„Zovem se Ćavela Vargas. Ne zaboravite to”

Ćavela Vargas je imala mnogo života. Svi su oni bili neobuzdani, svi puni čežnje za slobodom. Neki su bili radosniji, jedni sa više ljubavi, drugi sa više alkohola. A u svakom od njih borila se da ne izda sebe, da bude ono što je želela da bude. Ketrin Gund i Dariša Kaj zgusnule su sve ličnosti Vargas u Ćavelu, film koji je premijerno prikazan u Berlinu u okviru programa Panorama i koji život od 93 godine uspešno sažima u 90 minuta.

Ćavela Vargas se nije rodila kao Ćavela, niti u Meksiku. Marija Isabel Anita Karmen de Hesus Vargas Lisano, Kostarikanka rođena u mestu San Hoakin de Flores 1919. bila je posebna devojčica, koju su roditelji sakrivali kada su imali goste, usled njenog čudnog ponašanja i oblačenja. Posle razvoda roditelja, odlazi da živi sa tetkom i tečom, i sa sedamnaest godina donosi odluku: da ode u Meksiko i počne novo poglavlje kao Ćavela Vargas. Film predstavlja splet intervjua sa umetnicom iz različitih epoha, aktuelnim izjavama ljudi iz njenog okruženja i onih koji su je voleli, kao i istorijskih nastupa i snimaka. Zbog toga je Ćavela na kraju neko ko pripoveda vlastite doživljaje, kao kada se seća kako je onih prvih godina u Meksiku pokušala da nastupa kao druge pevačice, u štiklama i haljinama o koje se saplitala na pozornici. Naposletku je oblačila svoje legendarne pantalone i pončo, i tako ju je jednog dana četrdesetih godina u jednom klubu otkrila supruga čuvenog kompozitora i pevača, Hosea Alfreda Himenesa. Njen je glas bio jedinstven, kao i način na koji se kretala po pozornici, i Hoseu Alfredu je bilo jasno da Ćavela imala izvanrednu sposobnost da kanališe bol kroz svoj glas, osećanje koje je bubrilo kroz sve pesme kompozitora.

chavela

Taj savez, savršen u umetničkom smislu, bio je čuven i po alkoholizmu. Oboje su pili i pili, završivši na podu na desetine puta pijani od hiljada litara tekile. Ipak, talenat Ćavele Vargas nailazio je na otpor tradicionalnog Meksika. Nikada joj nije pošlo za rukom da nastupi negde izvan klubova i kabarea. Bila je u vezi sa Fridom Kalo. Dosegla je izvesnu slavu u Akapulku krajem pedesetih godina, koji je obilovao američkim turistima. Nastupila je na venčanju Elizabet Tejlor i Majkla Toda – „i probudila sam se pored Ave Gardner”, ukazuje – i stupala je u romantične veze sa desetinama žena, uključujući supruge vladinih zvaničnika. Među njima je bila devojka Emilija Askarage, svemoćnog preduzetnika koji je stao na put njenoj karijeri u diskografskim kućama. I da, pojavljivala se u ponekoj seriji ili filmu, ali je iščilila. Godinama je živela od milostinje prijatelja. Dok joj se jednog dana putevi nisu uskrstili sa mladom advokaticom, Alisijom Peres Duarte, sa kojom započinje intenzivnu vezu.

Peres Duarte daje mnoge ključne indicije u Ćaveli o pevačici; na primer, o njenoj sposobnosti da obradi činjenice iz svog života i pretvori ih u legendu. Kao što je priča o tome kako je ostavila alkohol. Prema umetnici, to su postigli neki šamani. Prema Peres Duarte, do toga je došlo nakon ružnog incidenta sa pištoljem u koji je bio uključen tada osmogodišnji sin advokatice. Sama pevačica kaže da je Isabel (vidi ime gore) divna osoba, ali je Ćavela bik sa kojim se čovek teško bori.

Kada se otreznila, Ćavela Vargas se ponovo vratila svojoj karijeri. Većina njenih fanova mislilo je da je umrla i krajem osamdesetih godina ponovo se pojavljuje nastupajući u Gradu Meksiku. Tamo je primećuje jedan španski preduzetnik i 1993. nastupa u Madridu u sali Karakol. Počinje njena druga karijera, s kojom će prvi put kročiti u koncertne dvorane. Pedro Almodovar postaje njen prijatelj i pokrovitelj, kome polazi za rukom da joj obezbedi nastup u pariskoj Olimpiji. I tek tada joj Meksiko zasigurno otvara vrata, kada peva u dvorani Beljas Artes.

frida chavela

Ćaveli se čuju njene odrešite rečenice, izjave koje odjekuju kroz njen glas kao bombe: „Znala sam to oduvek. Ne postoji niko ko može da izdrži tuđu slobodu; nikome se ne dopada da živi sa slobodnom osobom. Ako si slobodan, to je cena koju moraš da platiš: samoća.”; „Niko ne umire od ljubavi, ni od manjka, ni od viška.”; „Ljubav ne postoji, to je izmišljotina pijanih noći.” Ilustruje i svoju samoću, svoju nezavisnost, homoseksualnost o kojoj nije javno govorila dok nije napunila 80 godina (verovatno zato što nije bilo potrebe; verovatno zato što se u Meksiku sve dozvoljava na pozornici, a ništa na ulici), njeno vođstvo u meksičkoj lezbijskoj zajednici… U Španiji o njoj govore Migel Bose, Elena Benaroć i Laura Garsija-Lorka: svoj poslednji koncert održala je u madridskoj Studentskoj rezidenciji jula 2012. i dva dana kasnije pošto-poto se vraća u Meksiko da bi mogla tamo da umre, što se dešava 5. avgusta 2012.

Ćavela je izvanredan dokumentalac jer u devedeset minuta stavlja u fokus sliku i život umetnice ne štedeći na protivrečju, njenom bolu (umrla je gnevna zbog ljubavi koju joj je majka uskratila), njenoj strasti i darovitosti.
Aplauz u Berlinu bio je zaslužen.

***

Pročitaj u originalu: https://elpais.com/cultura/2017/02/11/actualidad/1486811487_982421.html
Autor teksta: Gregorio Belinćon

Prevela sa španskog: Tamara Nikolić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s