Zašto je galisijski nevidljiv za Portugalce

Prošlog petka govorio sam u Galisijskom kulturnom centru o nevidljivosti galisijskog za Portugalce. Sa mnom je bio Žoze Ramou Pišel koji je govorio o povezanosti Galisije sa Španijom i Portugalom kao i Isak Lourido, profesor galisijskog i direktor Centra za galisijske studije FCSH/NOVA. Razgovor je bio živahan, sa dobrim odzivom i mnogim pitanjima.

Želim ovde da ostavim neke beleške o onome što sam tamo govorio.

Pošao sam od te čudne pojave: u Galisiji se raspravlja o tome da li su portugalski i galisijski isti jezik ili ne. Ovde mnogi ne uspevaju ni da razlikuju galisijski od španskog.

Za mnoge od nas galisijski je nevidljiv.

Počeo sam da prepričavam epizode kojima sam prisustvovao i koje su pokazivale tu nevidljivost galisijskog u očima nekih Portugalaca. Ne vredi ponovo ih prepričavati. Dovoljno je sada reći vam ovo: na kraju sesije neko iz publike me je pitao na kojem je jeziku Žoze Ramou Pišel govorio, iscrpno dokazujući koliko galisijski može da bude nevidljiv za Portugalce. Pazite: osoba u pitanju bila je zainteresovana za galisijski i na neki način, nije bila neupućena u ove pojave. Jednostavno, imao je poteškoća u razlikovanju galisijskog i kastiljanskog (španskog).

Ali odakle dolazi ova poteškoća koju osećaju toliki Portugalci?

Imam neke ideje koje ostavljam ovde kao tragove (ostavljam po strani dva važna razloga: pometenost i nedostatak interesovanja mnogih).

Galisijki nam šalje signale koji ga povezuju sa španskim

Ne krećemo se ovde sa naočarima lingviste. S tim u vidu, nije nam namera da razdvajamo jezike i razlikujemo govore sa preciznošću. Rezultat? Držimo se nekih znakova, tragova koji nam ukazuju na to šta je napisano na jednom, a šta na drugom jeziku. Za jednog Portugalca obeležja španskog su slova i slogovi kao što su ñ, ll, -ción, itd.

To što Galisijci imaju sve te znakove u svojoj zvaničnoj ortografiji može da bude loša sreća ili nešto drugo, ali jeste stvarnost. I tako, sa svim ovim tragovima, lako padamo u zamku misleći da galisijski jeste španski – svi smo jezički detektivi amateri.

Ovo važi za normu u pisanju. Po sluhu, možda nemamo ortografske znake, ali imamo intonacije i zvuke koje povezujemo sa španskim. Tu se takođe stvara konfuzija. Galisijski ima jednu intimnu vezu sa portugalskim, ali ima i razlika: i te razlike su veoma vidljive, jer lakše primećujemo ono što je drugačije od onog što je zajedničko kada posmatramo bilo kakvu realnost koju smatramo stranom.  To je naš plemenski način funkcionisanja…

Ali je takođe istina i ovo: ponekad se galisijski toliko približi da pada u koš portugalskog. Ovde sam već pričao o slučaju mog svekra koji sluša TV Galisija i shvata da u mnogim slučajevima ne sluša govornike španskog. Razume da je to više portugalski. Kao da je galisijski u kritičnoj situaciji: ili zapadne na stranu španskog ili zapadne na stranu portugalskog.

Gledamo svet kroz naočare nacionalnog

Sad, ako i jeste u kritičnoj situaciji, postoji mnogo naših tendencija da ga izguramo na stranu španskog.

Jedna od tih tendencija je ova: naš način posmatranja država i jezika veoma je obeležen nacionalizmom.

Mnogi će reći: „Nacionalista? Ja?” Pa, jasno je. Od malih nogu smo naučeni da posmatramo teritoriju, istoriju i jezik kroz objektiv naše nacije – i na isti način posmatramo teritoriju, istoriju i jezik drugih nacija ne sumnjajući u ono što što nam je rečeno, oduvek i zauvek.

U jednoj zemlji kao što je Portugal, gde se ne kriju neki drugi nacionalističke struje, ova vizija nema veliku škodljivost. Može da bude vizija puna mitova, pomešana sa činjenicama i mnogo emocija, ali jeste baza političke zajednice kakva jesmo.

Kod nas, ova nacionalna vizija je povezana sa jezikom. Gledamo Španiju i mislimo da mora da je tako lako kao kod nas: ako je jedna Država, jedna je Nacija. Ako je jedna Nacija, govori se jedan Jezik (da, namerno je napisano velikim početnim slovima).

Sada, kada govorimo o drugim jezicima Španije, nađemo se u situaciji da ne znamo šta da mislimo. Ipak, nakon decenija u kojima su Španija i Portugal prenosili prilično pojednostavljenu sliku o sebi samima, često mislimo da su baskijski, katalonski i galisijski pronalasci poslednjeg doba. Pre nekoliko godina čuo sam kako su se žalili na „novi naziv” ostrva La Toja. Sada je nazivaju A Toxa. Kakva drskost! Kao što je drsko reći da je čuvena La Coruña  sada  A Coruña.

Čak i kad znamo šta se dešava, ne povezujemo mnogo. Posmatramo Španiju kao uniformniju naciju nego što to u stvarnosti jeste. Umanjujemo značaj razlika između španskih regija i vrednujemo ono što Španiju razlikuje, u svojoj celosti, od  nas samih (ah, teret Istorije). I ovo takođe ima uticaja na način na koji čujemo raznolike jezike Španije.

U toj meri da je galisijski, koji ima intimnu vezu sa našim jezikom, stavljen u koš sa španskim. Ne odgovara nam da mislimo na najintimnije odnose sa jednom regijom Španije. Jer od Španije ni dobrog vetra, ni dobrog braka (među jezicima)*. Zar nije tako?

Ne volimo kad nam zaprljaju jednostavnost sveta: u Španiji su Španci. I Španci govore španski. Zašto komplikovati?

Lingvistička situacija u Portugalu je abnormalno pacifična

Sada, izvan bipolarnog šablona koji nam je u glavi, istina je da, uopšteno, Portugalci ne obraćaju pažnju na pitanja u vezi sa upotrebom različitih jezika na istoj teritoriji, bila to Španija ili neka druga država.

Na kraju krajeva, Portugal je jedna od retkih država gde niko ne dovodi u pitanje mesto nacionalnog jezika kao zvaničnog jezika.

Nema debate o tome koji jezik treba da se koristi u obrazovnom sistemu. Nema debate o tome koji jezik treba da koristimo u pravnom sistemu – i izvan njega.

Tako Portugalci imaju posebnu poteškoću pri analiziranju kompleksnih društveno-jezičkih situacija. Teško nam je da razumemo da na istom prostoru koegzistiraju različiti jezici i daleko smo od toga da budemo svesni čudnih dinamika koje takvo saživljavanje implicira.

Kada odemo u Galisiju i imamo osobe koje govore galisijski pored onog koji govori španski, kada imamo znake i reklame na oba jezika, naravno da smo pometeni i da imamo tendenciju da kategorišemo sve na lakši način: ako ste u Španiji, onda je reč o španskom.

Deliti jezike kao što delimo države jeste ono što možemo da nazovemo „komforna pojednostavljenost”. Sada, ova pojednostavljenost (koja se pojavljuje na mnogo mesta) veoma je rezistentna. Na kraju krajeva, komforna je. Potom, naš mozak razmišlja više o tome što potvrđuje ono što misli da zna nego o tragovima koji naše ideje čine kontradiktornim. Zbog toga je teško slomiti ove bipolarne obrasce u koje udenjujemo jezike Poluostrva.

Za onoga ko se zanima za jezike neverovatno je kako mnogi od nas ne vide ono što je očigledno – ali svi imamo pojednostavljene ideje o ovom ili onom pitanju. Ne vredi padati u druge vidove komforne pojednostavljenosti i misliti da se svet deli na nas, velike stručnjake i ostale, ignorante. Svi smo mi manje ili više neznalice po pitanjima koja su za druge esencijalna. Svi mi imamo jedan ili drugi mrtvi ugao i ne vidimo pojave prilično vidljive drugim osobama.

S tim u vidu, želeo bih da pomognem da se izleči to jezičko slepilo koje pogađa čak i one koji su zainteresovani za ova pitanja. Želim da pokažem skrivene jezike koji su baš na našoj strani, počevši od galisijskog.

Ali zašto smatram da je bitno izlečiti ovo slepilo? Konačno, zašto nas zanima jezička konfuzija Španaca? Izvan znatiželje koja je uvek zdrava, reći ću vam ovo: kroz galisijski prolazi istorija našeg jezika. Ignorisanjem njega ignorišemo mnogo toga u vezi sa nama samima.

________________________________________________________________

Link do teksta: http://www.certaspalavras.net/por-razao-galego-e-invisivel-para-os-portugueses/
Autor
: Марко Невеш

Prevela sa portugalskog: Tamara Nikolić

*de Espanha nem bom vento nem bom casamento – U Portugalu, more ublažava klimu, ali kako je Španija kontinentalna i brdovita, vetrovi sa zapada su zimi često neprijatni. Takođe, tokom leta, vetar sa Severa Afrike dolazi do Portugala nakon što prelazi preko juga Španije. Zato su vetrovi sa zapada suvlji i oštriji od okeanskih vetrova.

Što se tiče dela lokucije koji se odnosi na brak, reč je o istorijskoj aluziji, zbog nekih neuspelih venčanja do kojih je došlo između vladara Španije i Portugala, za koja se ispostavilo da su kompromitovali portugalsku političku nezavisnost.

(objašnjenje preuzeto sa: https://ciberduvidas.iscte-iul.pt/consultorio/perguntas/o-significado-do-proverbio-de-espanha-nem-bom-vento-nem-bom-casamento/27153)

Anuncios

Responder

Introduce tus datos o haz clic en un icono para iniciar sesión:

Logo de WordPress.com

Estás comentando usando tu cuenta de WordPress.com. Cerrar sesión / Cambiar )

Imagen de Twitter

Estás comentando usando tu cuenta de Twitter. Cerrar sesión / Cambiar )

Foto de Facebook

Estás comentando usando tu cuenta de Facebook. Cerrar sesión / Cambiar )

Google+ photo

Estás comentando usando tu cuenta de Google+. Cerrar sesión / Cambiar )

Conectando a %s