiš’. Brzo sam potrošila novac na šoping. Iduće nedelje smo verovatno pozajmljivali novac za ugalj.“

Otac joj je dao mnogo više od materijalnog. Objasnio je Roišin značenje feminizma na sopstveni način. „Ako bih rekla da želim da budem stjuardesa, pitao bi me ’a zašto ne pilot?’ Ako bih htela da budem medicinska sestra, pitao bi me ’a zašto ne doktor?’. Govorio mi je stvari poput ’Zašto bi želela da budeš prosečna? Zašto?’“ Ta ravnodušnost prema proseku i svakodnevnom može se uočiti kako u njenom stajlingu, tako i u njenom muzičkom izrazu. Kaže da prezire stalnost, kolotečinu, ona bi radije da je van zone komfora. „Kada govorimo o identitetu, mislim da je to mišljenje tipično za umetnice. Postoji velika napetost između toliko prepoznatljivih i restriktivnih ženskih arhetipa i mišljenja na svetu. A kada se igrate sa arhetipom, oslobodite se.“

Njen život je bio, i ostaje, više od običnog.  Kada je imala 9 godina, videla je da njen brat Šon ima postere pevačice sa kratkom, muškom frizurom, izblajhano plave boje. Jednog popodneva, iskoristila je svoj džeparac da ode do grada i ošiša se na isti način. Majka joj je bila, kako kaže, zatečena, dok je njen otac jednostavno počeo da plače. Roišin zapravo nije shvatala koliko je njena frizura bila kul, sve dok nije videla očeve suze. „Moje krštenje je bilo odmah nakon toga, pa sam morala da prisustvujem takvoj svečanosti sa tom mornarskom frizurom, uparenom sa haljinicom boje breskve i svilenim šalom. Moja mama je dodala jedan šeširić, više za bakice, kako bi mi sakrila frizuru. Dopao mi se taj šešir. Bilo bi neprikladno reći nešto drugo. Roišin se priseća svog oca kao „totalnog genija“, „kupao se jednom nedeljno u mirisnim uljima, napunio bi kadu do vrha, zatim bi sedeo u vodi dva sata, popio flašu vina i pevao na sav glas, da ga ceo komšiluk čuje. Eto zašto i dalje izgleda mladoliko. Da budem iskrena, ne volim toliko da se kupam kao moj otac…“

„Otac me je upropastio za muškarce. Retko ko može njemu da doraste.“

A šta je sa njenim italijanskim momkom, Sebastijanom Propercijem, sa kojim je 8 godina? Da li je on podseća na njenog oca?

„Pa, zgodan je”, kaže. „Moj ćale liči na Italijana i često ga mešaju sa Italijanom. Postoji velika mešavina kulture i strasti.“ Žive zajedno u Kriklvudu sa svojom decom, petogodišnjim Taugom i osmogodišnjom Kloudi Hendvud (iz prethodnog braka sa Sajmonom Hendvudom). Roišin takođe ima kuću na Menorki.

Zanimalo me šta je Roišin rekla milanskom producentu Sebastijanu kada su se upoznali, budući da je poznata anegdota da je svog bivšeg momka, Marka Brajdona, sa kojim je 1995. osnovala Moloko, pitala „Da li ti se sviđa moj uski džemper? Vidi kako mi dobro stoji.“ Da li ti se sviđa moj uski džemper (Do You Like My Tight Sweater?) postao je album prvenac Moloka, koji je izašao 1995. godine i ubrzo postao svetski hit. Ostalo je istorija, a inovativni, elektronski duo je postao svetska atrakcija sve do njihovog razlaza 2003.

Roišin kaže da gospodinu Properciju nije rekla ništa tako čuveno. „Kada sam napustila studio, rekao je ljudima: ‘Želim da oženim tu prelepu Irkinju!’ Još uvek je nije oženio, ali imati decu je podjednako obaveza kao biti u braku, kaže buntovna pevačica koja je jednom izjavila da bi radije preuredila potkrovlje nego organizovala skupo venčanje.

Ja želim da oženim Roišin Marfi nakon tri sata provedena sa njom u londonskom restoranu Quo Vadis prošle nedelje. Tajm Aut magazin je 2016. godine objavio da je ona ’londonska Grejs Džouns’. U Njujorku, modni magazin W, koji važi za modnu bibliju, opisao ju je kao evropsku pop boginju koja se vraća u Ameriku „da bi ih ponovo bacila pod noge“.

Za vreme intervjua, ubrzo je sve ostavila bez daha u restoranu, ovladavajući pričom na jedan neposredan i spontan, ali dominantan način. Ljubazni gosti su se pravili da ne slušaju, iako se gospođa Marfi entuzijastično raspričala o tome kako je svirala pesmu Big Muff  (Veliki žbun) od Džona Martina za svoju ćerku. „Ona i ne zna da je to pesma o vagini.” Puštala je tu pesmu deci pred spavanje. Kaže da se divi autsajderima kakav je i ona i da je uspeh težiti nečemu više od onog što dobijemo tamo gde smo rođeni. „Potrebno je proživeti svu lepotu.“

Roišin je tu potragu za lepotom započela kao vrlo mlada. Oblačila je tetkine vintidž kostime i sedela je na prozoru kuće u Arklou i mahala prolaznicima, izgledajući kao jedna od veštica iz Magbeta. Da li je osećala da se nikada neće uklopiti u Irsku jer je drugačija? „Ko još želi da se uklopi? Zajebi to. Irska je divno mesto gde možeš da odskačeš.“

Pitao sam Roišin da definiše svoju čudnovatost.

„Bezvremena i nepodložna klasifikacijama“ – to je cilj. „Moja jedinstvenost zahteva sve to.“ Kao dete u Irskoj, nije bila toliko neobična, koliko drugačija. Ponašala se drugačije, oblačila se drugačije, čak se i osećala drugačije (bila je disleksična). Izdvajala se i bila je srećna što se izdvaja, mada nije volela decu koja su je maltretirala zbog toga. „Moja majka bi otišla iz škole sa torbom za kupovinu punom kose koju su mi iščupali.“ Seća se kad ju je jednom grupa od dvadesetoro dece pratila kući. „Jedno od njih je uzelo komad leda iz zaleđenog bazena i pogodilo me u glavu. Isekli su me“, rekla je pokazujući na mesto na glavi gde su je pogodili. „Bila sam baš maltretirana u školi, ali nisam bila žrtva nasilja.“

Iako je bila krštena, buntovna Roišin nije išla na mise. Njeni roditelji nisu bili religiozni. Kada bi je učiteljica pitala da li ide u crkvu subotom, lagala je da ide, a kada ju je pitala o kojoj ceremoniji je bilo reč, ona je odgovarala da ne zna, a istina je bila da nije išla u crkvu jer ni njeni roditelji nisu išli. Kada su joj kaluđerice rekle da mora ići na mise, bez obzira na to da li idu njeni roditelji, ona ih je samo ignorisala. To se nastavilo do današnjeg dana. Roišin ima unutrašnju snagu da prati svoj put.

A odakle dolazi njena ljubav prema modi?

„Moja mama je vrlo elegantna“, kaže Roišin koja je bila na modnoj pisti na svetskim modnim zbivanjima tokom godina (jednom je otvorila i zatvorila reviju dizajnera Aleksandra Votijea u Parizu i radila je obradu pesme Slave to Love Brajana Ferija za Guči reklamu). „Moja tetka Linda je bila prava lepotica u jednoj provinciji u Irskoj i čuvala je svu svoju odeću, uključujući i tijare. Nije imala kćerke, tako da sam provodila sate u njenoj kući. Moja baka je uvek nosila krznene rukavice i crveni karmin. I sestre mog oca su takođe divne, obe su svojevremeno imale butike u Mančesteru. Baka je bila prava kraljica“ kaže. „Sve su one znale nazive marki, izreza, krojeva i boja. Moja mama i tetka su učestvovale na pompeznim svečanostima, obe su bile modne kraljice. Moja tetka Linda je takođe čuvala sve svoje stvari od kad je bila tinejdžerka.“

Ovu crtu je očigledno nasledila od tetke Linde, jer kako kaže, njena kuća u severnom Londonu je prepuna odeće koju je godinama skupljala i Roišin nema snage da tu odeću baci. Možete razumeti njeno odbijanje da baci svu poznatu odeću sakupljanu godinama kada shvatite koliki je uticaj imala ova modna ikona na modernu kulturu. Njen uticaj je vrlo proširen, od Lejdi Gage do Sen Vinsent. U njenu čast, prošle godine kada je Aidin Vaziri, iz časopisa San Francisco Chronicle pokušao da dobije od nje mišljenje o uticaju njenog stila, ona se nije izjasnila po tom pitanju.

Kada se pojavila, Lejdi Gaga je prilično iskopirala tvoj stil. Da li si bila polaskana ili ne baš?

„Vidi, to je previše sitničavo za mene. Tu nije moje mesto. Idem na Koačela festival, tako da će biti čudno.“

Ali, kako se zaista osećaš?

„Od mene nećeš dobiti mišljenje o tome, zaista je nebitno. Ja sam ozbiljna umetnica.”

Roišin je i ozbiljan romantik. Kaže da joj je druga trudnoća bila najveća sreća, pre svega zato što je konačno dobila porodicu kakvu je žarko želela.

Bio sam zaintrigiran onim što je Roišin izjavila 2015. godine za televiziju Hunter: „Kada sam rodila prvo dete, vratila sam se u Irsku da živim sa majkom. Tako da, moja svakodnevica se svodila na majčinstvo i na moju majku koja mi je pokazivala kako i šta da radim. Zatim sam se vratila u Englesku i raskinula sa ocem mog prvog deteta. Nakon toga sam često plakala i nisam mogla da objasnim sebi šta se dogodilo. Onda sam se ponovo zaljubila i nisam mogla da verujem koliko sam srećna. Ponovo sam zatrudnela i lebdela zaljubljena godinama, da budem iskrena. Stvorila sam ovu posebnu porodicu sa Sebastijanom.“

„Dobro, nisam baš provodila dane plačući. Mama je bila drugi roditelj mojoj deci, sve dok je trebalo. Dosta smo putovali zapravo. Bila sam didžej na važnim događajima i tako sam zarađivala. Nas troje smo dosta putovali: Njujork, Karibi, Španija, Grčka. Nije to bilo loše vreme. Bila sam okružena porodicom sa svih strana.“ Dodaje i da joj je ujak, Mark Kavana, fotograf Njujork Tajmsa, bio velika inspiracija.

„Imala sam kuću u Viklovu i tu smo se nastanili kada je Klouda rođena. Želela sam porodicu na svoj način… celinu. I snovi su mi se ostvarili. Imati dete sa nekim u koga ste se skoro zaljubili je neverovatno. Svi ti hormoni čine da letite. Odmah smo znali da je naš sin Tad plod te ljubavi i uvek će biti. Klouda je veoma srećna što ga ima. Svi smo, prosto je magičan.“ Magična je i ova žena koja je jednom nosila uzak džemper.

Zov disko sirene

Roišin je opisivana kao istinska pop kraljica ovog veka. Prva pesma koja ju je oduševila na prvo slušanje bila je Ticket to Ride od Bitlsa. „Bila je u kolekciji maminih singlova, a u dedinoj kolekciji ploča slušala je pesme poput The Last Rose of  Summer i Toselijevu Serenadu“, kaže Roišin čiji je ujak, Džim Tirel, svirao u džez bendu i koga je obožavala.

Kada su se njeni razdvojili i preselili u Irsku, Roišin je pronašla grupicu sličnih ljudi koji su delili ljubav prema grupama Sonic Youth, Jesus and Mary Chain i Velvet Underground. Kada je imala 14 godina, slušala je Sonic Youth u Mančesteru. Sledećeg dana je otišla u Stokport da zameni sve svoje ploče grupe U2 za Daydream Nation od Sonic Youth-a, od preostalog novca. Forimiran sredinom devedesetih, bend Moloko je ubrzo osvojio ljubitelje elektronske muzike i plesa hitovima Sing It Back i The Time Is Now. Kako je pisao Gardijan, 2003. godine su te pesme bile mega hitovi. Molokov poslednji album, Stautes, produciran je nakon raskida sa Brajdonom. „Osećala sam kao da možda uništavam sve. Kao da možda neću biti sposobna da snimam bez njega.“ Nije morala da se brine. Godine 2005. njen prvi solo album Ruby Blue nije naišao na neki odziv, ali je bio intrigantan. Overpowered iz 2007. bio je bolji. Exploitation iz 2015. (sa tekstovima poput „Nikada ne potcenjujte kreativne ljude / Niti dubine do kojih stižu“) predstavljao je lepotu za kojom je uvek tragala. Malo ranije, album iz 2014. Mi Senti, predstavlja EP sa obradama na italijanskom, ljubavno pismo za Seba. Zatim su izašli Hairless Toys (2015) i Take Her Up To Monto (2016). Nedavno je Roišin izabacila seriju spotova koje je sama režirala za pesme All My Dreams i Plaything.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s