Čitanje proze podstiče empatiju

Koliko je važno čitanje proze u socijalizovanju đaka? Istraživači sa univerziteta The New School (Njujork) dokazali su da prozna dela podstiču veštine čitaoca da razume misli i osećanja drugih.

Emanuel Kastano, socijalni psiholog, zajedno sa doktorandom Dejvidom Kidom, bio je na čelu pet istraživanja u kojima su podelili varijabilan broj učesnika (od 86 do 356) i zatim im zadali različite tekstove za čitanje: isečke iz popularne književnosti, proze, dokumentaristike ili nikakav tekst. Po završetku čitanja, učesnici su uradili test koji je merio njihovu spososbnost da izvode zaključke i razumeju misli i osećanja drugih ljudi. Na iznenađenje istraživača, rezultati su pokazali značajnu razliku između čitalaca proze i popularne književnosti.

Rezultati učesnika koji su čitali dokumentaristiku, odnosno onih koji nisu čitali ništa, nisu bili upečatljivi. Oni koji su čitali isečke iz pop književnosti, kao što su Gresi jedne majke Danijele Stil bili su jednako beznačajni. Ipak, rezultati onih koji su čitali prozu, kao što je The Round House Luiz Erdrih, izrazito su se poboljšali – i samim tim njihova sposobnost za empatiju. Istraživanje je objavljeno 4. oktobra u časopisu Science.

Rezultati su u skladu sa onim što književna kritika ima da kaže po pitanju ova dva žanra: i zaista, ovo bi mogao da bude prvi empirijski dokaz koji povezuje književne i psihološke teorije o prozi. Popularna književnost nastoji da na osnovu formule oslika izmaštane situacije sa ciljem da čitaoce otisne u vrtoglavu vožnju emocija i uzbudljivih iskustava. Iako su postavke i situacije velelepne, likovi su dosledni i predvidljivi, što često čini da se čitaočeva očekivanja od drugih ljudi potvrde. Iz ovoga protističe da popularna književnost ne razvija sposobnost za empatiju.

Nasuprot tome, proza se radije usredsređuje na psihologiju likova i njihove odnose. „Često su umovi tih likova opisani maglovito, bez previše pojedinosti, pa smo primorani da popunimo te praznine kako bismo razumeli njihove namere i pobude”, kaže Kid. Ovaj žanr podstiče čitaoca da zamišlja unutrašnje dijaloge likova. Ta psihološka svest se prenosi u stvarni svet pregršt komplikovanih pojedinaca u čije je unutrašnje živote uglavnom teško proniknuti. Premda je proza često realističnija od pop književnosti, prozni likovi remete čitaočeva očekivanja čime se oslabljuju predrasude i stereotipi. Oni podržavaju i uče nas vrednostima o ponašanju u društvu, kao što je značaj razumevanja onih koji su drugačiji od nas.

Ovi rezultati ukazuju na čitanje proze kao vredan uticaj u socijalizaciji. Podaci iz ovog istraživanja bi mogli da posluže kao dragcene informacije u debatovanju o tome koliko bi proza trebalo da bude uključena u obrazovne silabuse i da li bi projekti čitanja trebalo da se implementiraju u zatvore, gde bi čitanje proze moglo da podstakne društveno funkcionisanje i empatiju zatvorenika. Kastano se takođe nada da će ovo istraživanje ohrabriti autistične osobe da se više uključe u čitanje proze  u nadi da bi to moglo da poboljša njihovu sposobnost da empatišu bez nuspojava koju donose lekovi.

***

Pročitaj u originalu: https://www.scientificamerican.com/article/novel-finding-reading-literary-fiction-improves-empathy/
Autorka teksta: Džulijen Kjaet

Prevela sa engleskog: Tamara Nikolić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s