Ljubavno pismo Lasi de Seli

Pet godina nakon smrti, usvojena ćerka Montreala, zagonetna pevačica i kantautorka Lasa de Sela, postala je sinonim za zvuk ovog grada, rame uz rame sa Lenardom Koenom i grupom Arcade Fire.

Zaljubio sam se u Lasu de Selu u dvorani društvenog doma Montreala, koja je bila preuređena u stilu noćnih klubova Njujorka iz četrdesetih godina XX veka, sa velikim okruglim stolovima raspoređenim poput planeta oko svog izvora života, Sunca. Dojmio me je Lasin čaroban glas, lepota oštrih crta lica, dražesna skromnost, muk i tutnjava bubnjeva, harfe, gitara, trube, harmonike, violine, zvona i udaraljki spravljenih od flaširane vode koji su kao kroz san donosili njene pesme s onog sveta na ovaj.

Postoje pevačice čiji su glasovi i muzički identitet suviše neobični i zagonetni da bi mogle dosegnuti dalje od samih granica sveta mejnstrim muzike. Takve pevačice su Bet Gibons ( grupa Portishead), Elizabet Frejzer ( grupa Cocteau Twins), Houp Sandoval ( grupe Mazzy Star i the Warm Inventions) i Lasa de Sela. Poput sirena iz grčkih mitova i književnosti čija je proročka pesma vekovima toliko opčinjavala i uzrujavala, i ove ikone alternativne muzike se obraćaju koliko umnom i duhovnom, toliko i telesnom.

Lasa de Sela je rođena u malom selu Big Indian, država Njujork, 1972. godine. Otac joj je bio intelektualac iz Meksika koji je doktorirao na književnosti o španskim osvajačkim pohodima. Majka joj je bila američka umetnica koja je izvukla ćerkino ime, koje znači „mesto bogova“, iz knjige o Tibetu. Lasa, njeni roditelji, braća i sestre su proveli deset godina živeći u preuređenom školskom autobusu, špartajući po SAD i Meksiku. Nije bilo televizije, samo knjiga, crtanja, razgovora i porodičnih zabava koje su uključivale pevanje noću.

Imala je trinaest godina kada su se njeni roditelji razišli, a Lasa se sa majkom i sestrama nastanila u San Francisku. Pohađala je časove pevanja i počela je da peva u jednom grčkom kafiću. Dokumentarni film o životu Bili Holidej rasplamsao je u njoj ambiciju da postane profesionalna pevačica. Upila je moć i ranjivost, odlučnost i nežnost Lejdi Dej i Ćavele Vargas, Marije Kalas i Kukoa Sanćesa.

Sa 19 godina, 1991. godine, pošla je za svoje tri sestre u Montreal, gde su pohađale školu L’ École nationale de cirque. Utonula je u frankofonu kulturu ovog grada. Pisala je tekstove pesama i melodije. Crtala je i slikala utešne ili teskobne fantazije inspirisane ilustracijama „Alise u zemlji čuda“ Džona Teniela i nadrealističkim kolažima Maksa Ernsta. Tokom pet godina je usavršavala glas u montrealskim barovima kao što su les Bobards, l’Barouf  i Le Quai des Brumes.

LA LLORONA

Lasin prvi album, La Llorona, izlazi 1997. godine. Otac ju je učio o La Llorona, uplakanoj ženi iz meksičke legende i narodne priče. U jednoj verziji priče, žena je plakala za svojom decom koju su ubili konkistadori. Ona je tražila osvetu, ali je ostala zauvek zarobljena između ovozemaljskog i spiritualnog sveta. Na svojoj debitantskoj ploči, Lasa i sama deluje kao glasnik između ovih svetova.

La Llorona je veoma harizmatična, neobična, senzualna, sanjarska, raskošno originalna mešavina evropske umetničke pesme, meksičke rančere, klezmera, džeza, romske narodne muzike. Produkcija i aranžman njenog dugotrajnog saradnika, očaravajućeg multiinstrumentaliste Iva Derozijera, ukrašavaju sirovu sofisticiranost narativnih pesama. Pesme su opijene bolom, neutaživom žudnjom, gradovima u plamenu, pustinjama srca, drvećem u cvatu, mitskim strahom i kiselim, sveznalačkim humorom. Ljudi su poredili Lasu sa Tomom Vejtsom, Edit Pjaf i Nikom Kejvom. Album je osvojio nagrade Juno i Félix, i prodat je u više od sedamsto hiljada primeraka, što je zadivljujuće dostignuće za jedan nekomercijalni i netradicionalni album na španskom jeziku.

Iscrpljena od turneje sa putujućim muzičkim festivalom Sare Maklahlan, Lilith Fair-om, Lasa se preselila u Francusku i pridružila svojim trima sestrama u njihovom putujućem cirkusu/pozorišnoj trupi Pocheros. Pevala je gotovo svake noći, uz pratnju umetnika na trapezu koji je svirao harmoniku. Svakog jutra bi njena mala sestričina pokucala na vrata njene prikolice da je probudi, popela joj se u krilo i rekla: „Volim te.“

THE LIVING ROAD

 Lasa je sarađivala sa francuskim pop pevačem Arturom Ašom i dala doprinos na jednom duetu na albumu britanskog benda Tindersticks. Živeći u Marseju, počela je ponovo da piše pesme. Vratila se u Montreal da producira svoj drugi album, objavljen 2003. godine, gotovo sedam godina nakon njene debitantske ploče. Album The Living Road se bavi putem kojim svi moramo da prođemo, govoreći o ljubavi, seksu, kreativnosti, apokalipsi i nadi zvukom koji se ponekad graniči sa zvukom orkestra. Sa kontrolisanom nesputanošću i razumnim zanosom, Lasa i njen bend stvaraju raskošne, komplikovane diorame umetničke pesme, sentimentalne ljubavne pesme, nazalnog izgovora, bluza, gospela i uspavanke. Oni se mešaju sa novim zvukovima: prozračnom elektronskom muzikom, sablasnim zvonima, klepetanjem istočnjačkih bubnjeva i živahnom bliskoistočnom trubom. Reči pesama, na engleskom, francuskom i španskom, se ponekad stapaju u duvljoj zaljubljenosti: „ Srce mi se slama / Ne mogu zaspati / Ja volim čoveka / Koji me se plaši / On veruje da će ako / Ne stražari sa nožem / Postati moj rob / Do kraja života.“

Sledi dvogodišnja turneja kroz sedamnaest zemalja. Na bini u Istambulu, ili u televizijskom studiju u Parizu, njena desna ruka grabi mikrofon, njena leva ruka pritiska levu slepoočnicu, a njeno telo- obuzeto emocijom- se podiže i spušta uz muziku, njen glas je ušećeren med. Njene pesme su korisćene u seriji Sopranovi i u Madoninom dokumentarnom filmu o sidi I Am Because We Are. BBC Radio 3 Lasu proglašava 2003. godine za najboljeg izvođača etno muzike na američkom kontinentu. Na međunarodnom filmskom festivalu Ion, 2007. godine, video za njenu pesmu Con todo palabra ( „Sa svakom rečju“) sa albuma The Living Road je proglašen za muzički video godine. Londonski Times 2009. godine bira The Living Road za jedan od deset najboljih albuma etno muzike te decenije.

LHASA

Aprila 2009. godine, šest godina nakon albuma The Living Road, izlazi treći i poslednji album. Album Lhasa je sama aranžirala i producirala i u potpunosti otpevala na engleskom jeziku, i on na njemu se može naći meksička i engleska narodna muzika, flamenko, bluz, gospel, kantri muzika i tango. Zvuk je suzdržan i bez ukrasa, ponekad opor: povremeno okidanje po harfi, nekoliko jednostavnih klavirskih varijacija, gitara bez pratnje, lutajuća bas gitara i bubnjevi od kante za smeće sada zasenjuju zamišljenost i strast njenog glasa i teksta pesama. Njen glas, izbrušem iskustvom, izbegava oštrije ukrase sa njena prva dva albuma, ali ostaje ekspresivan u tonu i izražavanju koliko i glas Bili Holidej ili bilo kojeg palog anđela alternativne muzike. U pesmi I’m Going In Lasa peva: „ Kada mi se život tek završi / I moja smrt tek bude počela / A rekla sam ti da te nikad neću ostaviti / Ali sam znala da će taj dan doći / Ne traži mi da razmislim ponovo / Ja sam spremna da odem sad.“

Kada neko koga volite umre prerano, osećate tugu kakvu dotad niste iskusili. Ja držim Lasina tri albuma kao breviraj, na slomljenom srcu.

Poslednji put sam video Lasu na Montrealskom džez festivalu u junu 2009. godine. To je bio njen poslednji javni nastup. Pevala je duet na bini na otvorenom ispred desetine hiljada ljudi sa svojim prijateljem i saradnikom, montrealskim pevačem i kantautorom Patrikom Votsonom. Na kraju je prolila poneku suzu. Njena nekada dugačka, lepa kestenjasta kosa je bila kratko ošišana. Okrenuo sam se ka prijateljici i naše oči su govorile o značaju te promene u njenom izgledu.

U Montrealu, baš pre ponoći, 1.1.2010. godine, Lasa de Sela je umrla u 37. godini od raka dojke. Sneg je padao četiri dana. Njen pepeo je pohranjen na groblju Notre-Dame-Des-Neiges. Natpis, kao rukom ispisan, na njenom spomeniku glasi: Tu as fait grandir le coeur de ce monde („Oplemenila si i učinila većim srce ovog sveta.“)

Link do portala: http://cultmontreal.com/2015/02/a-love-letter-to-lhasa-de-sela/
Autor teksta
: Robert Kilborn

Prevela sa engleskog: Milica Jovanović

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s