Gustavo Dudamel: Čak i u mahnitosti mora da ima preciznosti

Venecuelanac je najmlađi dirigent koji je vodio Bečki novogodišnji koncert.

U jednom trenutku, dok vežbaju Skitsku svitu, opus 20, Sergeja Prokofjieva, Gustavo Dudamel spušta palicu, muzičari Losanđeleske Filharmonije jedan za drugim prestaju da sviraju, nastupa tišina, i dirigent, nakon što je razmislio nekoliko sekundi, kaže obazrivo: „Čak i u mahnitosti mora da ima preciznosti.”

On sâm deluje iznenađeno. Nekoliko puta je prekinuo probu kako bi zamolio za više živahnosti. ,,U partituri stoji allegro feroce”, insistira. Dudamel se muzičarima obraća na engleskom, da kad izgovori feroce na italijanskom, reč dobija na momentalnoj, zapovednoj zvučnosti. Podsećam ga na ovu epizodu malo kasnije, kada se sastajemo povodom intervjua u kancelariji koncertne dvorane Volt Dizni u Los Anđelesu, nakon ručka koji su nam doneli u malim kartonskim kutijama. Poslednji su dani novembra.

–Nije reč samo o savršenom izvođenju. Govorio sam im da želim nesavršenu savršenost. Rizik, onu tačku gde gledaš i dobijaš vrtoglavicu, gde imaš kontrolu nad svim i istovremeno, ni nad čim. I da inspirišu druge. Jer, gledaj, ti tehnički možeš sve da znaš, ali ako ne inspirišeš grupu, nećeš učiniti ništa posebno. Niko neće da sluša nešto potpuno čisto, savršeno, nešto što nema nimalo duše.

Preciznost u mahnitosti: Dudamel (Barkisimeto, Venecuela, 1981) već je zreo umetnik. Drugačije rečeno: više nije čudo od deteta koje je svet otkrio 2004. kada je sa 23 godine u Nemačkoj osvojio nagradu Gustav Maler za dirigovanje. U jednom trenutku u poslednjih 12 godina, teškom da se odredi, prestao je da bude mlado obećanje da bi se neosporno pretvorio u  najzanimljivijeg, najpoželjnijeg, trenutno jednog od najobećavajućih dirigenata, kojeg je svojevremeno hvalio Klaudio Abado, kao i Sajmon Retl; slavljen kao zvezda u SAD-u, gde diriguje Losanđeleskom Filharmonijom, on puni amfiteatar Hollywood Bowl i pojavljuje se na poluvremenu Superboula; legije pratilaca posmatraju ga sa beskrajnom nadom, uzdajući se u njegovu sposobnost da spoji muziku sa društvenim napretkom, da proširi publiku klasične muzike i da poboljša život stotine hiljada dece kroz učenje instrumenta u Venecueli (El Sistema), SAD-u (YOLA, Youth Orchestra Los Angeles) i drugim zemljama. Kako je vremenom iza njega ostala etiketa mladića, ponovo postaje najmlađi dirigent koji će se pobrinuti za legendarni Novogodišnji koncert u Beču, 50 miliona gledalaca u više od 90 zemalja…

–Zamislite. To je koncert rezervisan za najnagrađivanije dirigente. Za mene je to čast. I simbol budućnosti, jer jedna tako tradicionalna institucija, tako jedan tradicionalan koncert, iznebuha odabere nekog mladog.

Kada jedno mlado obećanje prestaje da bude mlado obećanje? Dudamel odgovara brzo, kao da je interiorizovao taj proces, ne tako jednostavan za shvatanje.

–To je proces koji se nikad ne zaustavlja.

–U pojmovima umetnosti, hoću da kažem…

–Dirigujem od svoje 11, 12 godine. Sada imam 35 i već osećam da mogu da ne samo preuzmem na sebe određene izazove, već da imam elemente da se suočim sa tim izazovima. Ali i dalje imam isti mladalački duh. To se ne može izmeriti vremenom, već znanjem koje vremenom stičemo.

–Ne postoji trenutak unutarnje, iznenadne promene?

–Sa umetničke tačke gledišta, da, dešavaju se stvari… Čitaš partituru i iako si je radio toliko puta, otkrivaš nešto novo. To je sastavni deo iskustva, zrelost da pročitaš izvan onoga što si već video… a video si to mnogo puta.

–Postoji li muzika kojom ne treba dirigovati dok se ne dođe u izvesne godine? Margarit Jursenar je rekla da pisac ne bi trebalo da pokuša da piše romane dok ne napuni 40 godina.

–Istina je, ali ne bih to merio na takav način. Mnogi osuđuju repertoar kojim se baviš, u kojim godinama se baviš određenim delima. Nikad se nisam slagao sa tim. Evidentno je da postoji muzika za koju moraš da sačekaš da bi se njome bavio.

–Kao na primer?

–Suočiti se sa Bruknerom, na primer, nosi sa sobom svoju kompleksnost. Mnogo toga sam radio kao mlad što sada radim iz druge perspektive. Da to nisam radio ranije, ne bih imao priliku da da dođem do te tačke zrelosti.  Mada, kada pogledam unazad, ne bih promenio ništa što sam do sada proživeo.

–Upravo ste snimili sve Betovene simfonije. Zašto Betoven? Tačnije, zašto sada?

–Betoven simbolizuje umetnost obgrljujući sve elemente života, društva, kontinenta, čitavog sveta, ljudske složenosti, pokušaja da se ujedini svet kroz muziku, umetnost. I kada imaš priliku da to uradiš od Prve do Devete simfonije, uočiti tu genijalnu promenu jeste jedinstvena prilika. Zašto sada? Zato što to čini sastavni deo procesa zrelosti, novi duhovni ciklus orkestra. Nije nam namera da ikoga imitiramo: Harnonkorta, Brigena, Gardinera ili Karajana, Bernstajna, Klajbera, Furtvenglera ranije. Za nas je to početak jednog ciklusa, dubljeg i vizionarskog, toga kako ćemo da pristupimo mnogoj muzici.

Razgovor prolazi bez ikakvog pomena o tome da će se Betoven izvoditi u Venecueli. Dudamel je dugo ćutao o političkom konfliktu u kojem se nalazi njegova zemlja. Položaj koji mu je doneo probleme sa obe strane. Septembra 2015. objavio je članak u novinama Los Angeles Times značajno naslovljen Zašto ne govorim o venecuelanskoj politici.

Ali Dudamel jeste govorio: tekst potvrđuje da razume protivnike, iako ne deli njihove stavove; da poštuje venecuelanske vlasti, iako se ni sa njihovim odlukama ne slaže u potpunosti. Čitav Betovenov opus je eksplozija slobode, kažem mu, od Fidelija do simfonija. Ta sloboda, da li se živi isto, da li se njoj teži na isti način u Evropi, u Los Anđelesu ili u Venecueli? Kao da Dudamel u muzici pronalazi jednu neočekivanu žicu da pristupi problemu. Odgovara ne zaustavljajući se ni da uzme daha, oslobađajući izvesnu muku koja je neizbežno morala da se akumulira poslednjih godina.

–Pogledajmo Betovena: da bi se priuštila sloboda, potrebna je izvesna disciplina, mora da postoji poštovanje, tolerancija, dijalog. Šta radi u svojoj poslednjoj simfoniji? Ujedinjuje, obgrljuje. Kako? Gvozdenom disciplinom. Adađo Devete simfonije jedno je od najbožanstvenijih dela koja postoje. Varijacija na jednu temu, kontrapuntističku i harmonski veoma jednostavnu, koja se dovodi do trenutka gigantske kreativne eksplozije, ali u okvirima discipline. Betoven je bio slobodan u svojoj disciplini. Služi savršeno kao referenca slobode za naša vremena, jer takva nam je sloboda potrebna.

–Mora da je komplikovano biti na čelu Sistema usred političke krize u Venecueli.

–Sistem* je simbol slobode. U mojoj zemlji, u jednom trenutku, muzičari nisu imali slobodu da se umetnički razvijaju. Kada je maestro (Hose Antonio Abreu, njegov mentor) počeo sve ovo, postojao je samo jedan orkestar u Karakasu. Kakvu su budućnost imali ti momci i devojke? Sistem nadmašuje politizaciju. Ne znate koliko sam koncerata održao u Karakasu i u unutrašnjosti, na kojima sede političari koji se na televiziji ili po novinama svađaju. Video sam čak i da se pozdravljaju na koncertima. Mnogima su deca u orkestru.

–Može li se i treba li tražiti od Sistema nešto više od muzike?

–U trenutku kada neko smatra da ti zauzimaš neku poziciju, već ograničavaš slobodu te druge osobe. Dovoljno je samo reći „Želim da misliš onako kako ja mislim”. Ne mislim da postoji išta loše, bezvredno, kriminalno u tome da želiš da ujediniš ljude. Jer u trenutku kad zauzmeš određenu poziciju, postaješ deo jedne divizije. I tu je kraj. Mnogo je komplikovano plivati u tome. Ne izolujemo se iz egoizma. Mi smo tamo. I proživljavamo to više od onih koji veruju da pate sami. I tako smo tamo, pokušavajući da stvorimo balans u tako polarizovanom trenutku, gde se po pravilu demonizuje svako ko je neistomišljenik.

–Jel se nešto promenilo nakon što ste objavili esej u Los Anđeles Tajmsu?

–Nisam to uradio zbog sebe, uradio sam to zbog Sistema. Očito, ljudi će želeti da to politizuju s jedne ili s druge strane. Ali Sistem je simbol zajedništva venecuelanskog društva. Ja jednostavno ne želim da zauzmem nijednu poziciju. Moja pozicija je ta da želim da moja zemlja raste i izađe iz krize. Znam da je mnogo teško, gotovo utopijski, da se pokušamo ujedinjenost. Ali ako postoji nešto što simbolizuje to ujedinjenje, to je Sistem.

Za kraj, pitam ga zar mu ne bi bilo lakše bez svih tereta koje na sebe uzima. Zar ne može muzika da se izvanredno pravi bez dečijih orkestara, bez sistema, bez posvećivanja polovine svog vremena (orkestru) Simonu Bolivaru, kada je toliko ljudi pred njegov dolazak u Los Anđeles pre osam godina predvidelo da će ga iskušenja i zamke konzumerističkog društva udaljiti od njegovih korena? Dudamel ustaje po svoj mobilni i pretražuje među sačuvanim klipovima.

–Pa za mene to nije samo još jedan posao. To je kao neka misija. Nije nekakva odgovornost, meni je to potrebno da radim, to mi daje život. Gledaj, da ti pokažem…

Na ekranu se pojavljuje dečiji orkestar, snimljen sa podijuma dirigenta, amaterski snimak, blago drhtav…

–Odjednom sam ovde i šalju mi ovo. To je jedan dečiji orkestar. Pogledaj koncertinu…

Kamera se pomera ulevo. Jedna devojčica sa violinom se osmehuje telefonu.

Ta devojčica koliko može da ima, 12, 13 godina?

–Naravno. Meni ovo daje život. Ne zadaje mi glavobolju.

Intervju se bliži kraju dok se na telefonu i dalje čuje uvertira Lake Konjice, operete Franca fon Supea, sa radošću, brutalnošču, raskalašnošću i potpunim nedostatkom preciznosti u kojem može da se uživa samo sa 13 godina.

***

*El Sistema Nacional de Orquestas y Coros Juveniles e Infantiles de Venezuela (Fundación Musical Simón Bolívar), odnosno Nacionalni sistem mladih i dečijih orkestara i horova Venecuele (Muzička fondacija Simon Bolivar) jeste muzički obrazovni program u Venecueli, čija je svrha sistematizovati podučavanje kao i kolektivno i individualno vežbanje muzike kroz simfonijske orkestre i horove, kao instrumente društvene organizacije i humanističkog razvoja. Simfonijski orkestar Simon Bolivar, koji je uspešno debitovao u Karnegi Holu 2007. pod Dudamelovom palicom, jedan je od najznačajnijih prozvoda Sistema.

Link do portala: http://cultura.elpais.com/cultura/2016/12/28/actualidad/1482931360_577158.html
Autor teksta: Havijer Moreno

Prevela sa španskog: Tamara Nikolić

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s