Čile obeležava godinu Violete Pare

Fotografija Recital en la pampa argentina. Preuzeta sa sajta: http://www.fundacionvioletaparra.org

Izdavanjem knjiga, održavanjem koncerata i izložbi, Čile obeležava stogodišnjicu rođenja folkloristkinje, pesnikinje i plastične umetnice.

Čileanka Violeta Para (San Fabijan de Aliko, 1917 – Santijago de Čile, 1967) proživela je nekoliko života tokom svojih 49 godina. Bila je kantautorka, po čemu je bila najpoznatija, ali se takođe bavila sakupljanjem folklorne muzike i plastičnom umetnošću. Na stogodišnjicu njenog rođenja, raskošno obeleženu izdavanjem knjiga o njenom delu, festivalima, koncertima, izložbama i internacionalnim kongresima, Čile je predstavlja kao raskošnog stvaraoca i podstiče posmatranje njene zaostavštine iz integralne perspektive. „Zašto je Violeta Para i dalje značajna?”, pita se istraživačica Paula Miranda, jedna od najvećih eksperata za njen lik i delo. „Zato što se sofisticirano koristi rečima. Poetska dimenzija je prisutna u čitavom njenom delu.”

Miranda govori o Violeti Pari kao o jednoj od najboljih muzičkih pesnikinja i tvrdi da bi debata o prošlogodišnjoj dodeli Nobelove nagrade za književnost Bobu Dilanu mogla da se primeni i na ovu čileansku kantautorku: „Postoji poezija koja doseže mnogo dalje od knjiga i poezije, štaviše, u svojim počecima bila je pevana.” Miranda, doktorka književnosti, koja je 2013. godine objavila veoma dobro prihvaćenu studiju „Poezija Violete Pare”, postavlja kao primer jednu od njenih najpoznatijih himni: „Poezija u svom najvećem dosegu jeste ona koja menja svet; ona to čini u znak zahvalnosti životu*. Sa jedne strane mu je zahvalna, a sa druge nastoji da mu vrati deo onoga što nam je pružio. Njegova umetnost ne služi za ukras niti za vežbu, već za refleksiju i za osećanja. Prati nas u ljudskom bolu i u ljubavima”, ističe istraživačica.

Snaga reči Violete Pare, koja je obeležila njeno pevanje i čitavo delo, predstavljena je u knjizi „Poezija”, izdatoj na Univerzitetu u Valparaisu 2016. godine. Uz kompilaciju, studiju i objašnjenja od strane Mirande, Para je predstavljena kao pesnikinja. Ovom titulom nazivali su je savremenici Pablo Neruda i Pablo de Roka, pa i sam Nikanor Para, njen rođeni brat. Ovo delo je jedno u nizu dela objavljenih povodom stogodišnjice njenog rođenja. Tokom narednih nedelja, novinarka Marisol Garsija, čija specijalnost jeste čileanska foklorna muzika, pokrenuće istraživanje „Violeta u svojim rečima” (Kolekcija Tal Cual, odeljenje za novinarstvo, UDP-Catalonia) koje se sastoji od 14, do sada nepoznatih intervjua, koje je ova umetnica dala u Čileu, Argentini i Švajcarskoj.

„Violeta Para nikada se zvanično nije smatrala umetnicom”, kaže Garsija, autorka knjige „Hrabra pesma”, koja govori o istoriji čilenske političke pesme. „Čile je u pojedinim trenucima bio nepravedan i nefer prema folklornoj umetnosti, tako da ova autorka nije sve vreme uživala ugled.”

U pripremi je i ambiciozna biografija Violete Pare, još uvek nepoznatog datuma objave, a u februaru će ugledati svetlost dana knjiga koja govori o uticaju Mapuće Indijanaca na delo ove umetnice, što je ključno za bolje razumevanje njene zaostavštine.

Uticaj Mapuće Indijanaca

Istraživanje koje je Paula Miranda obavila u saradnji sa akademicima Elisonom Ramajem i Elisom Lonkon, koje će biti izdato u izdavačkoj kući Peuen Editores, zasnovano je na snimcima 40 tradicionalnih araukanskih spevova koje je Violeta Para sakupila na jugu Čilea između 1957. i 1958. godine. Zvučni podaci, koji obuhvataju njene razgovore sa domorodačkim pevačima, do sada su bili nepoznati; smatrali su se karikom koja nedostaje.

Za obeležavanje stotine godina od rođenja ove autorke, 4. oktobra 1917, u Čileu je pripremljen veliki broj aktivnosti. „Odati počast Violeti Pari jeste dužnost u našoj zemlji –  nove generacije moraju da imaju mogućnost upoznavanja njenog pogleda na svet, njenog ubedljivog doprinosa umetnosti i spoznaje stvaralačke snage žene koja je uspela da prevaziđe granice”, objašnjava ministar kulture, Ernesto Otone Ramirez. „Kao Savet za kulturu ove 2017. godine radićemo na tome da se Čile preobrazi u Violetu, da se preplavi njenim pesmama i da se njeno ime prenese u svet noseći sa sobom deo našeg identiteta u daleke krajeve i podsećajući na njenu zaostavštinu, koja i dalje lebdi među umetnicima i građanima.”

U pojedinim čileanskim gradovima narod se okuplja uporedo sa zvaničnim programom, sa ciljem da oda počast voljenoj, svetski poznatoj kantautorki.

110 000 poseta Muzeju Violete Pare

Godinu dana i tri meseca nakon otvaranja, Muzej je posetilo 110 000 ljudi. Nalazi se u centru Santijago de Čilea i predstavlja prvi muzej posvećen isključivo zaostavštini ove umetnice.

Povodom obeležavanja 100 godina od njenog rođenja, u Muzeju će 2017. biti predstavljeno preko 80 recitala, a u ponudi će se naći gotovo 250 poseta uz pratnju vodiča i filmski program, pored brojnih drugih aktivnosti.

„Ovu uspešnu 2016. završili smo uz mnogo energije, spremni za narednu godinu, tokom koje ćemo obnoviti muzejsku ponudu i proširiti edukativni program”, ističe Sesilija Garsija-Uidobro, direktorka ove institucije.

*Aludira se na pesmu Gracias a la vida (Hvala životu).

Link do portala: http://cultura.elpais.com/cultura/2017/01/03/actualidad/1483481605_126859.html
Autorka teksta: Rosio Montes

Prevela sa španskog: Milica Ilić

Anuncios

Responder

Introduce tus datos o haz clic en un icono para iniciar sesión:

Logo de WordPress.com

Estás comentando usando tu cuenta de WordPress.com. Cerrar sesión / Cambiar )

Imagen de Twitter

Estás comentando usando tu cuenta de Twitter. Cerrar sesión / Cambiar )

Foto de Facebook

Estás comentando usando tu cuenta de Facebook. Cerrar sesión / Cambiar )

Google+ photo

Estás comentando usando tu cuenta de Google+. Cerrar sesión / Cambiar )

Conectando a %s