Tina Modoti, revolucionarna fotografkinja

Osim njenih fotografija, o životu Tine Modoti ne zna se mnogo, pošto iza nje nije ostalo mnogo traga sem tri nema filma u kojima je učestvovala kao glumica na početku dvadesetih godina; teksta u kojem je iznela svoje ideje o fotografiji; pisama koje je poslala svom učitelju, Edvardu Vestonu; svedočenja ljudi koji su je poznavali i nekoliko događaja za koje se ondašnja štampa pobrinula da budu preuveličani, ali to je više nego dovoljno podataka kako bi se klasifikovala kao vrhunska i angažovana fotografkinja, koja je živela ispred svog vremena. Modoti je bila tajanstvena, udaljena od šablona u koje su hteli da je smeste: kao politizovanu femme fatale ili tragičnu žrtvu sudbine.

fotogram tina modoti

Fotogram sa filma The tiger’s coat

Tina Modoti se borila za prava potlačene klase u nekoliko zemalja koje nisu njena domovina, ali koje su na kraju činile deo njenog života kao da joj jesu bile otadžbine, zbog čega može da se kaže da je po rođenju Italijanka, ali i Meksikanka, Nemica i Ruskinja takođe.

Tina se rodila 16. avgusta 1896. u gradu Udine, na severu Italije. Njen otac je bio mehaničar, a majka se posvećivala radu u kući, ali do dvanaeste godine je mogla da se obrazuje u italijanskim i austrijskim školama. Od tada, usled oskudnih ekonomskih resursa svoje porodice bila je naterana da radi u jednoj od tekstilnih fabrika u gradu i kako se situacija nije poboljšala, 1913. porodica je emigrirala u San Francisko, gde je Tina počela da radi u fabrici svile i posle kao krojačica.

Imala je samo 21 godinu kada se udala za umetnika pod imenom Roubaix de l’Abrie Richey, poznatijeg kao Robo. Zahvaljujući tom braku, ulazi u Holivud kao glumica u nemim filmovima. Njen muž je morao da otputuje u Meksiko zbog posla i u njegovim pismima priča Tini o čudesima te zemlje, što je bilo presudno da i ona naposletku otputuje tamo. Robo umire od velikih boginja 1922. i u to vreme mlada Tina se već zanima za fotografiju, što je, udruženo sa fascinacijom koju je tada osećala prema američkom fotografu Edvardu Vestonu, prijatelju njenog muža u koga se zaljubila, učinilo da njen interes poraste.

mujer con bandera

Žena sa zastavom

U ono vreme, početkom dvadesetih godina, Edvard Veston je bio veoma prepoznat fotograf, pošto je imao vlastiti studio gde je stvarao portrete koji su bili glavni izvor njegovog rada, ali je takođe bio umetnik obuzet pronalaskom sopstvenog izraza, različitog od onog koji je preovladavao u fotografiji tog doba. Tina Modoti, sa svoje strane, deset godina mlađa od njega, bila je glumica koja je došla iz sveta nemog filma i koja je, sudbinski, prvo postala Vestonov model, nakon toga njegova učenica, posle toga njegova asistentkinja i na kraju, ljubavnica. Odlučili su da zajedno napuste Kaliforniju i tamo ostave Vestonovu ženu i decu, kako bi okušali sreću u Meksiku. Afera se završila kroz četiri godine; kada se Veston vratio u Sjedinjene Američke Države, a Modoti započela svoje učešće kao militantna komunistkinja.

naga tina

Fotografija u autorstvu Edvarda Vestona, 1923.

Tina je hodala, govorila, oblačila se na veoma poseban način, čak se kupala naga na krovu. Sve u vezi sa njom je bilo privlačno i senzualno, i posebno Meksikancima, koji nisu bili naviknuti na ženu sa takvim odlikama u ono doba. Na mladu umetnicu Meksiko je ostavio tako snažan utisak da je htela da ga prikaže kroz slike kao omaž, premda nije samo obuhvatala njegove estetske forme, već je portretisala viđenje jedne zemlje ispunjenje bedom i nepravdom.

„Postojao je kafić gde su se često okupljali političari, toreadori, kriminalci i vodviljske glumice. Ali najspektakularniija osoba od svih bila je jedna fotografkinja, model, kurtizana visokog stila, Mata Hari Kominterne.” Ovako opisuje Tinu Modoti pesnik Kenet Reksrot u svojim memoarima. Svakako, nije bio jedini koji je za nju sve to mislio. U dobu u kojem su živeli, između dva rata, nije bilo često videti lepu ženu sa radikalnim idejama u vezi sa gotovo svim (seksualnošću, obrazovanjem, društvenim klasama, umetnošću) kako se razuzdano šeta sa aparatom u ruci po umetničkim i intelektualnim krugovima Grada Meksika.

Ono što je Tini Modoti i Vestonu pošlo za rukom u Meksiku jeste da zabeleže suštinu stvari, umesto predstavljanja „površnog i prolaznog aspekta”, i kako bi im to uspelo, počeli su da slikaju obične predmete, kao što je WC šolja, luk ili puž, čineći tako da nestanu scene grupa, krajolika i portreta, ali ne i ljudski oblici. Suština zamisli bilo je igranje sa oblicima, zaustaviti ih pre nego što postanu nerazumljivi i učiniti ih podložnim detaljnijoj fotografskoj inspekciji.

Tini Modoti je fotografija počela da služi da govori o temama koje su joj bile značajne i tako su njene slike vremenom poprimale politički ocrt, pritužbeni. Postala je fotografkinja odabrana za muralni meksički pokret u procvatu, dokumentujući dela Hosea Klementea Oroska i Dijega Rivere. Njen vizuelni vokabular sazreo je koliko i njeni formalni eksperimenti, sa arhitektonskim enterijerom, cvećem i urbanim krajolikom i posebno u mnogim njenim slikama seljaka i radnika.

Godine 1927. pridružila se Komunističkoj partiji Meksika i do 1940. radila je kao saradnica urednika i fotografkinja časopisa Folklor Mexicano. Godinu dana kasnije započela je romansu sa kubanskim revolucionarom Hulio Antoniom Meljom, ali on je ubijen 1929. a ona optužena za saučesništvo, premda je posle proglašena nedužnom. Naredne godine, međutim, optužili su je da učestvovala u pokušaju ubistva Paskvala Ortisa Rubija, meksičkog predsednika, zbog čega je prognana iz zemlje. Odande je otišla u društvu lidera komunista Vitorija Vidalija u pravcu Nemačke.

U Berlinu Tina Modoti postaje član Saveza Fotografa u Štampi i objavljuje svoje slike u časopisu Der Arbeiter-Fotograf, ali odlučuje da napusti fotografiju zarad političkog aktivizma, nakon čega se nalazi u Moskvi radeći za Međunarodni Crveni Krst SSSR-a. Malo kasnije, 1934. putuje u Španiju i po početku Građanskog rata pridružuje se Petoj Diviziji, gde utvrđuje da za nju umetnost nije kompatibilna sa nasilnošću događaja.

Godine 1939. Tina se vraća u Meksiko u egzil, gde nastavlja svoju politički aktivnost kroz Antifašističku Alijansu Đuzepea Garibaldija. Godinu dana kasnije, predsednik Lasaro Kardeans anulirao je njeno prognanstvo.

Umrla je pod čudnim okolnostima, neki kažu od srčanog udara, drugi tvrde usled komunističke čistke, 5. januara 1942. u taksiju koji ju je vodio kući. Imala je samo 46 godina.

Na njenom nadgrobnom spomeniku, koji se nalazi u panteonu Dolores de la Sjudad de Meksiko, nalazi se stih Pabla Nerude:

Tina Modotti, hermana, no duermes, no, no duermes;
tal vez tu corazón oye crecer la rosa
de ayer, la última rosa de ayer, la nueva rosa

(„Tina Modoti, sestro, ne spavaš, ne, ne spavaš:
možda tvoje srce čuje kako raste ruža
od juče, poslednja ruža od juče, nova ruža”)

***

Pročitaj u originaluhttps://elpais.com/cultura/2017/08/16/actualidad/1502883379_435717.html

Fotografije preuzete sahttp://www.xlsemanal.com/conocer/arte/20170706/tina-modotti-fotografa-revolucionaria-fotoperiodismo.html

Autor teksta:  Alberto Lopes

Prevela sa španskog: Tamara Nikolić

 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s