Partenon zabranjenih knjiga

Uzela je sto hiljada knjiga i vakumirala ih providnom plastikom, jednu po jednu. Posle ih je upotrebila kao cigle, podignuvši 48 stubova, od kojih je svaki izgrađen pomoću hiljadu i petsto knjiga. I na stubovima je podigla grčki hram na temelju knjiga pristiglih iz svih delova sveta i plastificiranih kako bi se zaštitila unutrašnjost stranica. Argentinska umetnica Marta Minuhin predstavila je publici na izložbi Dokumenta 14 u Kaselu svoj Partenon zabranjenih knjiga, konstrukciju koja rekreira Akropolj, široku 70 metara i 30 metara visoku, kojom je 1983. proslavila povratak njene zemlje demokratiji.

partenon muhin

Morala je da rekonstruiše delo od početka, jer je tada bila protiv muzeja, umetničkih galerija i izložbi. „Mislili smo da umetnost treba da bude stvorena i uništena, ukoliko nije poklonjena, pa smo zato uništavali naša sopstvena dela čim bismo ih završili”, seća se sada, uveravajući da će se i kroz ovo delo pridržavati tih načela iz mladosti. „Ovo delo je omaž demokratiji, simbol otpora političkoj represiji i prolazno je delo, pošto će nakon izložbe u Kaselu knjige biti donirane utočištima migranata i javnim bibliotekama čitave Evrope”, opisuje tako projekciju svog dela u vremenu i istoriji.

Dokumenta poziva umetnike iz celog sveta na svakih pet godina i u ovom izdanju se usredsredila posebno na kreativnosti veoma političkog sadržaja. Sama Minuhin predstavila je u maju u Atini novu verziju dela „Otplaćivanje spoljnog duga kukuruzom, latinoameričkim zlatom” iz 1985. koje je osmislila zajedno sa Endijem Vorholom i koje je ovom prilikom uključivalo dvojnicu nemačke kancelarke Angele Merkel pod nazivom „Otplaćivanje grčkog duga Nemačkoj maslinama i umetnošću”. Godine 2016. Minuhin je osvojila prestižnu nagradu Velaskes za Plastične umetnosti u Španiji, a nacionalna galerija Tejt Modern u Londonu je preuzela za svoj arhiv dokumentaciju instalacije Partenon zabranjenih knjiga, tako da njena dela nisu prošla neopažena evropskim institucijama, ali u Kaselu se vraća svojim počecima koji zahtevaju slobodu, slobodnu komunikaciju, koja je poprimila novo značenje u eri nadgledane komunikacije.

libros envasados

Tokom sto dana izložbe, Dokumenta će privući više od 700.000 posetilaca i ponovo će pokrenuti debatu o granicama aktuelne umetnosti. „Molimo posetioce da na miru uživaju u velikoj rasprostranjenosti izložbe, bez nametanja obaveze da se vidi i doživi sve, jer je moguće da se ne može sve pokriti”, ukazuje umetnički director festivala, Adam Zimčik, koji ističe da, prvi put u istoriji njegovog postojanja, ovaj „muzej od sto dana” se proširio na dve lokacije. Počeo je u Atini u aprilu, gde se završava 16. jula i sada, nakon što su četiri jahača završila tokom tri meseca rutu na konju od Grčke do Nemačke kako bi simbolično povezala ova dva sedišta, otvara vrata u svom tradicionalnom prostoru, Kaselu. Sa namerom da istakne vrednost grčke kulture i koliko joj duguje razvoj zapadnjačke civilizacije, u sadašnjem izdanju u nemačkom gradu mogu da se vide više od 230 dela Muzeja savremene umetnosti u Atini (EMST), četvrtina dela njihove zbirke i najvažnija dela kada je u pitanju prikazivanje sadašnjosti u Grčkoj.

Nova direktorka Dokumente, Anete Kulenkampf, poziva posetioce na izložbu želeći da ih izazove da se upitaju nad svetom kroz izložena dela. Umetnički director Adam Šimčik je sa svoje strane pozvao na „jedno putovanje po svetu moderne umetnosti modernog društva u kojem se podstiče promena perspektive i zaboravljanje onoga što je naučeno u cilju razvitka novih zajedničkih ideja”. Načelo funkcionisanja ove dokumente jeste učenje, prenošenje znanja, podvlači on, „bez učitelja, bez preovlađujuće kulture i političkih predstavnika da nam kažu kako da živimo”. Ali u Šimčekovom diskursu naslućuje se namera da se zamene te političke uvrede, u svom vehementnom govoru protiv neoliberalizma i nacionalizma, protiv diktatorskih vlada i neofašista, protiv kolonijalizacije i diskriminacije, kao i protiv nefleksibilnih limita i mentalnih ograničenja, on predlaže kroz umetnost jedno društvo bez druge norme do samoregulisane slobode, idilične u svojoj postavci i nepojmljive u realizaciji.

Uprkos jasnosti koncepta kojim Dokumenta pokušava da, kroz savremenu umetnost, podstakne društvenu debatu, opipljive stvarnosti kao što je atentat u Mančesteru, do kojeg je došlo dok su se nameštala dela u Kaselu, otežavaju razmišljanje o ovim temama. „Nesigurnost se nameće kada je društvo u krizi”, osvrće se na ovu temu na otvaranju izložbe Bonaventure Soh Bejeng Ndikung, generalni komesar Dokumente, „a teror pothranjuje nacionalizam, posebno kad se znanje u svom aktuelnom stanju pomeša sa stvarnošću, i to umetnost treba da uzme u obzir kako bi se pospešila javna rasprava.” Komesar poziva na čitanje dela kao i na aktuelne događaje koji obeležavaju puls istorije našeg vremena, „od duha antičke Grčke, koji i dan-danas živi u našoj civilizaciji”. „Hajde da učimo od Atine, prošetajmo se pred Minuhininim Partenonom zabranjenih knjiga ili Žive piramide Nemice Agnes Denes, u kojoj rastu biljke koje trajno menjaju umetničko delo i prošetajmo se Dokumentom kao u nekom prostoru gde ne znamo, tom prostoru gde su pobeđeni stereotipi i predrasude.”

Na Fridrihplacu u Kaselu na istom mestu u kojem su 1933. na otvorenom nacisti spalili oko dve hiljade knjiga u okviru takozvane Akcije protiv antinemačkog duha, Partenon zabranjenih knjiga prima posetioce  i otvara vrata delima 160 umetnika do 17. septembra. Što se tiče Španije, ističe se projekat The place of the thing dramskog umetnika Rogera Bernata, koji namerava da pošalje iz Atine do Kasela „kamen zakletvi” pred kojem je započeto suđenje Sokratu 399. godine kao i umetnika iz Alikantea, Danijela Garsije Anduhara, uz promišljanje javnog prostora na račun tradicionalne fešte Las Fallas u Valensiji, osmišljeno kao veliki pirotehnički spektakl.

***

Pročitaj u originalu: http://ow.ly/a8wT30cVhyR
Autorka teksta: Rosalija Sanćes

Prevela sa španskog: Tamara Nikolić

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s