Najgore prevodilačke greške u istoriji

Procenjuje se da na svetu postoji oko 7.000 različitih jezika. Iako 90% njih govori manje od 100.000 ljudi, a oko 2.500 jezika se nalazi u opasnosti od izumiranja prema podacima Uneska, oni predstavljaju svedočanstva o neverovatnoj ljudskoj sposobnosti komunikacije. Međutim, ove cifre nas navode i na razmišljanje o nesporazumima u komunikaciji – šta se dešava kada poželimo da našu poruku razumeju govornici ostalih 6.999 jezika?

Istorija je puna primera kada je prevodilačka greška imala posledice ogromnih razmera, a mi vam predstavljamo neke od najslavnijih.

Marsovski inženjeri

Kada je italijanski astronom Đovani Virđinio Skjapareli 1877. godine počeo da obeležava mapu površine Marsa, nesvesno je izazvao zabunu galaktičkih razmera. Direktor milanske opservatorije Brera je dao nazive „more“ i „kontinent“ tamnim i svetlim oblastima na mapi, a posvetio je pažnju i takozvanim „kanalima“ (ital. canali) koje je verovao da posmatra na mapi ove planete. Nažalost, ovi kanali su privukli pažnju njegovih kolega pa je ubrzo nastala teorija da su ih stvorili inteligentni žitelji Marsa.

Ubeđen da pomenuti kanali zaista postoje, američki astronom Persival Louel bavio se njihovim opisivanjem između 1894. i 1895. godine. Tokom naredne dve decenije objavljivao je knjige u kojima je objašnjavao da su kanali veštačke strukture namenjene transportu vode i da su ih konstruisali brilijantni inženjerski umovi sa Marsa. Jedan pisac je, nadahnut ovom teorijom, čak objavio i knjigu o inteligentnim bićima sa Marsa.

Danas su astronomi složni u tome da ove strukture ne postoje i da su samo bile produkt mašte i grešaka prilikom prevođenja.

Telesne želje

carter

Bivši američki predsednik Džimi Karter i te kako je umeo da privuče pažnju masa. U jednom govoru koji je održao u Poljskoj 1977. navodno je iskazao svoju seksualnu želju prema tada komunističkoj državi. Ili je to bar preneo njegov prevodilac. Na kraju se ispostavilo da je Karter želeo da iskaže svoj interes da sazna koje to „želje za budućnost“ imaju Poljaci.

Obezbeđujući svoje mesto u istoriji, Karterov prevodilac je frazu „Jutros sam napustio Sjedinjene Američke Države“ pretvorio u „Napusto sam Sjedinjene Američke Države zauvek“. Prema navodima časopisa Time, čak je i jedna bezazlena fraza o tome koliko je predsednik srećan što je u Poljskoj postala „Srećan sam što vidim intimne delove Poljske“.

„Sahranićemo ih“

Čak ni Gugl Trenslejt ne bi mogao da izbegne grešku koja je spustila temperaturu za nekoliko stepeni tokom Hladnog rata. Sovjetski lider Nikita Hruščov je 1956. godine navodno rekao da će „sahraniti“ ambasadore zapadnih zemalja koji su bili na banketu u poljskoj ambasadi u Moskvi. Ovo je odjeknulo u svim medijima i dodatno zateglo odnose između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država.

Međutim, kada se sagleda kontekst u kome je izgovorena, fraza dobija značenje „Iako to ne žele da priznaju, istorija je na našoj strani. Pobedićemo ih.“ Zapravo, želeo je da jasno stavi do znanja da će komunizam živeti duže od kapitalizma, da će se završiti samouništenjem, kao što se kaže u pasusu Komunističkog manifesta Karla Marksa („ono što buržoazija stvara, pre svega, su oni koji će je sahraniti“).

Diplomatski imunitet

Prevodilačke greške prilikom pregovora su oduvek izazivale kontroverze. Zabuna koja je nastala oko značenja francuskog termina demander, što znači tražiti, izazvala je skandal u pregovorima Pariza i Vašingtona 1830. godine. Nakon što je jedan sekretar poruku koja je stigla u Belu kuću preveo kao „francuska vlada zahteva“ umesto „francuska vlada traži“, američkog predsednika je razljutio ton poruke i zamrznuo je pregovore. Kada je greška razjašnjena, pregovori su nastavljeni.

22272.tif

Neke vlasti su optuživane da koriste jezičke razlike kako bi ostvarile lične interese. Sporazum iz Vaitangija (Treaty of Waitangi), sklopljen između britanske Krune i maorskog plemena na Novom Zelandu, potpisalo je 500 plemenskih lidera 1840. godine. Međutim, razlike između engleske i maorske verzije izazvale su brojne polemike, a mnogi su čak smatrali da je sporazum prevara.

Vremenska perspektiva

Tokom posete američkog predsednika Ričarda Niksona Kini 1972, lider azijske zemlje, Džou Enlaj, rekao je kako je još uvek veoma rano da bi se procenile posledice Francuske revolucije. Zbog svojih mudrih reči bio je pohvaljen, jer su svi mislili da tako oslikava kinesku filozofiju da istoriju treba vrednovati sa veće vremenske distance, međutim, revolucija o kojoj je on govorio bili su građanski nemiri iz maja 1968.

Prema mišljenju američkog diplomate Čarlsa Frimena Juniora, Niksonovog prevodioca tokom tog putovanja, ovaj pogrešno shvaćen komentar bio je jedan od onih „prikladnih nesporazuma koji nikada neće biti ispravljeni“. Frimen je naglasio da ne može da objasni zabunu nastalu zbog Enlajevih komentara, a da ne ojača stereotipe da su predstavnici kineske države lideri sa širokim i dalekosežnim pogledom na istoriju, za razliku od svojih zapadnih kolega.

„To je bilo ono što je narod hteo da čuje, i u tome je i uspeo“, zaključio je Frimen.

***

Pročitaj u originalu: http://www.bbc.com/mundo/noticias/2015/03/150207_vert_cult_peores_errores_traduccion_yv
Autorka teksta: Fiona MekDonald

Prevela sa španskog: Biljana Dražović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s