Mondegreen ili o pesmama koje pogrešno čujemo

Moja sestra ima redak talenat da pogrešno čuje tekstove pesama. Kada smo bile mlađe, značenja pesama bi se često razobličila u nešto sasvim drugačije od originala. U jednom hitu benda Wallflowers, na primer, nekako je uspela da pretvori me and Cinderella u the incinerator. Moj favorit, ipak, ostaće onaj klasik iz ere svinga, Drunk driving, then you wake up – izmeštanje hita Luja Prime  koji je doživeo kratko ponovno pojavljivanje devedesetih, Jump, Jive, an’ Wail.

Pretvaranje skakanja i plesanja u noći pijane vožnje u autorstvu moje sestre zapravo je česta pojava, zanimljivog naziva mondegreen. Mondegreen označava reč ili frazu koja se pogrešno čula, ima smisla u vašoj glavi, a u stvari je potpuno netačna. Termin mondegreen sam po sebi je mondegrin. Novembra 1954. Silvija Rajt, američka spisateljica, objavila je tekst u časopisu Harper’s, gde je priznala da joj se jednom u detinjstvu desilo da je nešto izrazito loše razumela. Kad je bila mala, majka bi joj čitala delove iz Reliques of Ancient English Poetry, knjigu narodnih pesama i balada iz 1765. Njen omiljen stih počinjao je rečenicom, “Ye Highlands and ye Lowlands / Oh, where hae ye been? / They hae slain the Earl Amurray, / And Lady Mondegreen.” (Oj brda visoka i silne ravnice / O gde bejaste / Ubiše Erla Amuraja / I Lejdi Mondegrin). Osim što to nije bio slučaj. Ostavili su jadnog Erla i laid him on the green (položili ga na zelenu travu). Bio je, avaj, potpuno sam.

Slušanje je proces koji se sastoji iz dva koraka. Prvo, tu je auditivna percepcija sama po sebi: fizika zvučnih talasa koji dopiru do uha, pa do slušnog korteksa mozga. A onda je tu i stvaranje značenja: korak u kojem mozak detektuje buku i prožima je značenjem. To je bio alarm na kolima. To je bila ptica. Mondegrin nastaje kada se, negde između zvuka i značenja, komunikacija prekine. Čujete istu akustičku informaciju kao i svi ostali, ali vaš mozak je ne tumači na isti način. Ono što je manje jasno jeste zašto tačno do toga dolazi.

U najjednostavnijem slučaju, ne čujemo nešto ispravno usled buke i pri tom nemamo vizuelna pomagala na raspolaganju (ovo može da se desi preko telefona, radija, između prostorija – u osnovi, svaki put kada ne možemo da vidimo usta govornika). Jedan od razloga iz kojeg često loše razumemo tekst pesme jeste zbog mnogostruke buke koju treba prevazići i uglavnom ne možemo da vidimo lica muzičara. U drugim prilikama, pogrešno tumačenje proizlazi iz prirode samog govora, recimo, kada neko govori neuobičajenim akcentom ili kada se uobičajena struktura naglaska ili inflekcija menja, kao što biva u pesmama ili poeziji. Ono što bi trebalo da bude jasno, postaje dvosmisleno, i naš mozak mora silno da se potrudi da razreši tu dvosmislenost.

Ljudski govor se odvija bez pauza: kada se jedna reč završi, a druga počne, mi zapravo ne napravimo pauzu kako bismo označili prelaz. Kada slušate snimak jezika koji ne govorite, čujete neprestan tok zvukova koje je pre glasovno treperenje nego niz razumljivih reči. Shvatimo tek onda kada jedna reč stane, a sledeća počne, uz pomoć određenih verbalnih pomagala – na primer, različiti jezici imaju različite opšte principe inflekcije (rast i pad intonacije u reči ili rečenici) i slogotvornosti (akcentualni obrasci slogova) – u kombinaciji sa pravim znanjem o značenju. Veoma mala deca mogu da naprave greške koje rasvetljavaju kako se ovaj proces odvija. U knjizi The Language Instinct Stiven Pinker ukazuje na nekoliko za dlaku promašenih primera: I am heyv! kao odgovor na Behave!; I don’t want to go to your ami kao odgovor na going to Miami. Ljudi koji čine sastavni deo okoline u kojoj se ne govori njihov maternji jezik često u početku dožive isto: u nedostatku su jasne sposobnosti da zaključe koje tačno reči bi valjano trebalo da nastanu iz zvukova koji se izgovaraju. Najverovatnije, nekonvencionalni talenat moje sestre potiče delom od činjenice da engleski nije naš maternji jezik. Za nas, na osnovnom nivou, procesuiranje reči uvek će biti pomalo drugačije u odnosu na izvornog govornika engleskog.

Naročito čest uzrok mondegrina jeste oronim* (oronym): nizovi reči u kojima zvuci logično mogu da budu podeljeni na više načina. Jedna verzija koju Pinker opisuje izgleda ovako: Eugene O’Neill won a Pullet Surprise (umesto Pulitzer prize). Niz fonetskih zvukova može da bude podeljen na mnogo načina – i ako vam nije poznata prava imenica koju treba upotrebiti, može da se desi da ćete napraviti grešku. U sličnom maniru, Bohemian Rhapsody postaje Bohemian Rap City. Deca mogu da se pitaju zašto je Oliv, drugi irvas, bio tako zao prema Rudolfu. (U originalu, pesmica o irvasu Rudolfu ide ovako: all of the other reindeer used to laugh and call him names; ovo se, međutim, pretvorilo u još jedan mondegrin, pa je tako umesto all of  nastao još jedan irvas, Oliv: Olive, the other reindeer used to laugh and call him names). A jednog stranca bi moglo da zbuni zašto u ovoj zemlji prepuštamo vremensku prognozu mesnatim urolozima; meaty urologists / meteorologist; ili zašto je toliko ljudi black-toast intolerant / lactose intolerant. Oronimi nastaju ne toliko usled komadanja reči, već zbog neispravnog rastavljanja zvukova usled nedostatka konteksta ili prethodnog znanja.

U drugim prilikama, krivica se svaljuje na opažanje samog zvuka: neka slova i kombinacije slova zvuče neverovatno slično, i potrebni su nam dodatni signali, bilo vizuelni ili kontekstualni, da nam pomognu. U odsustvu tih signala, jedan zvuk može pogrešno da se protumači kao drugi. Na primer, u fenomenu poznatijem kao MekGurk efekat, ljudi mogu da čuju jedan suglasnik dok se drugi sličan izgovara. “There’s a bathroom on the right” umesto “there’s a bad moon on the rise” predstavlja niz takvih sličnosti,  čineći tako dve jednako koherentne alternative. (Piter Kej nudi auditivnu turu nekih drugih dragocenih obmanjujućih primera.)

Infografik sa najpoznatijim mondegrinima: http://www.directlyrics.com/mondegreen/

Ono što uglavnom sprečava da nas fonetika saplete jeste kontekst i naše vlastito znanje. Kada čujemo reč ili rečenicu, prvi signal koji naš mozak prima jeste sam zvuk, tim redom kojim su zvuci proizvedeni. Prema kohortnom modelu – jednoj od vodećih teorija o auditornom procesuiranju reči – kada čujemo zvuke, mnoge povezane reči se sve odjednom aktiviraju u našim glavama, reči koje ili zvuče slično ili imaju komponente koje su iste. Naš mozak onda bira onu koja ima najviše smisla. Na primer, ako govorim o ulozi sloga u razumevanju jezika (the role of the syllable in language comprehension), vi takođe, na istom nivou, razmišljate o smešnoj lopti koja se otkotrljava (a silly-looking ball rolling away). Takođe, uzimate u obzir manje isečke koje čine reč u celini: roe, zajedno sa roll, sill, zajedno sa silly i syllable. Tek nakon što izgovorim čitavu rečenicu, razumećete šta hoću da kažem. Pesme i poezija su, u nekom smislu, između razgovornog i stranog jezika: čujemo zvuke, ali nemamo uobičajene kontekstualne signale, kao, na primer, u situaciji u kojoj smo usred razgovora, gde su parametri već određeni.

Zajedno sa znanjem, vođeni smo onim što nam je blisko: veća je verovatnoća da ćemo odabrati reč ili frazu koja nam je poznata, što se zna kao Zipfov zakon, prema kojem stvarna učestalost reči može da utiče na to kako se ona procesuira bez truda. Ako ste član radne grupe, mnogo je veća verovatnoća da ćete odabrati “row” umesto “roe” iz neke dvosmislene rečenice. Ako ste glavni kuvar, verovatno je da će se desiti suprotno. Jedan od razloga iz kojeg Excuse me while I kiss this guy zamenjeno sa Hendriksovom Excuse me while I kiss the sky ostaje jedan od najčešće prijavljenih mondegrina svih vremena delom bi moglo da bude objašnjeno učestalošću. Mnogo se češće čuje da ljudi ljube momke, nego nebesa. Očekivanja, takođe, igraju ulogu. Najverovatnije je da ćete umesto Cry Me a River čuti Crimean River, ako ste skoro raspravljali o situaciji u Ukrajini.

Naravno, mondegrini su zabavni, ali takođe nam daju uvid u skrivenu prirodu lingvističkih procesa i u način na koji naš um stvara značenje od zvuka. U deliću sekunde, prevodimo neizmerno maglovit zvuk u smisao. To nam dolazi prirodno, lako, bez truda. Mi filtriramo zvuke, aktiviramo i odbijamo bezbrojne mogućnosti i biramo jedno jedino značenje iz mnoštva homonima, gotovo identičnih reči i mogućih raščlanjivanja – iako govornici mogu da imaju različite akcente, i načine izgovaranja, intonacije ili inflekcije. I u preplavljujućem mnoštvu trenutaka, pođe nam za rukom da odaberemo ono pravo. Kako biste bolje uvideli koliko je složen taj neprekidni ples tumačenja u trenutku, uzmite za primer problem softvera za prepoznavanje glasa, koji, uprkos skorašnjim poboljšanjima, ipak uglavnom generiše zbrku čega god da je korisnik hteo da kaže.

 

Naši mozgovi su izuzetni stvaraoci logičkog značenja – čak i kada nije u pitanju ono koje je prvobitno zamišljeno. Neki mondegrini su toliko mogući da mogu da postanu sastavni deo jezika. Spitting image je nekada bio mondegrin, neadekvatno razdvajanje slogova spit and image koji su se pogrešno čuli. (Spit je druga reč za sličnost). Kada jedete pomorandžu, zapravo konzumirate a naranj: an orange (iz persijskog i sanskrita). Vaš nadimak (nickname) je, istorijski govoreći, ekename ili dodatno ime. Ko zna. Možda jednog dana, kada budete radili nešto za all-intensive purposes (all-intents and purposes), niko neće ni trepnuti. I,  možda će u budućnosti, neki avangardni pesnik konačno napisati stih toj predivnoj ženi, Lejdi Mondegrin.

***

 

*Reč oronim u srpskom označava fizičke oblike nastale radom unutrašnjih i spoljašnjih sila Zemlje, dok je u engleskom njeno značenje dvostruko; pored ovog geografskog značenja, nosi i ovo gorepomenuto.

Pročitaj u originalu: https://www.newyorker.com/science/maria-konnikova/science-misheard-lyrics-mondegreens
Autorka teksta: Marija Konikova

Prevela sa engleskog: Tamara Nikolić

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s