Lunfardo: kako su Italijani uticali na španski u Argentini

„Malo je teško razumeti argentinski španski”, rekla je moja sestra dok je uključivala ventilator. Bilo je vruće i mirno u Buenos Ajresu i pile smo limunadu na njenoj terasi.

Tek sam doletela u Južnu Ameriku prvi put i nisam mnogo spavala u avionu. Više sam brinula za džetleg koji me je savladavao nego za ovladavanje lokalnim dijalektom. Kako sam, međutim, sveže doputovala sa podužeg boravka u Nikaragvi, govorila sam španski dovoljno da se snađem… ili sam makar tako mislila.

Kasnije te večeri, sestra me je odvela da upoznam njenog novog dečka. Fermina, rođenog portenja (porteño, onaj koji je rođen i živi u Buenos Ajresu). On i njegovi prijatelji bili su harizmatični i dragi, ali jedva da sam mogla da razumem reč onoga što su govorili. Pričali su na španskom, ali njihov rečnik bio je pun reči koje nikada ranije nisam čula.

Tokom večeri, Fermin se više puta obratio svojim prijateljima govoreći im pibes, što znači momci ili klinci na lunfardu, obliku popularnog slenga u Buenos Ajresu. To je jedna od 6000 reči koja sačinjava leksikon lunfarda. U nastavku te večeri čula sam Fermina i njegove pibes kako govore mango (pre nego dinero) kada govore o novcu i morfi (ne comida) kada bi govorili o hrani.

Naziv lunfardo upućuje na istoriju iza slenga. U kasnom XIX veku, argentinski policajci su primetili da su lopovi i drugi sitni kriminalci koristili nove raznolike reči kako bi komunicirali jedni sa drugima. Pretpostavljajući da je sleng neka vrsta kriminalnog žargona, izvršitelji zakona su počeli da prave liste reči i fraza koje su čuli. Leksikon su nazvali lunfardo, što znači lopov na španskom.

Ali prema Oskaru Kondeu, argentinskom profesoru koji je napisao dve knjige na ovu temu, policajci nisu bili u pravu.

lunfardo1

„Nastanak lunfarda nije povezan sa kriminalitetom”, piše Konde, „već sa evropskom imigracijom u Argentinu između 1880. i početka Prvog svetskog rata.” Tokom tih godina, četiri miliona ljudi, uglavnom Italijana i Španaca, stigli su u Buenos Ajres. Grad je postao, kako kaže Konde, „isistinski Vavilon”.

U Buenos Ajresu, pred početak XX veka, italijanske reči su brzo usvojene u svakodnevni govor, nekad sa blagim modifikacijama. Italijanska reč femmina (žena), na primer, bila je skraćena na minafiacco (lenjost) postalo je fiaca. Slično tome, reči bacán (prijatan, privlačan), biaba (boja za kosu ili parfem) i laburar (raditi) sve imaju poreklo u italijanskom.

Hose Gobeljo, argentinski pisac i osnivač Akademije Lunfarda u Buenos Ajresu (Academia Porteña del Lunfardo), neprofitne institucije koja je posvećena izučavanju kolokvijalnog govora u Argentini, sugerisao je da reč pibe (Ferminov nadimak za njegove prijatelje) dolazi od italijanske reči pivello, što znači mladić ili novajlija, ili možda od reči  pive, reči iz dijalekta Đenove, koja znači šegrt.

Španska igra rečima – posebno vesre, oblik jezičke modifikacije u kojoj se poslednji slog reči pomera na početak (*nešto poput šatrovačkog u srpskom) – takođe je doprinela razvoju lunfarda. Reč vesre sama po sebi jeste izvrtanje reči revés, što znači obrnutoAmigo (prijatelj) postao je gomía, café (kafa) postala je feca, leche (mleko) postalo je chele.

Lunfardo se proširio na svakodnevne razgovore i vrlo brzo je sleng počeo da se pojavljuje u književnosti, novinarstvu i čak u pozorištu. Ali ono što je učvrstilo ulogu lunfarda u argentinskoj kulturi jeste nastanak tango pesme (tango-canción).

Trećeg januara 1917. u pozorištu Esmeralda u Buenos Ajresu, francusko-argentinski pevać i tekstopisac, Karlos Gardel – koji će kasnije postati najveća legenda u istoriji tanga  –  izveo je pesmu Mi Noche Triste. Za razliku od većine tango muzike, koja je bila slobodne forme u kompoziciji, ova je imala definisan početak, sredinu i kraj. Poput pop pesme, Moja Tužna Noć naišla je na masovno odobravanje i često je bila puštana na radiju. A tekst pesme je ispunjen lunfardom.

Tango je bio saundtrek Buenos Ajresa, i lunfardo je bio u njegovom središtu. „Postojala je veoma produktivna veza između ova dva koncepta”, kaže Konde. „Reči tango pesama doprinele su širenju dijalekta; zauzvrat, lunfardo je tangu davao ton i stil.”

I dan-danas su neodvojivi.

Sada je prošlo deset godina otkako sam prvi put kročila u Argentinu da posetim svoju sestru. Tokom prethodne decenije, živela sam u Buenos Ajresu i selila se odande, imajući različite poslove i veze koje su me terale iz Južne Amerike u SAD i vraćale me nazad. Sada govorim španski prilično dobro ali portenjo sleng i dalje može da deluje zbunjujuće. Lunfardo je toliko duboko ukorenjen u argentinsku kulturu, da ponekad nisam ni svesna da ga slušam – ili da ga pričam. Deo usvajanja jezika, na kraju krajeva, jeste mimikrija.

Qué quilombo,” rekla sam taksisti u Buenos Ajresu jedno veče. Bili smo zaglavljeni na istoj raskrsnici zagušenoj saobraćajem gotovo deset minuta, a ja sam kasnila na košarkašku utakmicu mog dečka Eduarda. Taksista se nasmejao i pitao me gde sam naučila taj izraz. Samo sam ponavljala frazu koju sam čula da drugi ljudi koriste u sličnim situacijama. Kasnije sam potražila reč u rečniku: prvobitno odnosivši se na bordel ili skrovište za robove, quilombo je dobio novu svrhu od strane lunfardo govornika kako bi opisali gužvu ili nesređenu situaciju.

Posle utakmice, Eduardo i ja smo proveli veče u tango klubu odmah pored košarkaškog terena. Nije bilo orkestra te noći, samo starog nosača zvuka koji je puštao stare Gardelove klasike, dok su se muškarci i žene u bliskom zagrljaju kretali po drvenom podijumu. Izučavala sam ples i pokušala da razumem reči pesme: i jedno i drugo je predstavljalo izazov.

„Ne brini, ni ja ne razumem sve reči”, rekao je Eduardo. „ A ja sam odrastao slušajući stalno tango sa tatom.”

Kako je druga pesma počinjala – Por Una Cabeza, klasik tango muzike koji je Gardel napisao i snimio 1935, iste godine kada je poginuo u tragičnoj avionskoj nesreći – začuo se Eduardov telefon. Podigao ga je i nasmejao zbog primljene poruke.
“A qué hora abre el cheboli?” („Kada se otvara klub?”) pisalo je u poruci. Njegovi prijatelji su očito pravili planove za vikend.

Odjednom sam razumela šta ga je nasmejalo. Usred našeg razgovora o tekstovima tango pesama, portenjo igrama rečima i evoluciji lunfarda, tekstualna poruka poslužila je kao primer za sve tri stavke. Cheboli je vesre reči boliche, španske reči koja se koristi u ruralnim delovima Argentine kako bi se označila mala prodavnica; adaptirana je na lunfardu tako da znači tango klub.

Prošlo je sto godina otkako je Gardel izmislio legendarnu tango pesmu koja doprinela da se lunfardo utka u svakodnevnu konverzaciju. Ali u Buenos Ajresu, igranje jezikom i radost u muzici i dalje su veoma živi i prisutni.

***

Pročitaj u originalu: http://www.bbc.com/travel/story/20171001-how-italians-influenced-a-south-american-dialect
Autorka teksta: Bridžit Glison

Prevela sa engleskog: Tamara Nikolić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s