Uspon bolivijskih ćolita: fotoreportaža

Ćolite su domorotkinje naroda Ajmara nastanjene pretežno u Boliviji.

Pre samo 10 godina, pripadnice plemena Ajmara i Kečua u Boliviji bile su društveno izopštene i sistematski marginalizovane. Poznate i pod nazivom ćolite (cholitas), ovim ženama, prepoznatljivim po svojim širokim suknjama, pletenicama i šeširićima, bila je zabranjena vožnja javnim prevozom i ulazak u određene institucije. Njihove mogućnosti da razvijaju karijeru bile su ograničene. Iako ove žene same organizuju i brane svoja građanska prava od šezdesetih godina prošlog veka i ranije, njihov pokret je ojačao nakon što je Evo Morales odabran kao prvi autohtoni predsednik Bolivije 2006. godine.

Fotograf Eduardo Leal je napravio izložbu slika u kojoj prikazuje njihova postignuća i slavi njihov uspeh, a cilj mu je i da inspiriše druge.

 

2018-05-23_1909
Berta Akarapi

 

Berta Akarapi posmatra glavni grad Bolivije, La Paz, iz dvorišta televizijskog studija ATB, u obližnjem gradu El Alto. Akarapi je spikerka, druga Indijanka koja radi na bolivijanskoj televiziji. Priliku da radi u medijima dobila je nakon što je pobedila na lokalnom takmičenju Ćolita Altenja. Magistrirala je javni menadžment, a od 2000. do 2005. godine bila je članica veća opštine El Alto.

 

2018-05-23_1915
Sangali i Ćapeton

 

Članica veća, Reveka Krus Sangali i gradonačelnica Soledad Ćapeton na posipanju asfalta tokom inauguracije u El Altu. Sangali je predsednica komisije za infrastrukturu u El Altu. Pre nego što je ušla u politiku, prodavala je robu na ulici kako bi izdržavala šestoro dece i partnera koji ju je zlostavljao. Nakon 15 godina maltretiranja i zlostavljanja, napustila je svoju kuću sa decom i počela svoj život iznova.

 

2018-05-23_1926
Remedios Losa

 

Remedios Losa u svojoj kancelariji u Radio Andini u La Pazu. Smatra se pionirkom u napretku ćolita u Boliviji. Godine 1962. bila je prva ćolita koja je imala svoju radio emisiju, pod imenom Miris zemlje (Sabor a Tierra), u kojoj je davala reč Indijancima. Godine 1989, bila je prva Indijanka koja je dobila mesto u državnom parlamentu, a 1997. godine prva žena koja se kandidovala za predsednika.

 

2018-05-23_1959
Kristina Ćoke Paksi

 

Poslanica, Kristina Ćoke Paksi u narodnom parlamentu Bolivije u La Pazu. Kaže kako je previše puta čula da žene ne mogu da budu na visokoj funkciji, pa je odlučila da ih ubedi u suprotno. Bila je prinuđena da napusti univerzitet iz finansijskih razloga, pa je počela da se fokusira na svoju zajednicu. Godine 2014. kandidovala se za mesto u parlamentu i pobedila je.

 

2018-05-23_2006
Sonja Sinjani

 

Sonja Sinjani intervjuiše Sotera Ahakopa, indijanskog šefa pokrajine Ingavi tokom starosedelačkog kongresa Tupak Katari u El Altu. Sinjani je televizijska i radio novinarka koja prenosi vesti na jeziku ajmara, jednom od bolivijskih domorodačkih jezika. U svojoj radijskoj emisiji na stanici San Gabriel drži kurs ovog jezika za svoje slušaoce, jedan sat dnevno.

 

2018-05-23_2010
Jolanda Mamani

 

 

Jolanda Mamani na radio stanici Deseo u La Pazu. Danas feministička aktivistkinja, počela je da radi kada je imala 9 godina, prvo kao bebisiterka, a zatim kao čistačica. Želela je da studira ali kaže da joj njeni šefovi to nikada nisu dozvoljavali. Sa 18 godina postala je deo Udruženja čistača i započela je partnerstvo sa feminističkim udruženjem Mujeres Creando (Žene koje stvaraju), gde je postala producentkinja radio emisije u svrhu zaštite prava žena i protiv zloupotrebe i diskriminacije čistača Bolivije.

 

 

2018-05-23_2016
Dijana Malaga

 

Dijana Malaga se sprema da napusti svoj butik odeće u La Pazu. Malaga je prva ćolita transseksualka u Boliviji. Odlučila je da bude ćolita jer je njena baka takođe bila i shvatila je da mora da čuva tradiciju porodice.

 

2018-05-23_2020
Selija Laura

 

Profesorka Selija Laura u svojoj učionici u privatnoj školi San Kaliksto u La Pazu. Od 2013. godine, bolivijski studenti moraju da uče tri jezika: španski, engleski i jedan od  autohtonih jezika. Laura je bila prva autohtona žena u zemlji koja je postala nastavnica u privatnoj školi. Podučavala je ajmaru. Ćolitama i njihovim ćerkama nije bilo dozvoljeno da pohađaju privatne škole, a da bi išle u državne morale su da se oblače zapadnjački.

2018-05-23_2024

Profesor Senon Kispe pregleda zadatak Elizabet Ramos tokom kursa istorije na državnom fakultetu El Alta. Ramos je jedina ćolita koja je stekla zvanje istoričarke. Takođe, njene kolege joj se dive jer izabrana za predstavnicu kursa. Kaže da se ponekad suočavala sa diskriminacijom jer je domorotkinja. Jednom prilikom nedavno kada je otišla u La Paz, rečeno joj je da moraju da imaju sopstvene trotoare, da ne ometaju ,normalne’ ljude. Po završetku studija, želi da prevede istorijske tekstove svojih predaka i da ih objavi.

 

2018-05-23_2030
Katalina Tola Silvera

 

Katalina Tola Silvera popravlja nameštaj u svojoj fabrici u El Altu. Dala je posao  više od pedeset ljudi u šest maloprodajnih objekata. Danas uglavnom nadgleda svoje zaposlene, ali ne može da odoli da zasuče rukave ukoliko nešto nije baš po njenoj volji.

 

2018-05-23_2036
Selija Ramos

 

Selija Ramos šeta sa svojom kćerkom nakon časa baleta u La Pazu. Selija je radila kao čistačica u istoj kući od svoje četrnaeste godine. Kaže da joj je gazda omogućio život kakav nije mogla da zamisli da će ikada imati tako što joj je dozvolio da studira i time joj pružio mnogo prijatniji život nego što je imala. Ona sanja o boljim prilikama za svoju ćerku i radi sve što je moguće da joj pomogne da uspe, tako što je vodi na balet, na šah i u dobru školu.

 

2018-05-23_2042
Sara Kispe Mamani

 

Vozačica autobusa u La Pazu, Sara Kispe Mamani, za volanom autobusa svakodnevno obilazi ulice La Paza. Mamani je druga ćolita koja vozi javni autobus. Počela je tako što je prevozila putnike u mini-kombijima, kako bi zarađivala da izdržava decu nakon što se razdvojila od partnera. Njen san je da postane međunarodna vozačica kamiona.

 

2018-05-23_2050
Kispe i Lojasa

 

Estela Lojasa, desno, priča sa Kispe, koleginicom ćolitom, pre nego što počnu svoju smenu kao saobraćajne nadzornice u El Altu. Estela je jedna od 15 ćolita saobraćajaca u gradu. Od 2013. godine, opština je počela da angažuje ćolite da regulišu haotični saobraćaj. Prema rečima direktora Fernanda Floresa, one imaju pravi karakter za ovaj posao. Lojasa voli svoj posao, naročio kada joj ljudi čestitaju što zastupa ćolite u tako zahtevnoj ulozi.

 

2018-05-23_2054
La Poderosa i Tores

 

Silvina La Poderosa skače iz ugla ringa da se spusti na svoju protivnicu Rejnu Tores, za vreme promotivnog borbenog rvanja u Senkati, El Alto. Ćolite su pozvane da učestvuju u ovom sportu kako bi vratile publiku nakon mnogo godina. Promoteri su, međutim, iskoristili ove žene tako što su uzeli veći deo novca, sve do nedavno kada su odlučile da osnuju svoje udruženje da bi organizovale borbene događaje.

 

2018-05-23_2109
Susana Kondori

 

Susana Kondori dok snima muzički spot za bend Elagro u La Pazu. Kondori je glumica i pojavljivala se u filmovima, dokumentarcima, reklamama i muzičkim spotovima. Od detinjstva je sanjala da bude glumica, ali budući da je ostala siroče sa devet godina, to joj je izgledalo nemoguće.

 

2018-05-23_2111
Rosario Agilar

 

Rosario Agilar pokazuje dvema studentkinjama mode kvalitet šešira Borsalino tokom modne revije, u hotelu Torino, u La Pazu. Agilar je osnovala kompaniju za promociju modnih dizajnera koji proizvode odeću za ćolite, ali u nedostatku profesionalnih modela koji bi nosili odeću, odlučila je da otvori školu za modeling za ćolite.

2018-05-23_2118

Četiri ćolite se spremaju iza scene pre hoda po pisti. One predstavljaju radove lokalnih modnih dizajnera u El Altu.

2018-05-23_2122

Na hiljade ćolita se okupilo na društvenom prijemu porodice Pako u La Pazu. Ćolite i njihovi muževi troše hiljade funti na zabave i društvena okupljanja koja su stalno snabdevena alkoholom i hranom, uz pratnju lokalnih i međunarodnih muzičkih izvođača.

2018-05-23_2125

Ćolita čita pored novinskog štanda tokom marširanja za Dan žena u La Pazu. Iako su u poslednjoj deceniji žene veoma napredovale u Boliviji, a naročito autohtone žene, i dalje su daleko od jednakosti sa muškarcima. Problematična pitanja, kao što su nasilje u porodici i nedostatak pristupa obrazovanju, i dalje treba da rešava ne samo vlada, već i društvo uopšte.

***

Pročitaj u originalu: https://www.theguardian.com/world/gallery/2018/feb/22/rise-bolivia-indigenous-cholitas-in-pictures
Autor teksta: redakcija portala i fotograf Eduardo Leal

Prevela sa engleskog: Marija Vlajković

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s