Zašto se u Patagoniji govori velški?

Vin Džejms, profesor Velške škole na Univerzitetu u Kardifu pita se kakve lekcije mogu da se nauče iz ovog iskustva migracije i integracije.

Upravo sam se vratio iz posete Patagoniji, provinciji Ćubut, na jugu Argentine. Premda nezaboravna i zabavna, bila je takođe veoma nadrealna.

Zapravo, bilo je to poput posete paralelnom univerzumu. Ne samo zato što sam kada sam otišao zamenio velšku jesen za patagonijsko proleće, već i zato što je Ćubut veoma drugačiji od Velsa.

Ipak, u Dolini Ćubuta obreo sam se pevajući velške himne, pijući velški čaj, gledajući velške plesove i tradicionalnu ceremoniju ustoličenje barda na kulturnom festivalu kojeg na velškom zovemo eisteddfod.

chubut

Doseljenici

Razlog postojanja ove prilično nepovezane scene jeste to što se pre 150 godina, 1865. godine, nešto više od 150 Velšana ukrcalo u Liverpulu sa namerom da uspostave velšku koloniju u dolini Ćubuta.

I mada je španski glavni jezik zajednice, jedno pet hiljada stanovnika Ćubuta govori velški.

Poslednjih godina došlo je do ponovnog zanimanja u vezi sa svim što ima veze sa Velsom.

Ali zašto su emigrirali i to baš u Patagoniju?

Glavni razlozi iz kojih ljudi emigriraju su ekonomski, ali ima drugih, kao što su oni u sprezi sa političkom i religioznom slobodom, samim tim veoma povezani sa identitetom.

Polovinom XIX veka, u periodu političkog radikalizma i buđenja velške nacionalne svesti, najveći deo velške populacije govorila je velškim jezikom i bili su nekonformistički protestanti.

Sve ih je ovo suočavalo sa vladajućim klasama.

Jedan od najprominentnijih lidera među nekonformistima u viktorijanskom Velsu bio je Majkl D. Džouns.

Čovek snažnih religijskih i političkih uverenja, koji je veoma davao na značaju naciji i zajednici.

Identitet

Godine 1848. tokom posete rođacima koji su prethodno emigrirali u Ameriku, uvideo je da su se velški imigranti prilično brzo asimilovali sa govornicima engleskog jezika kojima su bili okruženi, što je dovodilo do toga da postepeno gube svoj jezik, svoje običaje i religiju.

Mnogi imigranti iz koje god epohe da su, spremni su, nekad čak i žele, da ostave iza sebe svet iz kojeg dolaze i stvore novi identitet.

Ali za druge, kao što vidimo danas, gubitak kulture i identiteta može da bude veliki izvor brige.

Gubitak velškog identiteta veoma je brinuo Džounsa, koji je počeo da tvrdi da bi ako velški emigranti žele da sačuvaju svoj jezik i identitet, trebalo da se upute prema specifičnoj naseobini u nekom mestu udaljenom od engleskih uticaja, gde bi Velšani bili formativna i dominantna komponenta.

Džouns je postao lider grupe njegovih istomišljenika.

Zajedno su pokušali da stvore parče Velsa sa samoupravom, demokratsko i „nekonformističko” sa druge strane okeana.

velska zastava

Velška zastava

Asimilacija

Razmotrili su nekoliko mesta, uključujući Palestinu i ostrvo Vankuver u Kanadi, ali na kraju su izabrali dolinu Ćubut, udaljenu zonu Južne Amerike bez evropskih naseobina i sa autohtonim stanovnicima nomadima.

Sam Džouns nije emigrirao na to mesto jer, zapravo, on nije bio zagovornik emigracije: smatrao je da je najbolje što pojedinac može da uradi jeste da ostane u Velsu.

Ali prihvatio je da je emigracija univerzalni fenomen i, ako je neizbežna, mislio je da treba da se usmeri prema stvaranju novog Velsa sa druge strane okeana.

Premda su počeci bili teški, krajem XIX veka naseljavanje Ćubuta prolazilo je kroz period poput zlatne epohe, kako na kulturnom tako i na ekonomskom nivou.

U tom periodu velški je bio jezik obrazovanja, religije, lokalne vlade, trgovine i kulturnog života uopšte. I delovalo je da vizija novog Velsa može da se ostvari.

Ali sa ekonomskim uspehom posejale su se semenke neuspeha.
Počeli su da emigriraju ljudi iz drugih delova republike i argentinska vlada je počela više da učestvuje u životu naseobine.

Primera radi, 1896. vlada je insistirala da se u školama uči španski umesto velškog.

Imigracija iz Velsa prestala je početkom Prvog svetskog rata, i bez dolazaka novih Velšana iz stare zemlje, kao i rastuće insistiranje od strane argentinske vlade na asimilaciji, velški jezik i njegova kultura počeli su da doživljavaju izrazit pad sredinom XX veka.

Stogodišnjica

Velški je bio isključen iz javnog života i bio je ograničen na dom i crkvu. Sve je delovalo veoma loše za velški jezik u Ćubutu.

Ipak, kontakti sa Velsom su se pojačali proslavom stogodišnjice naseljenja, 1965. godine, i nastavili su da napreduju od onda.

Bilo je promena u politici valde, sa najvećim stepenom prepoznavanja kulturne raznolikosti i više se cenila pionirska uloga koju su odigrali naseljenici.

Kao rezultat, poslednjih godina oživelo je zanimanje za jezik i velšku kulturu u Ćubutu.

U nekim aspektima Ćubut je ogledalo Velsa. Velški je i dalje u upotrebi, ali sada (kao i u Velsu) govori ga samo manjina populacije.

Kao i u Velsu, i tamo je procvetalo studiranje jezika.

Još ima velških naziva mesta, nekonformističkih kapela, festivala i drugih tradicionalnih kulturnih elemenata. Ali sve to se odigrava u drugačijem kulturnom i geografskom okruženju, sa španskim kao dominantnim jezikom.

Važno je napomenuti da ono što postoji u Ćubutu jeste odraz Velsa: nije Vels.

Kao i u svim zajednicama imigranata, ima primera potomaka prvobitnih imigranata koji su usvojili svoje velške korene uz revnost preobratnika.

Ali većina Argentinaca, potomaka Velšana, insistiraju na tome da su Argentinci, premda su ponosni na svoje velške korene i podržavaju aktivnosti zajednice.

Takođe treba imati u vidu da je arentinsko-velška kultira, iako hibridna, jeste u biti argentinska, ne velška.

 

chubut

Ćibut

Razlike

Patagonija je mesto gde se velški govori sa španskim akcentom i gde su gitara i pečenje, gaučo i sijesta deo argentinsko-velške kulture.

Identitet jeste složeno i fascinantno pitanje, suštinski element onoga što znači biti ljudsko biće, i velška naseobina u Ćubutu nudi pregršt pitanja u vezi sa tim.

Zaštita njihovog identiteta bilo je tako važno pitanje da su mnogi od prvih naseljenika bili ne samo spremni da odu u nepoznatu i nedovoljno razvijenu regiju udaljenu više od 12.000 kilometara.

Takođe su bili spremni da trpe neizmerljivu oskudicu u prvim godinama.

Ono što su želeli jeste da naprave repliku Velsa u Latinskoj Americi. U tome nisu uspeli, delom zbog politike asimilacije argentinske vlade, a delom zato što velški imigranti nikada nisu dosegli kritičnu masu neophodnu da se Ćubut pretvori u provinciju velškog govora i samoupravnu.

Ali čak u prvim godinama, kultura naseljenika vremenom se odvajala od kulture zemlje porekla usled velikih društvenih, kulturnih i geografskih razlika.

Ove razlike su se ubrzano razvijale iz generacije u generaciju.

Kao što je slučaj sa imigracijom u celom svetu, na kraju je privlačnost nove zemlje mnogo snažna. Zajednice imigranata se na kraju neizbežno prilagode novom kontekstu.

Multikulturalnost

Ironično je da je dugo preživljavanje velškog u Patagoniji podsetnik na tu neizbežnost, s obzirom na to da se govornici velškog danas smatraju Argentincima, ne Velšanima.

Iako jesu argentinski Velšani, što podvlači drugi aspekt identiteta, bilo individue ili zajednice.

Identitat je koncept koji osciluje i ima višestrukih slojeva.

Iako na kraju preovladava nova država, imigrant doprinosi ukusom stare zemlje, na takav način da argentinsko-velška kultura obogaćuje mozaik argentinskog identiteta.

Imigracija i multikulturalnost su prioriteti za mnoge države čitavog sveta trenutno, uključujući i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Ima brige za asimilaciju i identitet, kao što ju je bilo u vremenu Majkla D. Džounsa.

Džouns je imao pravo kada je opažao imigraciju kao univerzalni i neizbežni fenomen. Ono što nije opazio jeste da je asimilacija takođe neizbežna, da nova zemlja na kraju traži ono što joj pripada, stvarajući tako novi identitet.

***

Pročitaj u originalu: http://ow.ly/gGXp30d0Awd
Autor teksta: Vin Džejms

Prevela sa španskog: Tamara Nikolić

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s