Nidija Gongora: afrokolumbijska pevačica koja se suprotstavlja mačo muzičkoj kulturi

Čak dvadeset miliona ljudi u zemljama u razvoju zarađuje tako što lovi zlato. Manjih razmera i nezavisno od velikih korporacija, zanatsko rudarstvo je svet u kojem muškarci, žene i deca traže dragocene pahuljice, mahom koristeći ručne alate. Na pacifičkoj obali Kolumbije, gde živi većina od pet miliona nastanjenih Afrokolumbijanaca, ritmičko šuštanje vode iz reke u širokoj drvenoj batei, ili zlatnom loncu, generacijama je bio saundtrek njihovim radnim životima.

Ukorenjeno u fizičkom odnosu sa zemljom, suncem, rekom, kišom i okeanom, ovo metronomsko ispiranje tečnosti i sedimenta je u srcu moguće muzičke kulture. Ove pesme vođene su perkusijom i hipnotičkim melodijama marimbe, njenim raspoloženjima i porukama, plahovita su mešavina domorodačkih ameroindijanskih verovanja, afričkog misticizma i prohteva katoličke crkve. I dok su muškarci zaduženi da udaraju u bubnjeve, u afro-kolumbijskoj muzici one koje vode reč su snažne žene; iznad svega, stvarajući lepršave harmonije koje im daju magičan kvalitet. I najsnažnija žena od njih sviju jeste Nidija Gongora.

Gongora je u Britaniji ove nedelje zbog evropske turneje na kojoj je sa svojom grupom, Canalón de Timbiqui. Za vikend će ona i njene tri pevačice oživeti zvuk dalekih reka na festivalu Womad u Viltširu. Ali sada 37-godišnjakinja sedi u kafiću u Istočnom Londonu, i izgleda manje kao pevačica/zanatska rudarka, a više kao Meri Džej Blajdž – ne samo zbog njene oštrih crta lica i Adidas kačketa sa cirkonima, već i zbog maglovitog utiska tihog stava koji pleni iz njenih metar šezdeset. Kada nagoveštavam fizičku sličnost preko našeg prevodioca, ona gleda belo. „Meri ko?” Ni zvuči najmanje poznato.

Ali dok polako prevazilazimo jezičku barijeru, iskrsava mekša i pristupačnija Gongora i zagreva se za temu ženske nadmoći u Kolumbiji po pitanju muzike. „Žene su oduvek više čuvale muzičku tradiciju od muškaraca”, kaže ona. „Žene preuzimaju incijativu. One komponuju i pevaju dok doje, dok kuvaju – sa lakoćom to mešaju sa radom po kući. Muškarci ne mogu da rade više stvari odjednom. I žene su te koje odlučuju kada će da traže od muškaraca da im obezbede pratnju. Specifična uloga muškarca je da svira perkusije, ali žene organizuju čitavu svečanost. One govore muškarcima šta da rade. Kao na ovoj evropskoj turneji.”

kanalon

„Ranije ženama nije bilo dozvoljeno da sviraju bilo koji instrument osim gvake [cilindrični šejker koji pravi šuštajući zvuk]”, kaže ona. „Muškarci su bili prilično mačo kada je dolazilo do zabrana, ali ne toliko mačo kada je trebalo raditi stvari koje treba muškarac da radi. Ako bih se usudila da sviram neki drugi instrument, rekli bi: ti si machorra (lezbača) – ti samo hoćeš da budeš poput muškarca. A ako bi muškarac svirao gvaku, rekli bi mu: A ti si gej?”

Iako su ovakvi stavovi u opadanju, ukorenjeni su u podeli rada ekstrahovanja zlata iz močvara mangrova u njenoj domovini. Imenjak benda Timbiki jeste slikovita naseobina na Pacifičkoj obali gde je Gongora odrasla pre nego što ste preselila u mnogo veći grad Kali. Pored toga što je ime fondacije koju vodi i koja za cilj ima promovisanje i zaštitu pacifičke kulture, reč canalón opisuje deo opreme u zanatskom rudarstvu, drveni šaht u koje se gura bogato aluvijalno zemljište. Kako napreduje nadole, filteriše se i oplemenjuje; na drugom kraju ga pokupljaju barequeras ili playadores, žene čiji se glasovi mešaju dok seju i ispiraju u potrazi za zlatom.

„Reka, okruženje i muzika su povezani među sobom”, kaže Gongora. „Sami instrumenti nastaju iz prirodnih resursa i zvuk svakog od njih predstavlja jedan aspekt prirode. Marimba predstavlja vodu, koja daje spokoj, svežinu i smirenost. Bubnjevi predstavljaju grom i sudaranje talasa – moć i snagu. Gvasa (šejker) predstavlja kišu – jer u Pacifičkoj Kolumbiji često pada kiša – a sa kišom dolazi pročišćenje.”

Zakačio sam nastup Kanalon de Timbiki nekoliko dana ranije u jednom džez baru u Zapadnom Londonu. U ovoj inkarnaciji Gongora se pridružuje njenim pevačicama u tradicionalnoj odori: sa sombrerom od slame, belom ukrašenom haljinom, dugom suknjom. Ali postoji drugačija, veoma različita strana njene ličnosti. Ono što izdiže predškolsku vaspitačicu i majku dvoje dece iz područja isključivo folklornog jeste njeno prigrljivanje elektronske muzike i posebno njena zadivljujuća saradnja sa britanskim producentom i didžejom, Vilom Holandom, poznatijim kao Quantic.

Iako su radili zajedno od kad se muzičar iz Vorsestera preselio u Kali pre gotovo deset godina, tek su u maju ove godine objavili Gongorin prvi solo album, Curao. Ova izuzetna ploča ponovo oblikuje muziku Pacifika u skladu sa digitalnim dobom, postavljajući Gongorin raskošni i izrazito ruralan glas nasuprot muzici u pozadini koja nosi nepogrešivo urban pečat. „Moja muzička i duhovna povezanost sa Kvantikom je toliko jaka da je osećam u istom prostoru i kad nastupam sa Kanalonom”, kaže Gongora za ovu savremenu stranu svoje ličnosti. „Morala sam da donesem odluku koja je vrlo neobična u mojoj zajednici i na koju se ne gleda prijateljski. Morala sam da se suprotstavim matronama, starijim ženama – i svojoj majci! – jer im se u početku nije dopadalo što obrađujem tradicionalnu muziku u ovom kontekstu. Morala sam da se ozbiljno potrudim kako bi razumele da je ovo način da se muzika Pacifika učini poznatom, da bude internacionalna.”

Odobravanje afrokolumbijskih matrona blagoslov je za sve one koji su u potrazi za uzbudljivom novom muzikom. „Timbiki je predivan, ali ima mnogo poteškoća”, kaže Kvantik sa sesije snimanja u Gradu Meksiku. „Teško je i opasno doći tamo. Ima mnogo trgovine drogom i paramilitarnih aktivnosti. Ali to nikada ne biste saznali iz Nidijinog prisustva. Nema ona samo neverovatnu moć i energiju u glasu, već i sposobnost da piše i komponuje sjajne pesme. Zato je zaslužila prestižnu titulu kantore, što je u vezi sa njenim nasleđem.  Postoji poreklo u njenom pevanju, koje dolazi od njene majke i bake.”

Pitam Gongoru kako bi je njena majka opisala. Zamahuje glavom od smeha i udara desnom nadlanicom u dlan leve ruke: „Kao nevaljalu i dovitljivu”, kaže ona. „Ali takođe kao kreativnu i pomalo buntovnu. Uvek sam išla prema onome što nisam razumela. Uvek sam tražila odgovore. Ali takođe me je upozorila: budi pažljiva, Nidija – život je mnogo teži kad ga živiš tako.”

***

Pročitaj u originaluhttp://bit.ly/nidija-gongora
Autor teksta: Tom Horan

Prevela sa engleskog: Tamara Nikolić

Anuncios

Responder

Introduce tus datos o haz clic en un icono para iniciar sesión:

Logo de WordPress.com

Estás comentando usando tu cuenta de WordPress.com. Cerrar sesión / Cambiar )

Imagen de Twitter

Estás comentando usando tu cuenta de Twitter. Cerrar sesión / Cambiar )

Foto de Facebook

Estás comentando usando tu cuenta de Facebook. Cerrar sesión / Cambiar )

Google+ photo

Estás comentando usando tu cuenta de Google+. Cerrar sesión / Cambiar )

Conectando a %s