Čuvar reka

Ovim tekstom počinje nedeljno objavljivanje prevoda eseja iz zbirke mozambičkog pisca Mije Kouta pod nazivom A da je Obama Afrikanac? 

***

Posle rata za nezavisnost u Mozambiku je uspostavljen program kontrole rečnog toka. Raspodelili su se formulari hidrološkim stanicama širom zemlje i započet je program registra za najvažnije fluvijalne tokove. Izbio je Građanski rat i taj je projekat, kao i mnogi drugi, odložen na više od dvanaest godina. Kada je mir ponovo uspostavljen 1992. vlasti su ponovo pokrenule projekat, verujući da je svuda trebalo početi od nule. Ipak, brigadu koja je posetila jednu izolovanu hidrometričku stanicu u unutrašnjosti Zambezija čekalo je iznenađenje. Stari čuvar je ostao vredan i svakoga je dana revnosno ispunjavao svoju misiju svih tih godina. Kada je iscrpio sve formulare, prešao je na zidove stanice i ugljem ucrtavao hidrološke podatke koje je bilo potrebno zavesti. Unutra i spolja zidovi su bili prekriveni beleškama, a stara kuća je nalikovala ogromnoj knjizi od kamena. Čuvar je ponosno primio posetioce na ulazu i ukazao na drveni deo vrata:

– Počnite da čitate odavde, kako biste oči postepeno navikavali na mrak.

„Nada umire poslednja.” Kaže se. Ali nije istina. Nada ne umire sama po sebi. Nada je mrtva. Nije reč o spektakularnom ubistvu, ne izlazi u novinama. To je spor i tih proces od kojeg srce vene, dečje oči stare i koji nas uči da gubimo veru u budućnost.

Epizoda o hidrometričkoj stanici postala je hrana mom osećanju nade. Kao da me podseća da treba da razgovaram sa nevidljivim rekama i sve u mom okruženju mogu da budu zidovi gde opovrgavam iskušenje obeshrabrenja.

Kao i moja prethodna knjiga Pensatempos (Mislena dokolica), ovo nije fikcija. Ovde sakupljeni tekstovi ispunjavaju misiju društvene intervencije koju samoj sebi zadajem kao građanin i kao pisac. Sa izuzetkom članka o izboru Obame za predsednika, svi ostali tekstovi osmišljeni su za razgovore u susretima i predavanjima u Mozambiku i izvan njega. Očuvao sam kolokvijalni oblik u najvećoj mogućoj meri i namerno sam dozvolio da mi se ponegde otmu mala ponavljanja i improvizacije.

Neki od ovih tekstova osmišljeni su za kontekst Mozambika i moguće je da će zbog te specifičnosti zgrešiti  prema nemozambičkom čitaocu. Ipak, verujem da reke koje teku kroz imaginarijum moje zemlje prelaze univerzalne teritorije i ulivaju se u dušu sveta. A na obalama tih reka su ljudi koji istrajno upisuju u kamen malene znake nade.

***

Autor: Mija Kouto
Delo: E se Obama fosse africano? Ensaios  (A da je Obama Afrikanac? Eseji)

Prevela sa portugalskog: Tamara Nikolić