Fantastičan život Maje Anđelo

Maja Anđelo, koja je preminula 2014. u svojoj 86. godini, dostigla je nezamislivu slavu za jednu spisateljicu poznatu manjini. Tačno je da ju je Bil Klinton pozvao da izrecituje jednu svoju pesmu na njegovoj inauguraciji, 1993. godine i to ju je odmah proslavilo. Sigurno će je mnogi pamtiti kao značajnu ličnost afroameričke kulture i borca za ljudska prava. Južnjak Klinton, koji se hvalio da je prvi „crni predsednik’’, znao je šta radi. Maja je imala fantastičan život, možda i previše dobar. Vremenom se raspravljalo o istinitosti njenih sedam autobiografija – memoara, ali se uvek krila iza dobrog alibija: pisala je „autobiografsku fikciju’’.

Imala je teško detinjstvo i dramatičnu mladost. Margarit En Džonson, kako joj je bilo pravo ime, rođena je 1928. godine u Sent Luisu i odrastala među ruševinama lošeg braka. Kada je imala samo sedam godina, silovao ju je tadašnji momak njene majke. Nakon što su ga prijavili, ispostavilo se da je mrtav (u getima se ponekad primenjivala nemilosrdna pravda). Nakon završetka Drugog svetskog rata, sa sinom, potražila je život u San Francisku. Među brojnim zanimanjima, radila je i kao prostitutka i kao svodnica.

Nakon što se 1951. udala za Toša Anđela, grčkog muzičara amatera, ušla je u svet šou biznisa. Pevala je i plesala pod imenom Maja Anđelo. Turneja po Evropi i pevanje u operi Porgy and Bess, poslužilo joj je da proširi svoje kulturne horizonte. U Parizu je upoznala neobičnog Džejmsa Baldvina, značajnu ličnost iz sveta crnačke književnosti. Iskoristila je popularnost karipske muzike i plesa kalipso i snimila je LP pod nazivom Miss Calypso (1957), i čak se pojavila u filmu Calypso Heat Wave.

 

Od 1959, kao kameleon, bila je na pravim mestima u pravo vreme. Uključena u borbu za ljudska prava, stekla je poverenje Martina Lutera Kinga. Sarađivala je sa južnoafričkim aktivistom Vusumzi Mejkom što joj je, pre svega, omogućilo da razmišlja o procesu nezavisnosti afričkih država. Živela je u Kairu i u Akri. U glavnom gradu Gane, sarađivala je sa Malkolmom Iksom i prilagodila se kako univerzitetskom svetu, tako i medijima, i to iskustvo joj je bilo značajno kada se vratila u Ameriku. Nakon što je snimila niz dokumentarnih serija za Nacionalnu obrazovnu televiziju, Black, blues, black!, 1969. godine je objavila svoju prvu autobiografiju I know why the caged bird sings, kao odgovor na provokaciju jednog izdavača belca.

Knjigu „Znam zašto zatočena ptica peva” prati slava sve do danas i označava početak njene uspešne karijere. Pojavljivala se na platnu (serija Roots) i snimala je pesme za Robertu Flek i druge umetnike. Godine 1973. ponovo je opozvala crnački radikalizam, udavši se za Pola de Feua, bivšeg muža australijanske feministkinje Džermejn Grir. Godine 1979, zbližila se sa tada nepoznatom voditeljkom iz Baltimora, Oprom Vinfri, koja je postala njena učenica. Opra se divila njenoj sposobnosti da preživi, njenoj sposobnosti da napravi mesto za sebe u svetovima ranije rezerisanim za obrazovane belce, kao i njenom književnom popularizmu. Vinfri, koja se uzdigla do kraljice američke televizije i koja je oformila sopstveni književni klub, bila je velika podrška Maji Anđelo.

Izgleda da je Anđelo bila uključena u razne književne i političke kontroverze. Od osamdesetih, bila je neumorna predavačica na univerzitetu i drugim skupovima. Njene knjige su bile obavezna literatura mnogim studentima, ali su i bile odbačene od strane mnogih roditelja zbog seksualne neprimerenosti i odbacivanja religije. Klintonov blagoslov na vrhuncu njegove slave otvorio joj je put ka mnogobrojnim nagradama, od kojih je najznačajniju primila 2011. godine, Predsedničku medalju slobode, koju joj je uručio Barak Obama.

***

Pročitaj u originalu: https://elpais.com/cultura/2014/05/28/actualidad/1401287195_580786.html
Autor teksta: Dijego A. Manrike

Prevela sa španskog: Marija Vlajković

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s