Urugvajskog pisca Eduarda Galeana, koji je preminuo 2015. godine, pamtimo prvenstveno po delu „Otvorene vene Latinske Amerike“ (Las venas abiertas de América Latina). Pored toga, značajno delo je i „Knjiga zagrljaja“ (El libro de los abrazos), koja se uz prethodnu može svrstati u najbolja dela ovog autora.

Izreke ovog pisca, odsečne, oštre i koncizne, takođe su vredne pomena. Imajući u vidu bogatstvo njegovog opusa, odabir nije bio lak, ali smo ipak pokušali da izdvojimo one najbitnije i najzanimljivije.

O književnosti i novinarstvu

„Od Huana Rulfa sam naučio da se piše drugom stranom olovke, onom koja na vrhu ima gumicu za brisanje.“ – knjiga „Ogledala“ (Espejos), 2008.

„Kortasar je nastavio da raste sve do svoje smrti: ruke, noge… On, koji nije želeo da ga njegov karakter i popularnost neprestano uzdižu.“ – roman „Deca vremena“ (Los hijos de los días), 2011.

„Zahvalan sam novinarstvu jer me je izvuklo iz začaranog kruga razmišljanja samo o sebi i svojim potrebama.“ – intervju za El País, 2010.

O politici

„U XX veku polovina čovečanstva je žrtvovala pravdu zarad slobode, dok je druga polovina žrtvovala slobodu zarad pravde, a u XXI veku ćemo žrtvovati obe stvari u ime Globalizacije.“ – jul 2010, Twitter

„Nama vlada strah. To je jedno od oruđa u rukama moćnika, a drugo je neznanje.“ – maj 2010, Twitter

„Živimo u svetu koji bolje tretira mrtve nego žive. Mi živi postavljamo pitanja, dajemo odgovore i imamo druge ozbiljne nedostatke, neoprostive u sistemu koji veruje da smrt, kao i novac, čini ljude boljima.“ – u svom govoru, u januaru 1988, na dodeli nagrade Hose Karasko Tapija, koja je ustanovljena u čast novinara ubijenog tokom diktatorskog režima u Čileu 1986.

„Rad nije vredan ničega, nema dovoljno novca, radi se duplo više za duplo manje novca. Šta proizvode naše države? Jeftinu radnu snagu. Stvarnost postaje crni humor: – Treba stegnuti kaiš. – Ne mogu, juče sam ga pojeo.“ – u svom govoru, u januaru 1988, na dodeli nagrade Hose Karasko Tapija.

„Zidovi su štampa za siromašne.“ – intervju za El País, 2010.

„Sloboda novca zahteva radnike zatočene u zatvoru straha.“ – kolumna u novinama El País, maj 2001.

„Bilo bi dobro da tehnokrate, koje odlučuju o pitanjima od brzine leta muve do intenziteta ljubavi između ljudi, čuju razmišljanja dece.“ – u svom govoru na Univerzitetu u Valensiji, 2004.

O ratovima i protestima

O ratu u Iraku: „Svet je potpuno lud; možda je rešenje da se organizuje  međunarodni kongres psihijatara.“

O „Pokretu 15. maj“ (Movimiento 15M – mirni građanski protesti koji su se odigrali u Španiji 2011, sa ciljem da se izrazi nezadovoljstvo političkim sistemom i raspodelom moći): „Svet danas poziva na bes, a mladi ljudi su odbili taj poziv. Ja sam dobio dozu vitamina E: e kao esperanza (nada), e kao entuzijazam…“

O fudbalu

„Za intelektualce leve struje, fudbal sprečava narod da misli. Za desničare je fudbal dokaz da narod misli nogama. Fudbal je biznis? To važi za sve. A seks nije? Oni koji to znaju su mi rekli da seks uopšte nije loš.“

Epilog

Sećati se (recordar): od latinskog re-cordis, ponovo proći kroz srce.“

***

Link prema portalu: http://cultura.elpais.com/cultura/2015/04/13/actualidad/1428933394_654775.html
Autor teksta: Alvaro Romero

Prevela sa španskog: Biljana Dražović

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s