Prisećanje na moralnu paniku oko trenda heroin chic

Bila je to decenija najkontroverznijeg trenda – da li je modni svet zaboravio na šta nas je sve podsećao?

Poslednjih trideset godina razvio se trend, dotad neviđen i po svom uticaju i po kontroverzi koju je izazvao – nazvan “heroin chic”. Ozloglašen devedesetih godina prošlog veka u kampanjama Kelvina Klajna i fotografijama Korin Dej, kao i zahvaljujući vitkim modelima poput Kejt Mos, Džodi Kid i Džejmi King, taj izgled nadahnut grandž kulturom definisao je čitavu jednu generaciju, ali je izazivao i buru reakcija. Po mišljenju medija, slike ispijenih, žgoljavih modela podsticale su korišćenje droga – čak su i ljudi na visokim položajima skretali pažnju na to. „Modne fotografije u proteklih nekoliko godina učinile su heroinsku zavisnost glamuroznom, seksi i kul”, ocenio je američki predsednik Bil Klinton.
Iako su novine brzo osudile taj stil, on je imao svoje opravdanje – bila je to pobuna estetike, namerno okretanje leđa šljaštećoj neumerenosti u hedonizmu osamdesetih godina, sa željom da se nadahnuće pronađe u nečemu iskrenijem, po uzoru na sirovost dokumentarnih fotografa poput Nan Goldin. U svemu tome bilo je i doze humora. „Podsmevali smo se modi”, izjavila je 1997. godine Korin Dej govoreći o fotografiji za časopis Vog iz 1993. godine, koja je prikazivala Kejt Mos u šljampavim helankama – ta fotografija odmah je izazvala bes javnosti, jer se smatralo da je tu reč o seksualizovanju i zloupotrebljavanju deteta. Nimalo začuđujuće, tabloidi jednostavno nisu shvatili fazon.

„Podsmevali smo se modi” – Korin Dej, 1997.

Da se ne lažemo, modna i reklamna industrija suočavale su se sa problemom zavisnosti – paranoju u vezi sa trendom “heroin chic” delimično je podstakla smrt Rivera Finiksa 1993. i Kurta Kobejna 1994. godine; do 1995. godine, čak je i Plejboj pravio istraživačke reportaže o tom fenomenu. Kao što je istakao Njujork Tajms, rast popularnosti droga delimično je bio povezan s njihovim padom cena i boljim kvalitetom, kao i sa činjenicom da je čist heroin mogao da se puši, a ne samo ubrizgava (time je nestao strah od igle iz perioda naglog širenja virusa HIV-a). Ljudi su čak osuđivali modnu pomamu za motivima zmaja, tvrdeći da oni aludiraju na „hvatanje zmaja” – što je žargon za korišćenje droga.
Međutim, kako se ispostavilo, industriju je najviše potresla smrt dvadesetogodišnjeg modnog fotografa Davidea Sorentija 1997. godine. Davide Sorenti (sin Frančeske i brat Marija Sorentija) bio je njujorški vunderkind, poznat po fotografijama ispijenih modela. Njegova smrt verovatno je označila kraj trenda “heroin chic” – časopisi su uzeli u obzir taj slučaj i do kraja decenije okretali se zdravijoj estetici.
Koliko smo uopšte napredovali gotovo dvadeset godina kasnije? Aluzije na droge i dalje su tu – agencija ASA (Autoritet za reklamne standarde) pre nekoliko godina je ispitala kampanju Edi Kembel za Black Opium, parfem kuće Iv Sen Loran, nakon što je primljeno jedanaest žalbi povodom tvrdnje da reklama glamurizuje droge, jer modela navodno prikazuje kao zavisnika koji traži svoj „fiks” (parfem). Iako je trend heroin chic definisao devedesete, modna opčinjenost mršavošću prešla je i u naredni milenijum – ostaje da vidimo da li će industrija u neko skorije vreme prevazići trend vitkih modela.

Link do portala: http://www.dazeddigital.com/fashion/article/28630/1/revisiting-the-90s-moral-panic-over-heroin-chic
Autorka teksta: Ema Houp Alvud

Prevela sa engleskog: Jovana Subotić

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s