Lajka: 100 godina koje su promenile vizuelno sećanje čovečanstva

Izložba u galeriji Fundación Telefónica u Madridu prikazuje istoriju ovog legendarnog fotoaparata.

Bila je to 1945. godina i strasti su se uzburkavale u Sjedinjenim Američkim Državama usred kolektivne histerije povodom nuklearne pretnje koja se približavala. Četrnaestog avgusta gomila ljudi je zaposela Tajms Skver u Njujorku da proslavi pobedu nad Japanom i kraj Drugog svetskog rata. Hiljade osoba je izašlo na ulice da proslavi ono što je u istoriji poznato kao V-Day (Dan pobede), razmenjujući poljupce i zagrljaje zalivene sa mnogo alkohola.

Mnogi novinari su se infiltrirali među ovo mnoštvo koje je rasipalo radost na sve strane. Među njima je bio Alfred Ajzenštet, Nemac koji je živeo u Njujorku i radio gotovo četrdeset godina za legendarni časopis Life. Fotograf je ugledao grupu mornara koji su iskoristili opštu terevenku da poljube svaku devojku na koju bi naišli, pomalo navalentno, pomalo i filmski.

Odjednom, jedan od njih je zgrabio jednu bolničarku obučenu u belu uniformu i poljubio ju je. Ajzenštet, koji ga je pratio kao psa, ovekovečio je taj trenutak i stvorio jednu od slika koje čine deo našeg vizuelnog nasleđa.

el beso

Sedamdeset dve godine kasnije ova fotografija prenosi razdraganost i i dalje uspeva da oduševi posmatrača nežnošću i dobrim raspoloženjem. Mnogi znaju ovu fotografiju, ali veoma malo njih bi umelo da kaže ime njenog autora. Još manje njih bi znalo da je ova slika zabeležena jednom Lajkom, fotoaparatom koji ne samo što je bio revolucionaran na fotografskom tržištu dvadesetih godina prošlog veka, već je u potpunosti promenila viđenje sveta kod miliona ljudi.

Do dolaska Lajke, fotoaparati su bili preteške kutije kolosalnih dimenzija koje su dolazile sa pločama, crnim krpama za pokrivanje glave i razmetljivim stativima kako bi se održala stabilnost tokom dugog trajanja svake izložbe. Sa težinom od samo 400 grama i veličine mobilnog telefona, novi fotoaparat je nudio slobodu pokreta i fleksibilnost mnogim generacijama grafičkih reportera.

SPAIN. Córdoba front. Early September, 1936. Death of a loyalist militiaman.

Smrt milicajca, Robert Kapa

Mnoge od najčuvenijih slika u istoriji fotografije zabeležene su zahvaljujući ovom novom fotoaparatu. Iz jedne Lajke proizašla je slavna fotografija Smrt jednog milicajca Roberta Kape i još slavnija slika devojčice spaljene napalmom tokom napada američke avijacije u ratu u Vijetnamu. Godine 1972. njen autor, Nik Ut, osvojio je Pulicera za ovu zastrašujuću fotografiju.

Lajka, koja proslavlja svoju prvu stogodišnjicu, nije učinila revolucionarnim samo koncept fotografije, već i način na koji čovečanstvo doživljava svet.

Sve je počelo pre otprilike 100 godina u fabrici mikroskopa u Veclaru, Nemačkoj. Inženjer Oskar Barnak izgradio je prvi model kompaktnog fotoaparata uz koji je išao kinematografski film od 35 milimetara. Doseg ovog pronalaska može se uporediti samo sa pojavljivanjem ajfona dvehiljaditih. Oba uređaja sjedinjavala su preciznu tehnologiju sa besprekornim dizajnom i zahvaljujući svojoj originalnosti, bili su na putu da iz korena promene svakodnevne običaje miliona potrošača.

 

oskar barnakOskar Barnak

Barnak je oduvek bio veliki entuzijasta nove fotografske umetnosti, ali teški aparati sa pločama nisu bili kompatibilni sa njegovom astmom. Nošenje te sprave pretvaralo je njegov hobi u mučenje. Inženjeru je bio potreban lagan predmet kako bi u potpunosti oslobodio svoju strast, a da ne umre pokušavajući, i iz ovog razloga osmislio je mali aparat podesan za rukovanje, koji je između ostalog nudio fotografu mogućnost da odabere tačan trenutak da napravi fotografiju. Preko noći su se završila vremena večitih izložbi starih aparata i nametnula se neposrednost.

Svojim prototipom Barnak je pravio portrete osoba i krajolika svog rodnog grada i čak i poplava iz 1920. i tako postao pionir ulične fotografije i grafičke reportaže. Danas je sačuvano jedno 170 njegovih autorskih negativa.

Ovom prvom aparatu dato je ime Liliput, što je aluzija na njegove umanjene dimenzije. Ipak, na kraju je krštena kao Lajka, nadimak nastao iz sažimanja reči Leitz i kamera. Osnivač preduzeća, Ernst Lejc, lansirao ju je na tržište mnogo godina kasnije, 1925. nakon što je prošao mamurluk smrti i uništenja koji je ostavio iza sebe Prvi svetski rat. Izabrana krilatica bila je „Mali negativi, velike slike”.

primera leika

Bilo je to doba puno trzaja, obeleženo tragičnim političkim događajima i velikim tehnološkim napretkom. Mnogi od naših svakodnevnih običaja, kao što je putovanje kolima ili avionom ili šetanje gradovima punih nebodera, potiču iz tih godina kada je brzina ovladala svetom. Dok su umetnici odgovarali na ovu promenu paradigmi stvarajući pokrete kao što su dadaizam i futurizam, jedan nepoznati nadrealistički slikar, koji će se nekoliko godina kasnije pretvoriti u svetsku referencu foto-novinarstva, zameno je kičicu za fotosenzitivan film, započinjući tako odnos ljubavi i vernosti sa Lajkom koja će trajati ceo život.

Anri Kartije-Breson upotrebio je svoju Lajku od koje se nije odvajao kako bi portretisao užase Španskog građanskog rata, kao što su to činili Robert Kapa i Dejvid Simor. Neposrednost i autentičnost bili su najupečatljiviji elementi njegovih fotografija koje su oskudevale u tehničkom umeću, dok su istovremeno dobijale na svežini i spontanosti.

Ali u svojim počecima Lajka nije bila korišćena samo u plemenite svrhe. Jozef Gebels, ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj, doživeo je tu novinu kao ratno oružje od početka svog mandata. U samo nekoliko godina, aparat nacističke propagande proizveo je više od dva miliona slika. Mnoge su bile napravljene novim Lajkama.
Dok su se nacisti i ratni novinari prepuštali prednostima Lajka, među klasičnim fotografima novi aparat nije nailazio na odobravanje. Godine 1929. jedan novinar ju je etiketirao kao igračku, hvaleći savršenu postavku na scenu starih aparata sa fotografskim pločama i optimalnu kontrolu svetlosti koja se njima postizala. Godine 1935. deset godina nakon njenog lansiranja na tržište, jedan od najuglednijih austrijskih fotografa posetio je izložbu na kojoj je Lajka prikazala sto najboljih fotografija zabeleženih do tog trenutka. „Ovo je užasno!” presudio je Hajnrih Kin.

Uprkos otporu, kako ljubitelji fotografije, tako i fotoreporteri osvetlili su beskrajne mogućnosti ovog novog uređaja. Lajka je bila od suštinskog značaja za rađanje modernog foto-novinarstva zato što je prvi put bilo moguće praviti brzo fotografije jednu za drugom, što je doprinelo učvršćivanju grafičke reportaže.

Između 1945. i 1972. foto-novinarstvo doseglo je svoje zlatno doba zahvaljujući ilustrovanim časopisima i agenciji Magnum, koju je osnovao Kartije-Breson 1947.. Njegov najslavniji predstavnik bio je časopis Life koji je nestao 1972. kako bi predao štafetu nepobedivom protivniku, televiziji.

Lajka nije izmislila fotografiju, ali jeste joj je dala obličje koje danas poznajemo. Tajna njenog uspeha nije bila samo u njenoj veličini, već i u preciznosti. Ne bi bilo besmisleno reći da presudna fotografija Anrija Kartijea-Bresona ne bi bila moguća bez njegove Lajke.

FRANCE. Paris. Place de l'Europe. Gare Saint Lazare. 1932.

Tokom nekoliko decenija, ovaj aparat je pratio svoju revolucionarnu putanju i doprineo cvetanju novih fotografskih tendencija. Od pravca Neues Sehen (Nova Vizija) do humanističke fotografije koja postavlja urbani univerzum u centar scene, kao što je radio Rober Duano; do nove američke fotografije u boji i modne fotografije, koja za najslavnije predstavnike ima Franka Horvata i F.C. Gundlaka.

Nemoguće je navesti sve velike fotografe koji su pribegli Lajki kako bi izgradili svoj vizuelni narativ. Čitav opus Gerija Vinogranda bio bi nezamisliv bez njegove Lajke. Prve serije fotografija Lija Fridlendera takođe se duguju lakoći ovog kompaktnog aparata. Vilijam Eglston, Mič Epstajn i Džoel Mejerovic, tri predstavnika pravca American New Color prkosili su skepticizmu svojih najnagrađivanijih kolega prema boji na račun Lajke. Ne treba zaboraviti Marka Koena, pionira u upotrebi velikog ugla sa automatskim blicem, anticipirajući tako tehniku koju će Brus Gilden razviti osamdesetih godina.

gundlachh

Takođe ne bi bilo pravedno zanemariti autorski rad Renea Burija, Alberta Korde, Sebastijaoa Salgada i Paula Nozolinija. Korda je Lajkom napravio čuveni portret Če Gevare i dobar deo fotografija iz serije Radnici, kao i većina Salgadovog najreprezentativnijeg stvaralaštva, takođe je realizovana ovim aparatom.

Lajka i dan-danas nastavlja da prepoznaje talente novih generacija kroz nagrade Oskar Barnak, koje od 1979. nagrađuju jednog mladog autora u okviru festivala Rencontres d’Arlés, na jugu Francuske. Poslednjih godina, imena kao što su Evgenija Arbugaeva, Martin Kolar i Skarlet Koten odlikovani su na festivalu fotografije koji se smatra najprestižnijim na svetu.

Ono što najviše privlači pažnju jeste to da nagrađene fotografije ne moraju budu uslikane Lajkom. Nagrade se sastoje od novčane sume i jedne Lajke M u vrednosti od deset hiljada evra, uz objektiv iste vrednosti. Nadolazećim fotografima se nudi odlična prilika da rade sa ovim aparatom, s obzirom na to da im je cena izuzetno visoka. Zapravo, ovo je možda glavni (i jedini) nedostatak ovog aparata koji se čak poredio sa draguljem.

Do desetog septembra moguće je spoznati sve tajne ovog legendarnog fotoaparata u galeriji Fundación Telefónica u Madridu. Con los ojos bien abiertos. Cien años de fotografía Leica (Širom otvorenih očiju. Sto godina Lajka fotografije) okuplja gotovo 400 slika, dokumenata, intervjua, predmeta iz ličnih zbirki i muzeja kao i materijalna dokumenta samog Arhiva Lajke, izloženih prvi put u Španiji. Tu je čak i replika originalne Lajke iz 1914. i prvog fotoaparata koji je izašao u prodaju 1925. godine.

***

Pročitaj u originalu: http://www.yorokobu.es/leica-exposicion/
Autor teksta: nenaveden, brendiran sadržaj (Fundación Telefónica)

Prevela sa španskog: Tamara Nikolić

Anuncios

2 comentarios en “Lajka: 100 godina koje su promenile vizuelno sećanje čovečanstva

Responder

Introduce tus datos o haz clic en un icono para iniciar sesión:

Logo de WordPress.com

Estás comentando usando tu cuenta de WordPress.com. Cerrar sesión / Cambiar )

Imagen de Twitter

Estás comentando usando tu cuenta de Twitter. Cerrar sesión / Cambiar )

Foto de Facebook

Estás comentando usando tu cuenta de Facebook. Cerrar sesión / Cambiar )

Google+ photo

Estás comentando usando tu cuenta de Google+. Cerrar sesión / Cambiar )

Conectando a %s