Vodič za ispravan nacionalizam

Za većinu inteligentnih ljudi, osećanje ponosa sopstvenom zemljom izaziva mnogo sumnje, kao da je opasno blisko šovinizmu i rasizmu. Odbacivanje bilo kakvih nacionalističkih emocija već nekoliko generacija je odraz prefinjenosti.
Nevolja je u tome što ignorisanje nacionalizma ne znači da će on nestati; samo će ostati nenadziran i nerazvijen, kao žrtva koristoljublja onih najgorih u društvu. Iz razumljivih razloga, ne možemo da opstanemo bez nacionalizma. Zato je naš zadatak da ga pravilno shvatimo i primenimo. Želja da budemo ponosni na svoju zajednicu prirodan je i plemenit nagon. Samo nam trebaju ispravni načini da ga usmerimo.
Kolektivni ponos je važan zato što kao pojedinci nikada nemamo dovoljno razloga da budemo ponosni na sebe. Nacionalizam nas sve oslobađa pritiska. Oslobađa nas napornog osećaja odgovornosti da naš život uvek treba da bude izvanredan i herojski; zato je patriotizam često privlačan onima koji su najmanje povlašćeni u društvu, što je činjenica u odnosu na koju elita ne gaji neophodno saosećanje.
Uz pomoć dobro usmerenog nacionalizma, ne moramo sve da radimo sami. Možemo da pronađemo sreću u nečemu gde imamo mali udeo, ali što je daleko šire od nas.
Kad bismo ozbiljnije shvatali svoju potrebu za kolektivnim ponosom, naučili bismo da ulažemo više novca i energije u ono što je svačija svojina, jer bismo razumeli da to uključuje i nas. Možda je lepo imati luksuzni automobil, ali postoji nešto veoma ohrabrujuće u tome da, zajedno sa još milionima drugih, budete suvlasnik Đavolje varoši, prirodnog spomenika i kandidata za jedno od sedam svetskih čuda prirode.
Koji su to najbolji razlozi za nacionalni ponos? Spartanci su svoj ponos usmeravali na vojne snage. Njihove komšije Atinjani ponosili su se lepotom Partenona, kvalitetom dramskih pisaca i mudrošću svojih filozofa. Istinski napredno društvo nije ono koje je preraslo kolektivni ponos; već ono u kojem su ljudi ponosni na zaista sjajna i zadivljujuća dostignuća.
Hajde da kao filozofski misaoni eksperiment zamislimo stanovnike budućeg utopijskog društva koji treba da odgovori na pitanje o tome na šta su kolektivno najponosniji u svom društvu:

1. Elegancija gradova
Ne ističe se samo nekoliko poznatih građevina. Stanovnici su ponosni na raznoliku, sveopštu lepotu svog urbanog okruženja. U ovoj utopiji je normalno da krajnje obična ulica izgleda neverovatno simpatično. Javno oglašavanje i obeležavanje je pod velikom cenzurom.

2. Niska stopa razvoda
Sasvim je jednostavno razvesti se. Međutim, mnogi se ne odlučuju na to – zbog kolektivnog ulaganja u faze koje dovode do braka, kao i zbog podrške koju vlada pruža kada u braku nastanu problemi. Ministarstvo za Ljudske Odnose moćan je glas u vladi. Nijedna vlada ne bi razmatrala mogućnost da smanji budžet za taj resor.

3. Javne pohvale
Javne pohvale se shvataju veoma ozbiljno, ali još važnije je za šta se daju: podstiču zrelost, mudrost, isticanje lepote i usklađenost zarade i ispunjavanja viših potreba društva.

4. Kultura poznatih ličnosti
U pitanju je zemlja zaluđena poznatim ličnostima. Jedna od najvećih zvezda je konobar koji je naširoko cenjen kao jedan od najuravnoteženijih ljudi u zemlji. Njegovo mišljenje o cipelama, putovanjima (voli da ide na kampovanje na jezera) i vezama veoma je uticajno. Drugi javni heroj je nastavnica u osnovnoj školi. Svi joj se dive na plesnim veštinama i pokušajima da se izbori sa svojom teškom naravi.

5. Festival oblaka
Godišnji događaj koji se odvija uveče drugog oktbora. Svi izdvoje određeno vreme (obično oko petnaest minuta) da razmišljaju o nebu. Dosta je tema o kojima može da se razgovara; poznate ličnosti raspravljaju o omiljenim vrstama oblaka, zašto im oni toliko znače i šta se nadaju da će videti ove godine. Stariji se prisećaju zadivljujućeg kumulonimbusa iz 2010. godine.

6. Najveća konzumacija začinskog čaja po glavi stanovnika
Nije nelegalno, niti posebna sramota piti alkohol. Međutim, oni piju mnogo začinskog (i drugog) čaja jer veoma vode računa o tome da ostanu veseli i usredsređeni.

7. Često zaboravljaju ime svog premijera ili predsednika
Dobra vlada ne zavisi od toga koji predstavnik njome upravlja. Pitanja koja se tiču svačijeg života uglavnom su vezana za pravila koja se razvijaju i primenjuju godinama. Izbori se ne bave ličnošću stranačkih predstavnika, već poboljšanjem smera u kojem ide država.

8. Drugo na šta ljudi mogu da budu ponosni:
– Najbogatiji čovek u zemlji je psihoanalitičar.
– Država ima najlepšu mrežu javnih bazena.
– Direktori osnovnih škola u proseku imaju veću platu od biznismena.
– Stanovnike bije glas da su umereni.
– Zdravstveno osiguranje pokriva lečenje zavisnosti od pornografije na internetu.
(Molim vas, dopunite listu svojim predlozima.)

Zaključak
Previše se brinemo oko onoga što može da pođe naopako kao posledica kolektivnog ponosa. Nirnberški mitinzi u nacističkoj Nemačkoj i dalje izazivaju strah od kolektivne agresije i ludila.
Ponos istinskim vrlinama stvara u nama moćan – i veoma dobrodošao – osećaj pripadanja. Ublažava usamljenost i pruža nam korisnu motivaciju. U sekularnom i složenom svetu kakav je naš, potreban nam je osećaj da nismo samo zabludeli pojedinci koji zavise od sopstvenog samopoštovanja i postignuća, već da smo ujedno pripadnici šire celine za koju želimo da radimo i mudro se žrtvujemo – nacije koju smo, da se romantično izrazimo, spremni da volimo.

***

Pročitaj u originalu: http://www.thebookoflife.org/a-guide-to-good-nationalism/
Autor teksta: Alan de Boton

Prevela sa engleskog: Jovana Subotić

Anuncios

Responder

Introduce tus datos o haz clic en un icono para iniciar sesión:

Logo de WordPress.com

Estás comentando usando tu cuenta de WordPress.com. Cerrar sesión / Cambiar )

Imagen de Twitter

Estás comentando usando tu cuenta de Twitter. Cerrar sesión / Cambiar )

Foto de Facebook

Estás comentando usando tu cuenta de Facebook. Cerrar sesión / Cambiar )

Google+ photo

Estás comentando usando tu cuenta de Google+. Cerrar sesión / Cambiar )

Conectando a %s