Zašto su mnoge uspavanke balade o ubistvima

Ilustracija: Angie Wang, preuzeta sa sajta Njujork Tajmsa

Dvadesetih godina prošlog veka, pesnik Federiko Garsija Lorka čuo je ženu u Granadi kako peva uspavanku svom detetu i bio je zapanjen tugom prisutnom u pesmi. Na predavanju u Madridu 1928. primetio je da su „najtužnije melodije i najmelanholičniji tekstovi” u zemlji sadržani u ovim takozvanim pesmama za kolevku (canciones de cuna, u originalu). „Španija poseduje radosne pesme, pošalice, dosetke… Zašto je Španija sačuvala najmoćnije krvave pesme za ljuljuškanje svoje dece do sna, te najmanje odgovarajuće za njihova nežna osećanja?”

Lorkino predavanje, O uspavankama, usredsređeno je specifično na uspavanke u Španiji, u zemlji, po njegovim rečima, mrtvog kamenja i krajolika punih duše, „koja udara glavom u zidove”. Ali tužne uspavanke nisu jedinstvene za tu zemlju.

Sudeći samo po rečima, dobar deo uspavanki nisu slatke i umirujuće; mračne su, jezive i uznemirujuće. Postoji italijanska uspavanka o vuku koji proždire jagnje dok „ni koža ni rogovi ni ništa drugo ne preostane”. Andaluzijska uspavanka o jahaču koji je „poveo svog konja do vode, ali mu nije dao da pije”. I turska uspavanka o majci koja žali za svojim detetom nakon što ga je orao rascepao na delove, što je karmička kazna pošto otac ne uspeva da ispuni svoj zavet o žrtvovanju tri kamile.

Ovde u Americi, imamo Hush Little Baby sa svojim slomljenim ogledalima, posrnulim konjima i pticama rugalicama koje neće da pevaju. Rock-a-Bye Baby se završava sa neizvesnim predviđanjem – smrti? povrede? – pošto kolevka sa bebom pada sa vrha drveta. I, naravno, You are My Sunshine, najtužnija pesma ikada.

Pa, zašto je onda toliko uspavanki o smrti, očaju i gubitku? I kako su u sprezi sa njihovom primarnom funkcijom – da se dete uspava – da li je to bitno?

Muzika kao lek

Uspavanku, ili pesmu za kolevku, rečnik Merijem-Vebster definiše baš tako: kao „pesmu da se deca umire ili uspavaju… ublažujući refren”. Svaka pesma može da posluži kao uspavanka, kaže etnomuzikolog i predavač na kalifornijskom Univerzitetu u Los Anđelesu, Endrju Petit, pod uslovom da je dovoljno spora i ritmična. Ima pesama koje su komponovane specifično kao uspavanke, kaže on, a ima i funckionalnih uspavanki, pesama koje su izmenjenje kako bi poslužile toj svrsi.

„Možete da uzmete bilo koju pesmu, da je usporite i otpevate svom detetu da mu pomognete da zaspi”, rekao je Petit, čije je istraživanje usredsređeno na uspavanke u Indiji. Kada je njegova ćerka bila dete, na primer, pevao joj je kaubojsku baladu I Ride an Old Paint, koju su proslavili Vudi Gutri i Pit Siger.

Istraživanje je pokazalo da uspavanke, kada se dobro upotrebe, mogu da umire i mogućno čak pomognu da se dete isceli.

Studija objavljena u žurnalu Pedijatrija u aprilu 2013. otkrila je da uspavanke uživo usporavaju otkucaje srca deteta, poboljšavaju navike cuclanja, kritično za uhranjivanje, povećavaju periode mirnog budnog stanja i pomažu bebama da spavaju. Istraživači su pratili 272 ranorođenih beba u 11 bolnica i otkrili su da je muzika, koju obezbedi sertifikovani muzički terapeut, nudila oslobađanje od stresa roditeljima takođe. Studijom se došlo do zaključka da „uspavanke, pevane uživo, mogu da pojačaju povezivanje, samim tim umanjujući stres koji roditelji doživljavaju prilikom nege prevremeno rođenog deteta.”

Uspavanke su takođe istraživane kao oblik ublaživanja bola. Doktor Mark Tramo, neurolog sa kalifornijskog univerziteta i predavač u muzičkoj univerzitetskoj školi Herb Alpert, izveo je pilot studiju, takođe sa prevremeno rođenim bebama u neonatalnoj jedinici. Svirao je uspavanke bebama koje su se oporavljale od bolnog zahvata vađenja krvi iz pete. Njegovi su rezultati ukazivali na to da je muzika pomagala da se bebini otkucaji srca uspore i tako umanji stres, ali je uzorak istraživanja bio previše mali da bi bio definitivan. Nada se da će moći da ponovi studiju sa većom populacijom kako bi naučio više o moći ove delotvornosti.

lullaby_of_uncle_magritte

Lullaby of Uncle Magritte, naslikao Majkl Ševal

„Sa osnovnog naučnog gledišta, želimo da znamo kako muzika utiče na otkucaje srca”, rekao je Tramo. Ali sa kliničkog gledišta, želimo da znamo da li muzika može da spreči otkucaje srca da zađu u opasnu zonu.”

Već u 24. nedelji trudnoće, bebe mogu da čuju opseg frekvencija koje uključuju ljudski glas i najklasičnije muzičke instrumente, rekla je Seli Godar Blit, direktorka Instituta za Neurofiziološku Psihologiju i stručnjakinja za rani razvoj deteta. Majčin glas je „posebno moćan, jer odjekuje iznutra i spolja, dok njeno telo dela kao rezonator”, napisala je u svojoj knjizi, The Genius of Natural Childhood. „I pre i posle rođenja, majčin glas obezbeđuje vezi između disanja, zvuka i pokreta, akustičku vezu sa životom i komunikacijom pre rođenja – do vrlog novog sveta posle rođenja.”

Objašnjavanje Mračne uspavanke

Najmlađe bebe reaguju na glas i ritam i melodiju te muzike, ne na sadržaj pesme. Da li to onda znači da reči znače koliko roditelju toliko detetu? Da majka peva koliko sebi toliko i detetu? Reči uspavanki, Petit kaže, mogu odista da se tumače kao odraz osećanja onoga ko pruža negu.

„Ljudi kažu da uspavanke predstavljaju prostor da se otpeva neotpevano”, rekao je Petit. „Mesto da se izgovori ono neizgovorljivo. Sâm si. Niko ne sluša i možeš da izraziš osećanja, koja nisu okej da budu izražena u društvu.”

Upravo ovde može da se nađe bliskost između pružaoca nege i deteta.

„Postoji posebna fizička veza između majke i deteta u prvoj godini života, usled koje majke osećaju da mogu da pevaju svom detetu o sopstvenim strahovima i anksioznostima, ali u sigurnosti i udobnosti fizičkog zajedništva”, rekao je Blit.

Naročito, uspavanke otelovljuju majčin strah od gubitka, rekla je Džoan Loui, vodeća autorka studije iz aprila 2013. koja je izašla u časopisu Pedijatrija i direktorka Centra za Muziku i Medicinu Luj Arsmtrong u bolnici Mount Sinai Beth Israel u Njujorku.

„Ovo ima smisla pošto su prve godine bebe/deteta krhke. Rock-a-Bye Baby, na primer, predstavlja čest strah od smrti u krevecu”, rekla je Loui.

Ona to poredi sa lomljenjem čaše na jevrejskom venčanju, ritualom koji „ilustruje svetinju ljubavi koja je lako lomljiva, ukoliko nije pažena i mažena.”

U starom Vavilonu, uspavanke su korišćene kao čarobne vradžbine, čija je svrha da zaštite bebe koje spavaju. Ali tama je obuzela kulture kroz vekove, sa uspavankama koje su izražavale strahove direktno ili metaforički o odsutnim očevima, povređenoj, bolesnoj ili izgubljenoj deci, kućnom nasilju i nesrećnim životima. Podela po polovima bila je uobičajena u indijskim narodnim uspavankama, koje su slavile dečake, često im predviđajući imućnu i dičnu budućnost, dok su devojčice bile pripremane za mučan život, Petit je rekao. Ali kako se jaz nejednakosti između polova u modernoj Indiji suzio, dodao je, skorašnje uspavanke odražavaju promene u skladu sa tim.

U Španiji u Lorkino vreme, najrasprostranjenija grupa uspavanki smeštale su dete kao „jedinog aktera u svojoj vlastitoj uspavanci”, a u tekstovima, ono je bilo siromašno ili mu je majka nestala ili nije bila njegova majka. Kao odgovor na te pesme, deca bi plakala, šutirala ili protestovala, pisao je Lorka.

„Ne postoji… pokušaj da se pripreti, uplaši ili konstruiše scena”, rekao je Lorka, „ samo da bi se dete gurnulo u pesmu, samo i nenaoružano, mali bespomoćni vitez protiv stvarnosti svoje majke.”

U eseju objavljenom 1974, pokojna narodna umetnica i istraživačica Bes Lomaks Hos na sličan je način osmatrala američke uspavanke. Najkarakterističnija njihova odlika, pisala je, jeste „prostorna izolacija” bebe. U svakoj tradicionalnoj američkoj uspavanci, pružaoci nege su negde drugde: u lovu, na primer, ili napolju čuvaju ovce ili tresu drveće iz zemlje snova.

shaking the dream land tree

Shaking the dreamland trees, naslikala Džudi Kadi Rajan

„Beba je, u međuvremenu, gore na drvetu, ili isplovljava na čamcu napravljenom od meseca, ili odlazi sa svojim lepim, malim konjima. Kada odista spava, opisana je kao biće u mestu koje se naziva zemljom snova koja, gde god da se nalazi, očito nije njen vlastiti krevet; i od nje se na različite načine zahteva ili joj se naređuje da se odvede u zemlju dremeža po jezičkoj konvenciji koja zahteva od govornika engleskog da ide na spavanje.”

Izopštenost deteta definiše ove uspavanke, napisala je, ukazujući na to da se stih: „Kada se grana polomi, kolevka će pasti”, jednostavno odnosi na zatvaranje vrata od sobe. Kontekst je kultura koja vrednuje nezavisnost i snagu u svojoj deci. Ali kompromis je napetost od razdvajanja koju majka doživljava nakon porođaja.

Američka uspavanka je onda majčin razgovor sa sobom o razdvajanju, Hos je zaključila: „I kao takva, jedna od njenih funkcija koje duboko pružaju podršku jeste da učini neizbežno i neumitno plaćanje naših društvenih dugova samo malo manje lično bolnim”.

„Lično sam uvek smatrala da je ljuljanje bebe dok ne zaspi nekako ipak bilo tužno”, napisala je. „Ne jadno, niti tragično, niti zamorno – samo pomalo tužno, nekako.”

***

Pročitaj u originalu: http://ow.ly/SmoS30aYonD
Autorka teksta: Dženi Marder

Prevela sa engleskog: Tamara Nikolić

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s