Alondra de la Para: vođstvo u muzici

Rođena je u Njujorku 1980. godine, a nakon dve godine seli se u Grad Meksiko. Počela je studije klavira sa sedam godina, a violončela sa 13 godina. Studirala je komponovanje u Centru za istraživanje i muzičke studije (CIEM) u Meksiku. Radila je kao asistentkinja u muzičkoj školi na Menhetnu, gde je diplomirala na odseku za klavir, a kasnije je magistrirala orkestarsko dirigovanje.

Godine 2003, osnovala je Filharmonijski orkestar čitave Amerike u Njujorku, sa ciljem promovisanja i sakupljanja dela mladih solista na kontinentu. Socijalni rad i posvećenost mladima su je doveli do toga da učestvuje u obrazovnom programu za decu u državnim školama u Bronksu (Njujork), i gradovima Nezavalkojotl y Tlauitoltepek (Oahaka).

Godine 2010, bivši predsednik Felipe Kalderon Inohosa predao joj je nagradu Antena CIRT za umetničko zalaganje. Iste godine, De la Para, na svojoj turneji Bicentenario, na kojoj je obišla šest gradova, obeležila je početak ovih muzičkih manifestacija kod Spomenika Nezavisnosti (Monumento a la Independencia) u Gradu Meksiku.

Alondra de la Para je dirigovala simfonijskim orkestrima u Dalasu, Hjustonu, San Francisku, Feniksu, Kolumbusu, San Antoniju, kamernim orkestrom u Los Anđelesu, Orkestrom Novi Svet u Majamiju (Nuevo Mundo), u Kanadi, Edmontskim simfonijskim orkestrom, Kammerakademie Potsdam, festivalskim orkestrom Moricburg u Nemačkoj, Tivoli iz Danske, filharmonijskim društvom Madrid-Berlin u Kraljevskoj palati Almudijane na Majorki, kao i Ruskim Nacionalnim Orkestrom.

U Latinskoj Americi, na čelu je simfonijskog orkestra Sao Paulo u Brazilu, filharmonijskog u Buenos Ajresu, filharmonijskog u Montevideu u Urugvaju, i omladinskog orkestra Simon Bolivar iz Venecuele, od kog je dobila najveće priznanje. U Meksiku, Alondra je dirigovala orkestrima Aguaskalijentes, Halisko, Sinaloa, Halapa, simfonijskim orkestrom Države Meksiko i Narodnim simfonijskim orkestrom u Palati Lepih Umetnosti.

Privukla je pažnju poznavalaca muzike zbog svojih živopisnih nastupa i smatra se jednom od najistaknutijih dirigentkinja svoje generacije. Postala je kulturni ambasador turizma u Meksiku i od strane Plasida Dominga, proglašena je „izuzetnom dirigentkinjom”.

Mi Alma Mexicana, naziv njenog debi albuma, koji je izdala za Sony Music, probio je rekord po broju prodatih primeraka, i van Meksika, i kotirao se kao drugi na listi Amprofona i kao broj jedan među izdanjima klasične muzike, zbog čega je zaslužio počasno platinasto izdanje.

Specijalizovana kritičarka časopisa Reforma rekla je o Alondri: „U oblasti klasične muzike, Meksiko nema drugog umetnika koji, poput Alondre de la Para, spaja harizmu i izvrsnost”. Magazin ProÓpera naglašava „njen umetnički impuls, elegantan stil i preciznu osetljivost”. Časopis Expansión opisao je njen stil liderstva kao „palicu koja inspiriše”.

Maestralni poduhvat se dogodio kada je Meksički konzulat naložio da se organizuje recital sa meksičkom muzikom. Zatim je sazvao grupu od preko 60 muzičara koji su na kraju postali Filharmonijski orkestar Amerike koji je debitovao 2004. godine u Town Hall-u, u Njujorku. Cilj ove grupe je širenje meksičke i latinoameričke klasične muzike, kao i pružanje prilike mladim muzičarima koji su upravo započeli svoju karijeru.

Više žena sa palicom

Pored Alondre de la Para, na svetu se pojavljuje sve više žena koje diriguju orkestrima. Od posebnog značaja su Maron Alsop (prva žena u dirigovanju prvoklasnim orkestrom u Sjedinjenim Američkim Državama), Xian Zhang (imenovana za rukovođenje Simfonijskim orkestrom Đuzepe Verdi u Milanu) i Žizel Ben Dor, dirigentkinja izraelsko-ukrajinskog porekla, u Simfonijskom orkestru Santa Bar.

Ali, šta radi dirigent na dalje staze?

Ovo pitanje može biti jedno od ključnih koja zanimaju javnost nedovoljno upoznatu sa žanrom klasične muzike, njenim instrumentima, pravilima i istorijom. Ne ulazeći u tehničke detalje, na površan i poučan način, osoba koja drži palicu ima najteži zadatak u oblasti muzičke kohezije, među razlličitim delovima jednog orkestra (duvački instrumenti, metalni, udaraljke, solisti, itd).

Mora da, između ostalog, sadrži (više nego da održi) tempo i stil koji je kompozitor ove ili one kompozicije naveo u partituri. Takođe, označava vreme i način sviranja određenih prelaza. Upravo u ovom delu dolazi do izražavanja stila svakog dirigenta. Možda će biti onih koji će želeti da uspore neke delove ili da ih ubrzaju; zapravo, sve zavisi od načina na koji dirigent čita određenu partituru.

Kako bi se pojednostavilo, može se reći da svaki dirigent lično doprinosi delima koja izvodi. Originalni kompozitor je stavio određene smernice za izvođenje svog dela, ali ovo se može shvatiti na milion načina, zavisno od osobe koja ga tumači. Na kraju krajeva, postoje mnogi dirigenti koji ne koriste palice i diriguju svojim muzičarima uz pomoć znakova i gestova.

Posao muzičara je sveobuhvatan jer uključuje kako učenje, tako i stalan rad, a posao dirigenta je jedan od najodgovornijih. Potrebno je rukovoditi timom u kom se može govoriti više od deset različitih jezika, gde su izvođači različitog pola i karaktera. Ovaj posao uključuje i davanje ličnog pečata koji svaki dirigent poseduje. Timski rad, efikasno obavljen posao, sporazumevanje bez reči, ukratko, izazov koji Alondra prevazilazi svakog dana i pokazuje koliki je njen talenat, u koncertnim dvoranama širom sveta.

***

Pročitaj u originalu: https://www.forbes.com.mx/alondra-de-la-parra-liderazgo-en-la-musica/
Autor teksta: Luis Vals

Prevela sa španskog: Marija Vlajković

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s