Зашто је галисијски невидљив за Португалце

Прошлог петка говорио сам у Галисијском културном центру о невидљивости галисијског за Португалце. Са мном је био Жозе Рамоу Пишел који је говорио о повезаности Галисије са Шпанијом и Португалом као и Исак Лоуридо, професор галисијског и директор Центра за галисијске студије FCSH/NOVA. Разговор је био живахан, са добрим одзивом и многим питањима.

Желим овде да оставим неке белешке о ономе што сам тамо говорио.

Пошао сам од те чудне појаве: у Галисији се расправља о томе да ли су португалски и галисијски исти језик или не. Овде многи не успевају ни да разликују галисијски од шпанског.

За многе од нас галисијски је невидљив.

Почео сам да препричавам епизоде којима сам присуствовао и које су показивале ту невидљивост галисијског у очима неких Португалаца. Не вреди поново их препричавати (посебно зато што сам неке већ испричао на овом блогу). Довољно је сада рећи вам ово: на крају сесије неко из публике ме је питао на којем је језику Жозе Рамоу Пишел говорио, исцрпно доказујући колико галисијски може да буде невидљив за Португалце. Пазите: особа у питању била је заинтересована за галисијски и на неки начин, није била неупућена у ове појаве. Једноставно, имао је потешкоћа у разликовању галисијског и кастиљанског (шпанског).

Али одакле долази ова потешкоћа коју осећају толики Португалци?

Имам неке идеје које остављам овде као трагове (остављам по страни два важна разлога: пометеност и недостатак интересовања многих).

Галисијки нам шаље сигнале који га повезују са шпанским

Не крећемо се овде са наочарима лингвисте. С тим у виду, није нам намера да раздвајамо језике и разликујемо говоре са прецизношћу. Резултат? Држимо се неких знакова, трагова који нам указују на то шта је написано на једном, а шта на другом језику. За једног Португалца обележја шпанског су слова и слогови као што су ñ, ll, -ción, итд.

То што Галисијци имају све те знакове у својој званичној ортографији може да буде лоша срећа или нешто друго, али јесте стварност. И тако, са свим овим траговима, лако падамо у замку мислећи да галисијски јесте шпански – сви смо језички детективи аматери.

Ово важи за норму у писању. По слуху, можда немамо ортографске знаке, али имамо интонације и звуке које повезујемо са шпанским. Ту се такође ствара конфузија. Галисијски има једну интимну везу са португалским, али има и разлика: и те разлике су веома видљиве, јер лакше примећујемо оно што је другачије од оног што је заједничко када посматрамо било какву реалност коју сматрамо страном.  То је наш племенски начин функционисања…

Али је такође истина и ово: понекад се галисијски толико приближи да пада у кош португалског. Овде сам већ причао о случају мог свекра који слуша ТВ Галисија и схвата да у многим случајевима не слуша говорнике шпанског. Разуме да је то више португалски. Као да је галисијски у критичној ситуацији: или западне на страну шпанског или западне на страну португалског.

Гледамо свет кроз наочаре националног

Сад, ако и јесте у критичној ситуацији, постоји много наших тенденција да га изгурамо на страну шпанског.

Једна од тих тенденција је ова: наш начин посматрања држава и језика веома је обележен национализмом.

Многи ће рећи: „Националиста? Ја?” Па, јасно је. Од малих ногу смо научени да посматрамо територију, историју и језик кроз објектив наше нације – и на исти начин посматрамо територију, историју и језик других нација не сумњајући у оно што што нам је речено, одувек и заувек.

У једној земљи као што је Португал, где се не крију неки други националистичке струје, ова визија нема велику шкодљивост. Може да буде визија пуна митова, помешана са чињеницама и много емоција, али јесте база политичке заједнице каква јесмо.

Код нас, ова национална визија је повезана са језиком. Гледамо Шпанију и мислимо да мора да је тако лако као код нас: ако је једна Држава, једна је Нација. Ако је једна Нација, говори се један Језик (да, намерно је написано великим почетним словима).

Сада, када говоримо о другим језицима Шпаније, нађемо се у ситуацији да не знамо шта да мислимо. Ипак, након деценија у којима су Шпанија и Португал преносили прилично поједностављену слику о себи самима, често мислимо да су баскијски, каталонски и галисијски проналасци последњег доба. Пре неколико година чуо сам како су се жалили на „нови назив” острва La Toja. Сада је називају A Toxa. Каква дрскост! Као што је дрско рећи да је чувена La Coruña  сада  А Coruña.

Чак и кад знамо шта се дешава, не повезујемо много. Посматрамо Шпанију као униформнију нацију него што то у стварности јесте. Умањујемо значај разлика између шпанских регија и вреднујемо оно што Шпанију разликује, у својој целости, од  нас самих (ах, терет Историје). И ово такође има утицаја на начин на који чујемо разнолике језике Шпаније.

У тој мери да је галисијски, који има интимну везу са нашим језиком, стављен у кош са шпанским. Не одговара нам да мислимо на најинтимније односе са једном регијом Шпаније. Јер од Шпаније ни доброг ветра, ни доброг брака (међу језицима)*. Зар није тако?

Не волимо кад нам запрљају једноставност света: у Шпанији су Шпанци. И Шпанци говоре шпански. Зашто компликовати?

Лингвистичка ситуација у Португалу је абнормално пацифична

Сада, изван биполарног шаблона који нам је у глави, истина је да, уопштено, Португалци не обраћају пажњу на питања у вези са употребом различитих језика на истој територији, била то Шпанија или нека друга држава.

На крају крајева, Португал је једна од ретких држава где нико не доводи у питање место националног језика као званичног језика.

Нема дебате о томе који језик треба да се користи у образовном систему. Нема дебате о томе који језик треба да користимо у правном систему – и изван њега.

Тако Португалци имају посебну потешкоћу при анализирању комплексних друштвено-језичких ситуација. Тешко нам је да разумемо да на истом простору коегзистирају различити језици и далеко смо од тога да будемо свесни чудних динамика које такво саживљавање имплицира.

Када одемо у Галисију и имамо особе које говоре галисијски поред оног који говори шпански, када имамо знаке и рекламе на оба језика, наравно да смо пометени и да имамо тенденцију да категоришемо све на лакши начин: ако сте у Шпанији, онда је шпански.

Делити језике као што делимо државе јесте оно што можемо да назовемо „комфорна поједностављеност”. Сада, ова поједностављеност (која се појављује на много места) веома је резистентна. На крају крајева, комфорна је. Потом, наш мозак размишља више о томе што потврђује оно што мисли да зна него о траговима који наше идеје чине контрадикторним. Због тога је тешко сломити ове биполарне обрасце у које удењујемо језике Полуострва.

За онога ко се занима за језике невероватно је како многи од нас не виде оно што је очигледно – али сви имамо поједностављене идеје о овом или оном питању. Не вреди падати у друге видове комфорне поједностављености и мислити да се свет дели на нас, велике стручњаке и остале, игноранте. Сви смо ми мање или више незналице по питањима која су за друге есенцијална. Сви ми имамо један или други мртви угао и не видимо појаве прилично видљиве другим особама.

С тим у виду, желео бих да помогнем да се излечи то језичко слепило које погађа чак и оне који су заинтересовани за ова питања. Желим да покажем скривене језике који су баш на нашој страни, почевши од галисијског.

Али зашто сматрам да је битно излечити ово слепило? Коначно, зашто нас занима језичка конфузија Шпанаца? Изван знатижеље која је увек здрава, рећи ћу вам ово: кроз галисијски пролази историја нашег језика. Игнорисањем њега игноришемо много тога у вези са нама самима.

________________________________________________________________

Линк до текста: http://www.certaspalavras.net/por-razao-galego-e-invisivel-para-os-portugueses/
Аутор: Марко Невеш

*de Espanha nem bom vento nem bom casamento – У Португалу, море ублажава климу, али како је Шпанија континентална и брдовита, ветрови са запада су зими често непријатни. Такође, током лета, ветар са Севера Африке долази до Португала након што прелази преко југа Шпаније. Зато су ветрови са запада сувљи и oштрији од океанских ветрова.
Што се тиче дела локуције који се односи на брак, реч је о историјској алузији, због неких неуспелих венчања до којих је дошло између владара Шпаније и Португала, за која се испоставило да су компромитовали португалску политичку независност.

(објашњење преузето са: https://ciberduvidas.iscte-iul.pt/consultorio/perguntas/o-significado-do-proverbio-de-espanha-nem-bom-vento-nem-bom-casamento/27153)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s