Inka, doktorka nauka i braniteljka jezika kečua

U martu 2017. antropološkinja iz Kuska, Karmen Eskalante, profesorka univerziteta San Antonio Abad iz Kuska, odbranila je na Univerzitetu Pablo Olavide u Sevilji doktorsku tezu Urlik uzdignut oružjemPotomci Inka i nezavisnost Perua. Vest se ne bi previše istakla sama po sebi, da nije reč o ženi koja je direktni potomak Inke Javara Huakaka (Yáwar Huácaq), čiji su izvori istraživanja kolonijalni dokumenti koje je njena porodica čuvala poput blaga od 1545. godine i zato što je odbranila tezu na kečui, tačnije na drevnom jeziku runa simi („jeziku naroda”) naroda Inka.

Tako je, pred komisijom koju su činili profesori sa univerziteta u Mursiji, Sorboni i Lojoli iz Andalusije, Karmen Eskalante iznela svoj govor na kečui dok se paralelno projektovao prevod njenog teksta na španski. Njen gest ima enormnu simboličku vrednost iz tri razloga: prvo, zato što je dala vidljivost jeziku koji na Andima još uvek govori deset miliona osoba; drugo, jer na sopstvenom matičnom univerzitetu nije mogla da brani tezu na jeziku Inka i treće – jer je govoriti na kečui u staroj metropoli bila sreća poetske pravde za njene pretke.

Godine 1550. Fransiska Pisaro Jupanki, unuka Inke Huajna Kapak i rođena ćerka osvajača Fransiska Pisara, poslata je u Truhiljo u Ekstremaduru i bila primorana da stupi u brak sa rođenim stricem. Na fasadi palate Konkiste još uvek se nalazi skulptura donja Fransiske, koja je na kraju postala lik u delu Tirsa de Moline. S druge strane, 1603. Ana Marija de Lojola Koja – unuka Inke Sajri Tupak i ćerka guvernera Martina Garsija de Lojole – poslata je u Valjadolid i naterana da se uda za Huana Enrikesa de Borhu, sa kim je osnovala administrativnu oblast Oropese. Deca ovog bračnog para srodila su se tako sa osnivačima jezuitskih redova i Inkama iz Kuska. Obe žene su proterane kako njihovi potomci nikada ne bi bili agenti konflikta, ali su takođe napustile Ande govoreći jezik kečua, jezik koji je sa njima nestao i koji nijedna druga žena Inka nije ponovo koristila u Španiji do odbrane doktorske teze Karmen Eskalante.

Prema profesoru Huanu Marćeni, mentoru antropološkinje iz Kuska, odbrana doktorata Urlik uzdignut oružjemPotomci Inka i nezavisnost Perua. ne predstavlja samo prvi doktorat predstavljen na kečui u Evropi, već i početak niza odbrana koje će omogućiti da američki doktoranti realizuju svoje doktorate na domoradačkim jezicima. Huan Marćena se neizmerno raduje, jer je za septembar zakazana odbrana teze na jeziku aimara.

U međuvremenu, Karmen Eskalante se vratila svojim svakodnevnim istraživanjima u Kusku, gde je ponovo izdala Autobiografiju Gregorija Kondorija Mamanija, kečua klasik koji je napisala u tandemu sa mužem, Rikardom Valderamom, eminentnim antropologom, profesorom sa univerziteta San Antonio Abad iz Kuska; sâm potomak Inka Tupaka Jupankija. Inke više ne ratuju, ali doktoriraju, predaju na univerzitetu i brane jezik kečua.

***

Pročitaj u originaluhttp://elpaissemanal.elpais.com/documentos/inca-doctora-quechua/
Autor teksta: Fernando Ivasaki

Prevela sa španskog: Tamara Nikolić

Anuncios

Responder

Introduce tus datos o haz clic en un icono para iniciar sesión:

Logo de WordPress.com

Estás comentando usando tu cuenta de WordPress.com. Cerrar sesión / Cambiar )

Imagen de Twitter

Estás comentando usando tu cuenta de Twitter. Cerrar sesión / Cambiar )

Foto de Facebook

Estás comentando usando tu cuenta de Facebook. Cerrar sesión / Cambiar )

Google+ photo

Estás comentando usando tu cuenta de Google+. Cerrar sesión / Cambiar )

Conectando a %s