Nakuri, reperka iz Kostarike koja vraća hip hop aktivističkim korenima

Može ponekad da deluje da u mejnstrim hip hopu preovladavaju priče o kolima, nakitu i životu na visokoj nozi, ali postoji duga tradicija aktivizma u ovom žanru. U Latinskoj Americi, novi talas repera beleže ovu istoriju i koriste svoju muziku kao snagu za promenu.

Nakuri (Nakury) je jedan primer toga, umetnica iz Kostarike koja radi na tome da osnaži mlade žene kroz muziku, brejkdens i radionice. Zbog visoke stope nasilja nad ženama i preovladavanja mačističkih stavova kroz Centralnu Ameriku, Nakuri je bila inspirisana da repuje po vlastitom iskustvu i verovanju da umetnost može da doprinese promeni. Nakon što je brzo postala popularna u regionu, sada je objavila album pod nazivom Via.
Rođena kao Nataša Kampos u porodici srednje clase, Nakuri se ne uklapa u arhetip repera. Pod pritiskom svojih rođaka, često je učestvovala u izborima za mis i radila kao model, pre nego što je odlučila da joj je hip hop bio bitniji od udovoljavanja svojoj porodici. „Učestvovala sam na takmičenjima sa ofarbanom kosom, ekstenzijama, noktima, štiklama… a ono što sam htela da radim jeste da se bavim brejkdensom”, kaže Nakuri. „Kada sam imala 18 godina, ušla sam u izbor za Mis Kostarike i sve je bilo isto sranje. Posle toga sam digla ruke i odlučila da nikada više neću nositi cipele na štiklu u životu.”

Osim što je mladoj Nakuri hip hop kultura omogućila da se izrazi, pokazala se i kao beg od nasilnog života u kući. Najpre su joj grafiti pružili izvesnu slobodu. „Bežala bih od nasilja u mojoj kući”, kaže ona. „Patili smo mnogo od kućnog nasilja i crtanje je bio moj način da pobegnem od toga.”

Od grafita do brejkdensa i na kraju repovanja, Nakuri je našla inspiraciju u hip hop kulturi i iskustvima koja joj je ta kultura donela. Tvrdi da je pisanje poezije i tekstova zaslužno za njenu spososbnost da prevaziđe situaciju u kojoj se našla i da preuzme kontrolu nad svojim životom. Nakuri sada radi na tome da učini druge žene Centralne Amerike dovoljno samouverenim kako bi se izrazile, žene koje možda izlaze na kraj sa svojim sopstvenim nasilnim situacijama ili pritiskom da se uklope. „Jedan od glavnih razloga zašto ove devojke ne mogu da budu umetnice jeste zbog njihovih porodica. To je ono što se dogodilo u mom životu”, kaže ona. „To što ja mogu da se obratim ovim devojkama i da učinim da shvate šta one mogu da urade jeste još jedan način da ih nadahnem.”

Godine 2015. Nakuri se povezala sa drugim umetnicama, uključujući Rebeku Lejn, Odri Fank i Nativu, i otišla na turneju po Centralnoj Americi i Meksiku, a druga turneja sa Rebekom Lejn se održala 2017. Nakuri veruje da je muzika odličan način da se proširi poruka, ali takođe nalaze vremena da održe radionice za žene dok su na turnejama. Sve turneje i događaje organizuju one same, što umetnicama daje slobodu da rade šta žele i tako čuvaju muziku van dohvata ruke industrije. „Želimo da same priređujemo stvari za sebe”, rekla je Nakuri. „Ne čekamo na neki veliki festival da nas pozove da sviramo ili diskografsku kuću da potpiše ugovor sa nama. Mi to radimo jer želimo i jer nam je to potrebno.”

Ovaj osećaj nezavisnosti provejava kroz sve što Nakuri radi, i ona to želi da prenese svojoj publici. Reperka kaže da nije suština samo u razbijanju polnih stereotipa i očekivanja, već i u ponovnom promišljanju mogućnosti u Centralnoj Americi. „Društvo vam kaže da ne možete da promenite svoju situaciju. Kažu da ne možete da radite ono što hoćete zato što morate da radite osam sati dnevno”, kaže ona. „Sve ove informacije deo su kolektivnog nesvesnog i vode prema nedovoljnom razvoju u našim zemljama.”
Za Nakuri, njena muzika je oblik direktnog delovanja kojem je cilj da ljudi ponovo razmotre šta mogu da urade sa svojim životima. Dok protestni pokreti kao što je Ni Una Menos skreću pažnju na nasilje nad ženama u Latinskoj Americi i na kampanje za promene, Nakuri vidi umetnost kao delotvorni deo borbe i onaj koji može brzo da prenese ideje.

„Političke reforme su dostignuća društvenih pokreta”, kaže ona. „Kao umetnici, imamo priliku da obezbedimo kreativne prostore gde možemo da oslobodimo svoje misli, da raspravljamo i čak artikulišemo aktivizam.”

Nakuri zna da ako želite da ljudi razmišljaju, ono što govorite mora da bude nešto sa čim će moći da se povežu. Kaže da su njeni tekstovi pesama važniji njenim fanovima od pop pesama o životu u inostranstvu. „Pevamo iz našeg konteksta u Centralnoj Americi, upućujući na stvari koje se dešavaju u našim životima i našoj zajednici”, kaže ona. „Ljudi iz čitavog sveta se positovećuju sa našim porukama zato što delimo našu stvarnost umesto što bismo stvarali romantičnu fikciju uspeha.”

Bio je to dug put za Nakuri koji govori o svemu onome što ona danas radi. Postoji novi album, turneja koja sledi, i hiljade novih fanova, uključujući i one koji su pokušali da je obeshrabre od zamisli da postane umetnica na samom početku. „Sada moja porodica nekako voli tu muziku, slušaju je, ali svi oni misle da sam potpuno luda”, kaže ona sa uvrnutim osmehom.

Nakon što je pridobila najtvrđu publiku, Nakuri se uzda u budućnost. „Vidim da se žene Centralne Amerike sve više i više trude da pojačaju našu ulogu kao onih koje donose odluke u društvu”, kaže ona. „Smena paradigmi se približava, počevši od naših svakodnevnih života.”

***

Pročitaj u originalu: http://ow.ly/h4nN30cdVGv
Autor teksta: Džek Gaj

Prevela sa engleskog: Tamara Nikolić

Anuncios

Responder

Introduce tus datos o haz clic en un icono para iniciar sesión:

Logo de WordPress.com

Estás comentando usando tu cuenta de WordPress.com. Cerrar sesión / Cambiar )

Imagen de Twitter

Estás comentando usando tu cuenta de Twitter. Cerrar sesión / Cambiar )

Foto de Facebook

Estás comentando usando tu cuenta de Facebook. Cerrar sesión / Cambiar )

Google+ photo

Estás comentando usando tu cuenta de Google+. Cerrar sesión / Cambiar )

Conectando a %s