Giljermo del Toro: „Oblik vode je oblik ljubavi”

Ovaj tekst je preveden pre dodele Oskara, na kojoj je saopšteno da je Giljermo del Toro dobitnik Oskara u kategoriji Najbolji film.

Giljermo del Toro, favorit u trci za nagradu za najboljeg reditelja na devedesetoj dodeli Oskara, koja će se održati 4. marta u Los Anđelesu, razgovarao je sa američkom štampom o filmu The Shape of Water („Oblik vode”) i o svim elementima i referencama koje je koristio. Prema njegovim rečima, ljubav je centralna tema ove priče, što mu može garantovati prvog Oskara u karijeri.

Zašto vam je bilo najteže da izgradite to stvorenje?

Trebalo mi je šest godina da snimim film, a tri da stvorim to biće. Dve godine su bile potrebne da se nacrta i još godinu dana da se uvede u film, budući da nije reč o nekakvom čudovištu, već o čoveku, glumcu, tako da ga morate oblikovati, naslikati, koristiti kao model, oživeti. Takođe smo se vraćali nekoliko puta da ga doradimo dok nije postao lep, savršen. Zbog svega toga nam je bilo potrebno da bude pravi Bog reke, tako da smo proveli dosta vremena gradeći ga.

On se pojavljuje iz Amazona?

Da, on je iz Amazonije. Postoji čitava priča iza toga. Ovaj film postoji u meni još od moje šeste godine kada sam gledao film Creature from the Black Lagoon (Čudovište iz Crne Lagune) koji je stvoren zbog sjajnog meksičkog kinematografa Gabrijela Figeroa, koji mi je ispričao priču o ribolovcu iz Amazona. Jedan producent je čuo priču i tako je nastao film. Sada jedan Meksikanac ponovo obrađuje temu o Bogu iz Amazona.

shape

Kako je nastala priča i kako se razvijala?

Ideja potiče od filma Creature from the Black Lagoon sa Džulijom Adams koja pliva u reci dok se ispod nje pojavljuje čudovište koje je prati. Prelepa slika. Ta scena me je oduševila, bio sam uzdrman i pomislio sam da bi se ta dva lika mogla slagati, uprkos tome što se u originalnom filmu iz 1954. to nije desilo. Nisam mogao da prihvatim činjenicu da je čudovište ubijeno. Pomislio sam da je to bio napad, a čudovište žrtva. Tokom vremena, počeo sam da vidim ova čudovišta kao simbol nečeg duhovnog, nekog sjedinjenja, nečega svetog i savršenog. To je ono što sam stavio u svoje filmove. Znate da ja ne pravim horore, već se bavim neobičnim žanrom koji sam sâm izmislio. Izvučem ponešto iz drugih žanrova i pretvaram to u bajke ili basne. Drugačije je.

Šta je bio vaš predlog u razvijanju priče?

U svemu što uradiš na filmu, postoji neka politička pozadina. Naročito kada je muškarac narator ili heroj. Obično je on taj koji ima revolver, zarobi čudovište i kada spasi devojku, javlja se ta slika strave, ali i nade za oslobođenjem. To su filmovi naučnika i obaveštajaca koji kucaju na naša vrata. Ja više volim da prođem kroz vrata za osoblje i da ispričam priču iz perspektive dve čistačice toaleta koje prazne kante i saosećaju sa čudovištem. A kada onda uzme devojku u svoje naručje, to je prelepa slika. Mogao sam da dođem do ovakog ishoda priče samo nakon što mi je sinulo da mogu da iskoristim vrata za osoblje na takav način. Možemo da ispričamo našu komplikovanu priču vrlo tečno.

Da li ste želeli da ostavite neku poruku ovim filmom?

Svet u kom živimo danas je potpuno vođen strahom koji potom dovodi do mržnje. Jedino što može da nas umanji i razdvoji jeste ideologija. Ako uništiš neku osobu samo jednom klasifikacijom: rasa, pol, seksualno opredeljenje, političko opredeljenje, šta god… Ako na ovakav način nipodaštavaš nekog, onda će ta osoba biti nevidljiva, što ti dozvoljava da se loše ponašaš prema njoj, da je izoluješ ili uradiš šta god ti volja sa njom, jer je ne vidiš kao ljudsko biće. Filmska poruka je ovo čudovište, koje niti je životinja niti neko novo biće, ono je prirodni Bog koji je došao iz reke i podseća nas na sopstvenu svrhu. Način na koji se oni zaljubljuju je prirodan i čudesan, nema izveštačenog ili bolesnog u ovoj ljubavi. Film stalno ponavlja Budinu ideju.

torrooo

 

Dakle, ovaj film je o ljubavi?

Ne samo o romantičnoj ljubavi, već ono što je naročito bitno u ovom filmu jeste da je ljubav u prijateljstvu, u staroj ideji braka, novoj ljubavi, ljubavi između rođaka, ljubav prema ljudskom biću, ili ne običnom, čisto ljudskom biću. Gotovo da leči, protiotrov je sarkazma, straha, mržnje koja nas deli i govori nam da mrzimo drugog, da je onaj drugi neprijatelj i da ne postoji mogućnost da budeš drugačiji, samo ti sam.

Kakva bi bila veza između Elajze i čudovišta?

Njihova veza je međusobno prepoznavanje. Može da se vidi da lik Seli Hokin, Elajza, prepoznaje svoju suštinu u čudovištu. A čudovište oseća da je Elajza drugačija od bilo kog ljudskog bića s kojim je došlo u dodir. To čini njihovu vezu čvršćom,  budući da ne mogu da pričaju i da su neshvaćeni od svoje vrste.

Kako ste izabrali spot Karmen Mirande?

Karmen je bila istinska ikona koja je obeležila jednu epohu. Bila je nešto fascinantno u toj eri u kojoj je dominirala latino muzika. Postojala je velika konkurencija među pesmama i pevačima. Želeo sam da pokažem da je Džajls (kog tumači Ričard Dženkins) opsednut filmovima iz prošlosti, a ne onima iz sadašnjosti. Njega ne zanimaju novosti, samo Širli Templ i Karmen Miranda. To je ono što on gleda i većina tih pesama potiče iz filmova. Kada sam čuo pesmu Chica Chica Boom Chic, zvučala mi je savršeno za scenu napada.

Sva muzika iz filma takođe ima posebnu ulogu.

Pesma je bila veoma važna, jednim delom jer je glas filma. Želeo sam da bude prijatna i tečna, kao voda. S druge strane, Seli bi pevala pesme, ali kako ona nema glas, način na koji razumemo nju i njena osećanja jeste putem muzike.

Koja je važnost vode za vas?

Ima skoro dva minuta vode u filmu. Od početka, kada sanja o vodi na vlažnim čaršavima, na kiši, kao i kiša na prozorima, graške znoja, ljudi koji piju vodu… Uvek je prisutna u nekom obliku. I to sam koristio kao simboliku. Za mene, voda je ljubav. Oblik vode je oblik ljubavi, amorfna je i pretvara se u bilo šta što je potrebno. Pomera granice. Nežna je i gipka.

***

Pročitaj u originalu: http://www.atribuna.com.br/noticias/noticias-detalhe/cultura/guillermo-del-toro-destaca-a-importancia-de-carmen-miranda/?cHash=d1c8fbab0ddbe1eb43ae989aa83aa802

Autorka teksta: Paula Abou Žauđi

Prevela sa portugalskog: Marija Vlajković

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s