Relevantan za svoje vreme: Intervju sa Robertom Glasperom

Neki razgovori su mi dosadni. Neki ne. Ali samo nekolicina je dovoljno zanimljiva da ću sedeti pogrbljen pričajući mobilnim telefonom petnaest minuta, držeći mikrofon sve do slušalice, i posle provesti pola sata u pokušaju da dešifrujem hrapav glas na snimku zarad samo nekoliko iskucanih strana. Ovo je bio jedan od takvih razgovora.

Mogli smo samo da napišemo recenziju albuma Roberta Glaspera, Black Radio, snimljen za Blue Note sa njegovim Eksperimentom (i nizom uvaženih gostiju kao što su Erika Badu, Musiq Soulchild, Ledisi, Lupe Fijasko, Mos Def i drugi). Ali Glasper ima snažan glas, i to ne samo na klaviru, pa smo odlučili da on sam podeli misli koje su obuzimale um iza ploče.

Veliko hvala za ovo. Sigurno imaš veoma gust raspored.

Nikakav problem.

Pa hajde odmah da pređemo na stvar. Prvo pitanje je, koja je tvoja misija bila dok si radio na albumu Black Radio? Šta si želeo da staviš do znanja muzičkoj zajednici kada su videli ovu ploču u muzičkoj prodavnici i kada su je poslušali prvi put?

Da sam čovek mnogih dimenzija, i mnogih perspektiva. Sada istražujem svoju više hiphop/ soul stranu, ali i dalje nadahnutu džezom. Tako da je ovo dobar album na kojem sarađuju hiphop, soul, džez… Kapiraš. Mislim da sam ja prvi koji je to zapravo dobro uradio.

Nema sumnje, definitvno je odličan. Ljudi uvek govore o Herbiju Henkoku i Džej Dili kada govore o uticajima Roberta Glaspera, i znam da si mnogo pričao o tim uticajima u prošlosti, ali koji je to uticaj na tebe izvršen za koji ljudi nikad ne pitaju ili se nikad ne nalaze u člancima?

Malgru Miler. On je jedan od mojih omiljenih pijanista trenutno. Ali on nikada nije dobio zasluženo priznanje. On je doslovce jedini lik koji, kada bi imao svirku, otrčao bih da pokušam da ga čujem. Definitivno je uticao na mene. Održao mi je jedno predavanje u srednjoj školi i potpuno je promenio moj način sviranja. Tako da bih rekao da je on jedan od tih likova.

MulgrewMiller-800x627

Malgru Miler

U video intervjuu prošle godine  rekao si za – recimo da je to fuzija hiphopa i džeza –rekao si: ,,Stanje u kojem se džez sada nalazi je mešanje malo hiphopa sa džezom’’. Black Radio je fenomenalan primer tog miksa. Da li smatraš da je muzika koju sada stvaraš dobar predstavnik džez scene danas?

Mislim da će biti. Ne mislim da ima milion ljudi koji se ovime bave sada, tako da ne predstavlja džez scenu , ono što se stvarno dešava. Reprezentativno je u smislu onoga što će početi više da se dešava. Želim da se promeni, jer mi je dosadila džez scena. Džez scena postoji na određen način, ali nije ovo. Ali mislim da sada dolazi mnogo mladih faca koji počinju da budu iskreni sa sobom. I to ne mora da bude hiphop. Ali oplemeniti džez stvarima koje su relevantne za današnju kulturu svakako. Moramo da učinimo džez relevantnom muzikom današnje kulture. Ljudi to slušaju i automatski pomisle na šezdesete ili pedesete, znaš šta hoću da kažem? Ali ljudi koji su svirali šezdesetih nisu mislili o dvadesetim godinama, shvataš? (Smeh) Koltrejn nije uvek mislio na Kolmana Hokinsa. Uvek je napredovao i menjao se i kretao i pokušavao da da sve od sebe. To je ono što je svrha muzike. Tako da zapravo radim ono što jeste suština muzike: ostajem relevantan i grabim stvari iz svog okruženja.

I ono što je relevantno tebi može da bude drugačije od onoga što je relevantno nekom drugom, ali dokle god je relevantno na ličnom planu, to je ono što je bitno.

Upravo tako.

Misliš li da postoji opasnost da ljudi počnu da preuzimaju ono što je relevantno od tebe i da to sviraju kao da je relevantno njima?

To se već dešava! (Smeh) Presmešno je. Moraš da budeš iskren sa sobom, šta je to što voliš? Kapiraš, šta god da je to što voliš. I onda to radiš. I očigledno je da pokušavaju da urade nešto što neko drugi smatra relevantnim.

Koristiš reč džez u ovom kontekstu i koristio si je u prošlosti i jednostavno moram da te pitam…

(Smeh)

Da li se slažeš sa Nikolasom Pajtonom i Crnom Američkom Muzikom i svim ovim BAM (Black American Music) dešavanjima? Koristiš reč džez, ali se ne uklapaš u specifičan žanr. Kakvo je tvoje mišljenje o svemu ovome?

Slažem se sa razlozima za tim, razumem potrebu za takvim rezonovanjem. Ne slažem se sa nazivom. Ne slažem se, zapravo, sa tim kako pokušava da promeni naziv sada. Ne slažem se sa nazivom jer je preopširan. Previše žanrova potpada pod BAM. Previše žanrova koji se ne susreću sa problemima, obuhvaćeni su tim nazivom. Pop, rok, bluz… (Smeh) Znaš, hiphop… Svi oni spadaju u crnu američku muziku, ali sada, ako to samo tako nazoveš, to onda nema svoj naziv pod tim krovnim terminom, što ga čini dvosmislenijim, kao „Gde pripada?”, „Šta je?” Dovoljno nam je teško sa nazivima. I pokušaj da se naziv sada promeni, lično ne mislim da će učiniti da neko više voli tu muziku. Mislim da bi jednostavno trebalo da menjamo muziku. Možda da promenimo muziku i onda da promenimo kako će se nazvati. Ako osmišljavaš nešto novo, možda treba da ga nazoveš nekako – kapiraš, nazoveš to nekako drugačije. Ali prosto mislim da BAM neće funkcionisati. Međutim, jasna mi je rasprava oko toga.

U prošlosti, u intervjuima govorio si da je veoma važno za muzičare da počnu da stvaraju svoj materijal. Ti si svakako razvio veoma obiman songbuk kroz svoje vlastite albume. Black Radio uključuje Smells Like Teen Spirit Afro Blue, pesme iz veoma različitih pozadina. Da li misliš da džez treba da zadrži stare standarde iz pedesetih i šezdesetih i da ih uključi u sadašnju muziku ili smatraš da treba da počnemo da stvaramo naše sopstvene standarde? Šta misliš o tom konceptu songbuka džez standarda?

Mislim da se ljudi mnogo fokusiraju na standarde. Sada, kada ideš na koledž, moraš da znaš otprilike 100 standarda, 50 standarda u tvom songbuku. I svakoga zanimaju džez standardi kada odeš u džez klub, kao „Koliko standarda znaš, koliko standarda znaš?” Pre bi trebalo da bude „Da li si ikada napisao pesmu?” (Smeh) Standardi nisu ništa drugo do pesme koje su drugi ljudi napisali, tako da pišite svoje pesme! Kapiraš! Tako su oni postali ono što jesu. Tako dobijaš svoj zvuk, kroz kompozicije. Teško je doći do svog zvuka ako sviraš muziku koju su stvorili drugi ljudi. E sad, to je tanka linija. Ljudi preteruju sa standardima i sa „Moraš da znaš ove i moraš da znaš čitavu svoju istoriju, pre nego što postaneš svoj, moraš da znaš sve o istoriji džeza”. A to nije istina. Mislim, imamo sto godina džez istorije, to nije fer! (Smeh) Kapiraš, ne možemo sve to da naučimo i da postanemo svoji. Zaista, kapiraš? Ljudi moraju da počnu da misle i da smišljaju nove stvari i postaju samostalni. Čarli Parker nije imao 100 godina istorije džeza da se na njih osvrne. Bog ga je blagoslovio sa malo talenta, i uzeo je malo sranja od bluza, malo klasične muzike, neke druge stvari i, kapiraš, bum. Eno ga. Izmislio neko sranje i bilo je ubistveno. Nije tako teško. Kao koncept, hoću reći. Kada razmisliš malo o tome, nije on razmišljao toliko mnogo. Nije sedeo i razbijao glavu o sve to, „O Bože…”

„Moram da smislim nešto veliko!”

Ali kad ljudi hoće da podučavaju, treba im nešto što će prenositi. Tako da moraju da te drže u školi četiri godine i treba im pregršt stvari da poduče. Tako da, „Ok, bavićemo se stotinu godina muzike!” (Smeh) „To će obuhvatiti dovoljno vremena!” Ali tu postoji tanka linija. Smatram da treba da se uči. Ja sam učio. Ali istovremeno treba učiti sa namerom da se osmisli nešto vlastito. Mislim da je veoma važno pisati. Mislim da se ne ističe dovoljno komponovanje u školama. Mislim da je prevelik akcenat na učenju standarda. Mislim da škole prave muzej od džeza. Znaš šta ja mislim? Ti odaješ počast. To je istorija! Kapiraš? Imam utisak da kad odeš na čas džeza, sve je istorija džeza. Postoji kurs istorije džeza, ali nema kursa Džez danas ili Relevantnost džeza. Sve deluje kao istorija džeza. Gotovo da ti ne treba reč „istorija” uz to, ljudi to automatski pretpostave… (Smeh) Svi na prvu ruku pretpostave da džez pripada istoriji.

Tako da deluje da svaki put kad se neki novi muzičar nađe na sceni, bilo da si to ti ili The Bad Plus ili Čarli Parker i Dizi Gilespi, bilo ko ko radi nešto kreativno i inovativno, nailaze na sumnjičavost od strane džez zajednice. „A, to nije džez. To nije ono pravo.” Zašto misliš da džez zajednica reaguje na ovakav način?

 

Mislim da većina ljudi koja tako govori ionako nije dovoljno uključena u zajednicu. Oni žele da se vrati taj period, kojem oni zapravo pripadaju. Oni se plaše promene, kao „A, ti si to promenio. Ja to ne mogu da prokljuvim, tako da ću da te pljujem, reći ću ti da treba da bude ovako.” Ali, hej, žao mi je što ne možete da održite korak sa vremenom, ali ti si zaglavljen u određenom periodu i to je baš loše za tebe. Kapiraš? Koja je to osoba rekla „Ovde prestaje”? Jer to ne prestaje tamo gde je počelo. Definitivno je napredovalo. Tako da, ako voliš Majlsa ili bilo koga, Trejna, onda u startu protivurečiš sebi. Zato što govoriš da je promena ok. Ali samo u određenoj meri ili…? (Smeh) Ko donosi tu odluku? Tako da mene baš briga. Ljudi kažu da ovo nije džez ili kako god, to tako ide vremenom. Očekuje se od njih da to kažu! (Smeh) Ja radim nešto novo, ti ne. Ti samo govoriš ono što su ljudi nekad govorili.

Dobro, došli smo do kraja. Ovo je poslednje pitanje. Na sajtu gde će se ovaj intervju pojaviti Nextbop.com, govorimo često o „novoj generaciji” džez muzičara, o generaciji madih džez muzičara, koji uključuju tebe, Arona Parksa, Grečen Parlato, Dejnu Stivens, Džeralda Klejtona… Da li smatraš da je koncept, ove nove generacije džez muzičara, tačan?

Skroz. Da. Smatram tako. Mislim da su svi koje si pomenuo takvi ljudi. Imaju viziju; nisu zaglavljeni ni u čijem životnom dobu. Žive u svom dobu i stvaraju u svom dobu, tako da mislim da je to skroz tačno. I znaš, kad odlazim na koledže, i radim radionice i tako to, vidim mnoge mlade face sa tim istim načinom razmišljanja. To je skroz kul.

Dobro, to je to. Hvala najlepše.

Hvala tebi.

***

Pročitaj u originaluhttp://nextbop.com/blog/relevanttohistimeaninterviewwithrobertglasper
Autor intervjua: Džon Verthajm

Prevela sa engleskog: Tamara Nikolić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s