Valjenato: očuvanje pesama u Kolumbiji koje pričaju priče

Kolumbijski pisac Gabrijel Garsija Markes rekao je jednom da je Sto godina samoće valjenato na četristo stranica, tradicionalna kolumbijska muzika karipske obale. Reč je o kratkim epskim pesmama, ispunjenim lokalnim likovima i poezijom. To je stil koji datira od pre dvesta godina i dan-danas uspeva.

U podne u Valjeduparu, prestonici Valjenata, tradicionalni trio preuzima binu. A zgoda je Festival valjenata, koji se održava u gradu koji daje svoje ime ovoj muzici gotovo pola veka. Cilj festivala je promocija tradicionalnih elemenata valjenata, koji se svira na tri instrumenata: caja ili bubnju, guacharaca ili gviru i harmonici.

Pored takmičenja, deo festivala su i dnevni koncerti koji se održavaju u amfiteatru sa 25 hiljada sedišta. Među glavnim izvođačima ove godine našao se i čuveni pevač Karlos Vives, koji je doprineo popularizaciji valjenata širom sveta početkom devedesetih godina.

„Za mene je valjenato povezan sa selom, sa stočarom, sa farmerom”, kaže Vives. „To je valjenato. I onda smo tu mi, nova generacija koja ga je ponovo osmislila. Ali kada govorim o valjenatu , moramo da se setimo minstrela.”

Minstreli datiraju sa početka devetnaestog veka, kada su trubaduri putovali od grada do grada pevajući pesme o lokalnim i regionalnim novostima.

U knjizi Sto godina samoće, jedan od glavnih junakinja saznaje za smrt svoje majke preko čuvenog valjenato harmonikaša po imenu Fransisko Čovek, nadahnut minstrelom koji je zaista postojao.

Gutjeres kaže da ljudi možda misle da je Garsija Markes pisao o čarobnom svetu u svom romanu.

„Ne, ne”, kaže Gutjeres. „On uzima istoriju, društvenu i kulturnu stvarnost našeg naroda i propušta ih kroz sito fantazije stvarajući tako monumentalno delo. Veoma često, do iste pojave dolazi u pesmama valjenata. Primera radi, pesma koja se zove Kuća u vazduhu: Napraviću ti kuću u vazduhu. To je ista stvar!”

Pesma priča priču o čoveku koji hoće da sagradi kuću za svoju ćerku u vazduhu kako bi je zaštitio od neželjenih udvarača, tako da samo onaj koji može da dosegne tako daleko može da osvoji njenu ruku.

Do kasnog devetnaestog veka valjenato se svirao na autohtonim kolumbijskim frulama koje se zovu gaitas. Kada je harmonika stigla u Kolumbiju iz Nemačke sredinom XIX veka, postala je glavni glas kroz koji su se svirale četiri različite struje ili ritmovi: paseo, merenge, son i puja.

Decembra 2015, UNESKO je proglasio valjenato nematerijalnim nasleđem, sa potrebom zaštite. Efrain Kintero, potpredsednik Fondacije Valjenato Legende, kaže da ovo priznanje nosi sa sobom veliku odgovornost.

„Promovisati i podržavati muziku koja se ne odaljava od melodijskih i književnih struktura tradicionalnog valjenata”, kaže Kintero. „S tim u vidu, čvrto verujem da moramo da se razvijamo, ne možemo da ograničavamo ili stigmatizujemo nove muzičare. Mi samo treba da se postaramo da oni imaju sve potrebne elemente tradicionalne muzike i da, na osnovu toga, stvaraju nova dela.”

Festival valjenata odao je priznanje harmonikašu Emilijanu Suleti i njegovom bratu, pevaču Ponču Suleti, za njihov trud da očuvaju ovu muziku.

„Moramo da pratimo pravila i merila tradicionalnog valjenata, da sačuvamo njegovu suštinu”, kaže Suleta. „To je ono čime se bavimo i ono što preporučujemo novim generacijama, kako ne bi izvitoperili istinu o valjenatu.”

Karlos Vives se slaže. Važno je nastaviti snimanje valjenato muzike i osnaživati mlađe muzičare.

„Takođe je važno da minstreli nastave da napreduju, kao Emilijano Suleta ili Luis Enrike Martines ili Karlos Uertas”, kaže Vives. „Kompozitori koji su se rodili oslobođeni diskografske industrije — oni koji se nisu rodili da snimaju ploče, već da prenose poruke od grada do grada.”

***

Pročitaj u originaluhttp://www.npr.org/2016/07/07/484944084/in-colombia-preserving-songs-that-tell-stories
Autor teksta: Beto Arkos

Prevela sa engleskog: Tamara Nikolić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s