Smrt Fride Kalo, rođenje pop ikone

U julu, u Muzeju umetnosti u Dalasu, Teksas, obeležio se jedan poseban događaj. Naime, slavilo se 110 godina od rođenja meksičke slikarke Fride Kalo (1907 – 1954) i želeli su da joj ukažu čast pozivajući sve posetioce da dođu obučeni u njenom stilu. Cveće na glavi, duga suknja, šal ili ogrtač koji bi prekrio ramena, bogat nakit i, naravno, spojene obrve. Proslava je bila uspešna. Žene različitog godišta i porekla šetale su salama muzeja obučene kao Frida, poznata ličnost i pop ikona koja je postala fenomen u masovnom društvu, prepoznatljiva u svakom delu sveta. I to ne samo zbog cveća, tradicionalnih bluza i haljina koje je nosila, već i zbog sećanja na neke od njenih najpoznatijih slika kao što su Dve Fride, Samo nekoliko malih uboda, Ono što mi je voda dala i Košuta. Fridina ličnost prevazilazi njeno postojanje, pretvarajući se u simbol društvenih pokreta kao što su feminizam, borba za prava LGBT zajednice i osobe sa invaliditetom.

 

dosfridas
Dve Fride, 1939.

 
Šezdeset i tri godine nakon njene smrti, Fridomanija, odnosno opsednutost svime što ima veze sa Fridom Kalo, poslužila je ne samo približavanju njenog dela ljudima širom sveta i promovisanju meksičke kulture, već je doprinela i stvaranju mita koji je u rangu sa Pikasom, Van Gogom, Dalijem i Vorholom. Malo žena je uspelo da dostigne nivo koji je Frida postavila u umetnosti. I kao što to biva u pokušaju da se predstavi ličnost izvan vremena i konteksta u kom je živela, dešava se da se Frida smesti u fiktivni prostor, udaljena od stvarnosti svog života. „Bila je veoma precizna u svom slikanjuˮ, kaže Marta Samora, autorka knjige Frida: kičica nemira, jedne od najkompletnijih biografskih knjiga o ovoj umetnici. „Bila je žena sklona estetici i veoma svesna svoje ličnosti i načina na koji je želela da je ljudi vide. Frida je bila pravi narcis, deo mita i deo stvarnosti, nešto što je veoma teško za nas koji se bavimo proučavanjem njene ličnosti, jer je važno razdvojiti ono što ti ona kaže od onoga što je stvarno bilo. Kičma joj recimo nikada nije bila slomljena, uprkos slici Slomljena kičma. Bolovala je od skolioze. Takođe, nikada nije imala dečiju paralizu, iako je to rekla nekoliko puta.

Ponovno otkrivanje Fride tokom godina, dovelo je do toga da postane prepoznatljiva u pop feminizmu, turizmu i najbeskrupuloznijem marketingu. Njeno zagonetno i bolno postojanje, otežano kako fizičkim tako i psihičkim bolom i patnjom, meša se sa sećanjem onih koji su je poznavali kao srećnu ženu, punu života, koju su radovale sitnice; život poput onog na slici Dve Fride gde se prikazuje susret stvarne i fiktivne žene, u podvojenosti koja se vremenom povećavala.

Pop feminizam

 

frida ab
Bolnica Henri Ford, 1932

 
„Ne možemo reći da je Frida bila feministkinja kao što smo mi danas. I sigurno da sebe nikad nije smatrala feministkinjom”, kaže kritičarka umetnosti Sandra Barba. Sa njom se slaže Marta Samora: „Kada je predstavljaju kao ikonu pop feminizma, treba da imaju na umu da je Fridu prvo kontrolisao otac, a zatim muž, sve do njihovog razvoda. Sve do pred kraj svog života, nije predstavljala osnovna načela feminizmaˮ, kaže ona.
Međutim, zašto feminizam šezdesetih i sedamdesetih godina odlučuje da ponovo oživi Fridu i njenom liku doda značenje slobodne i jake žene, koja se suprotstavlja pravilima i iskazuje svoju seksualnost otvorenije i drugačije. „Prvo zato što je žena koja je slikala sebe. Ranije su muškarci slikali žene ili kao ljubavnice ili kao supruge, a u njenim delima se ističe razlika među polovima, iako to možda nije bila njena namera. Tridesetih godina slika druge žene, abortuse, femicid”, objašnjava Sandra Barba koja smatra da je Fridin doprinos umetnosti dragocen.
„Ipak, njen umetnički dar se može sagledati iz potpuno drugog ugla, kao antifeministički, budući da imamo jednu izuzetnu ženu, naspram koje druge žene nisu važne”, ističe Barba.

Citati, torbe i naušnice

frida kalo
Sa druge strane, marketing, moda, pa čak i turizam, pronašli su profitabilan posao u Fridi. Njen lik se nalazi na raznim proizvodima: na majicama, lutkama, čašicama za tekilu, razglednicama, knjigama, torbama, nakitu, keceljama… Tu je čak kozmetička linija i knjiga recepata. „Ima mnogo elemenata koji mogu biti zanimljivi za marketing i oni koji osmišljavaju sve to sigurno imaju koristi”, tvrdi Hosefina Garsija, kustoskinja muzeja Dolores Olmedo. Lice najpoznatije slikarke pripada povereničkoj grupi koja kontroliše sve proizvode jedne od najprofitbilnijih marki ove nove kulture koja zarađuje milione dolara godišnje. „Marketing joj je oduzeo ličnost, dela i život zbog čiste želje za zaradom”, komentarše akademik Eli Bartra.

„Stopala moja, šta ćete mi vi, kada imam krila da poletim?” „Ne daj se, drvo nade” ili „Živeo život”, neki su od njenih najpoznatijih citata. Dokle doseže prava Frida, a dokle mit, hešteg, rok zvezda? Njen lik je postao fetiš i skreće pažnju s njenih dela. „Kada kupiš razglednicu na kojoj piše njen citat, kao da je preuzet iz knjiga savremene psihologije, gubi se sav onaj smisao koji možemo izvući iz njenih slikaˮ, kritično iznosi Barba.
Prema Marti Samori, „…veliki muzeji ne primaju mitove i legende, već velike umetnike i posećeni su kada imaju izložbe poput Fridinih”, iako priznaje da je, izvan umetnosti, Frida ostavila neizbrisiv estetski trag zbog kog se oseća neizmerno ponosno: „Zamišljam je kako ode na pijacu i vidi sve te majice, torbe i naušnice sa svojim likom… Bila bi srećnaˮ, kaže Samora. Veličanje slikarke ne počinje u Meksiku, već se dešava uporedo sa migracijom Latinoamerikanaca u Ameriku. Oni su ti koji su ponovo oživeli Fridu Kalo poput, ili čak više od slike Device Gvadalupe, kao simbol veze sa korenima.
Upravo ta zajednica sa ljudima je čini tako popularnom. Ljudi iz svih delova sveta odlaze na hodočašće sve do Plave kuće u Kojoakanu da bi se približili Fridinom životu. „Ona je simbol slobodnih žena, sa intelektualnim nemirima, koje se ne mire sa društvenim normama, već se bore”, objašnjava direktorka muzeja Frida Kalo, Ilda Truhiljo.
„Frida dolazi direktno do mnogih drevnih strahova koje imamo, kao što su smrt i abortus”, kaže Samora. „Ako se zahvaljujući njoj poveća turističa posećenost i više ceni umetnost žene, možemo samo da joj se zahvalimo na tome što je bila ono što jeste, što je živela na takav način i što je pokazala da se može cvetati ispod velikog drveta”, zaključuje spisateljica.

***

Pročitaj u originalu: https://elpais.com/cultura/2017/07/13/actualidad/1499954384_298167.html
Autorka teksta: Almudena Baragan
Prevela sa španskog: Marija Vlajković

Advertisements

2 thoughts on “Smrt Fride Kalo, rođenje pop ikone

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s